|
|
|
|
|
|
|
|
Nehargil
DNEVNIČKE BELE�KE
Bele�ka 1 - 02.06.2010 Veliki brat
Predsednik Srbije Boris Tadić, 1. juna potpisao set zakona koje je donela Skup�tina, između ostalog i Zakon o elektronskim komunikacijama kojim je dozvoljeno MUP-u i drugim slu�bama da prate ko, sa kim i koliko razgovara ili se dopisuje putem interneta, a sve bez odluke suda!
Kako je navedeno u saop�tenju Pres-slu�be predsednika Srbije, zakoni moraju ići ukorak sa tehnolo�kim razvojem oblasti koju reguli�u, kako ne bi predstavljali kočnice razvoja, a Zakon o elektronskim komunikacijama podstaći će i omogućiti ravnopravnu tr�i�nu utakmicu u ovoj ključnoj infrastrukturnoj oblasti i obezbediti za�titu i očuvanje javnog interesa. Dono�enje ovog zakona, međutim, obele�ila je jedna druga tema. Zakon, naime, predviđa stvaranje baze podataka o elektronskim komunikacijama građana, koja će biti dostupna organima bezbednosti i unutra�njih poslova bez odluke suda. Predsednik Srbije je, kako ka�e, pa�ljivo pratio i �ta ocenjuju stručna udru�enja i druge organizacije civilnog dru�tva, koje su izrazile bojazan da privatnost ljudi mo�e biti ugro�ena potrebom za efikasno�ću rada policije i slu�bi bezbednosti. "Javnosti je dobro poznato sa kakvim je bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama Srbija danas suočena, od pretnji odvajanja jednog dela na�e teritorije, preko pretnji terorizmom, do organizovanog kriminala, koji je u jednom periodu ozbiljno ugro�avao, i jo� uvek to čini, ključne resurse na�e dr�ave. U sličnoj situaciji, a to je potvrđeno evropskom praksom, svaka zemlja svojoj policiji i bezbednosnim slu�bama i omogućava uslove za br�i i efikasniji rad u svrhu obezbeđivanja sigurnosti za sve građane", naveo je Tadić. Ipak, po�tovanje ljudskih prava i sloboda je jedno od najvi�ih vrednosti na kojima se temelji moderno dru�tvo i dr�ava na tom polju ne �eli i ne mora da pravi ikakve ustupke, jer se bezbednost i borba protiv kriminala mogu voditi uspe�no i uz puno po�tovanje zagarantovanih ljudskih prava i sloboda. Dono�enje ovog zakona, vi�e je nego opravdano preispitati i unaprediti odgovarajuće delove na�eg pravnog sistema, kako bi se osigurala ravnote�a između prava na bezbednost građana i svih njihovih ostalih prava" i između ostalog, treba pojačati pravne garancije koje bi sprečavale svaku zloupotrebu na �tetu ljudskih prava. Skup�tina Srbije usvojila je 29. juna Zakon o elektronskim komunikacijama, u kome je, i pored protivljenja opozicije i za�titnika građana, ostala odredba prema kojoj je operator du�an da zadr�i podatke o elektronskim komunikacijama 12 meseci od dana obavljene komunikacije. Za�titnik građana je predlo�io da nadzor nad komunikacijom građana bude moguć samo uz dozvolu suda, �to je parlament odbio, ali je prihvatio njegov drugi amandman, prema kome će nadzor nad sprovođenjem ovog zakona biti u nadle�nosti poverenika za za�titu informacija od javnog značaja. Elem, hoće li nas tajne slu�be ubuduće prislu�kivati sa ili bez sudskog naloga? Koliko je mogućno�ću da tajne slu�be i bez posebnih naloga prate, snimaju i analiziraju telefonske i elektronske komunikacije ugro�ena privatnost građana Srbije? I kako se na to gleda u nekom demokratskom sistemu? Da ne bi bilo zabune, sve ono �to su radile, ili jo� rade, ili će tek da rade srpske tajne slu�be odavno već rade tajne slu�be SAD i Velike Britanije. Iz dve baze u Engleskoj, Grinem Komon i Lejkenhit, i iz jedne baze na Kipru moguće je prislu�kivati celokupan telefonski i elektronski saobraćaj u Evropi. Sve �to se snimi ide direktno u sedi�te američke slu�be NSA u Fort Midu, Merilend, i u �tab za komunikacije, prislu�kivanje i kriptografiju britanske vlade u Čeltenamu. Tako da mo�emo mirno da spavamo, u inostranstvu nas slu�aju godinama i bez sudskog naloga. Osim toga, mobilna telefonija je toliko otvorena za prislu�kivanje da je to danas već sme�no. Ako imate običan tranzistor "soni ICF-7600�, sa kojim mo�ete, na primer, da slu�ate radio Pjongjang na engleskom u dva sata noću, mo�ete tim tranzistorom da prislu�kujete i taksiste i saobraćajnu policiju u Beogradu. A ta tehnologija �soni ICF-7600� je iz 1981. godine. U delu Tokija, koji se zove Aki Habara, mo�ete bez ograničenja da kupite najmoderniju elektronsku opremu za prislu�kivanje. Mnoge diplomate kupuju tu japansku opremu na kilogram i trpaju u svoje diplomatske kofere. Nema nikakvih ograničenja da se to kupi. Dakle, uop�te ne sumnjam da i u Srbiji ima onih koji poseduju privatne elektronske centre za prislu�kivanje. Iz povremenih "curenja” određenih informacija to se mo�e naslutiti. Ako je u Srbiji do�lo do pravog buma raznih "sekjuriti” firmi, onda je to verovatno praćeno i sistemima za elektronsko prislu�kivanje. Ako imate firmu koja legalno posluje u Srbiji i koja mo�e da vam legalno proda bilo kakve analitičke procene političke, ekonomske, pa i vojne situacije, onda se takve procene sasvim sigurno ne rade samo na osnovu pisanja �tampe, ličnih kontakata i kafanskih priča. Znači, nema razloga da se uzbuđujemo, "pokriveni” smo odavno. Kako se to odra�ava na na� sistem demokratije, to je već druga priča. Zapravo, ljudska prava, a tu je i pravo na privatnost, trebalo bi da budu moralni horizont na�eg vremena. U praksi mnoge dr�ave se uglavnom oglu�uju o njih ili ih jednostavno kr�e i tu i le�i deo kontradikcije i hipokrizije modernog sveta. Kompjuterizovani svet, dakle, stvara probleme demokratiji, jer je dr�ava priključena na informacione i komunikacione mre�e, pa izgleda da je puna demokratija nadohvat ruke: čista demokratija, plebiscitarna demokratija, direktna demokratija, sajber demokratija... U Srbiji demokratija mora da trči kroz pravu �umu izazova. Dakle, srpski "Veliki brat” se suočava s celim nizom izazova: strukturama mafija�kog tipa, korupcijom, privrednim i finansijskim kriminalom, ilegalnim uticajem na politiku, biv�im pripadnicima tajnih slu�bi preobraćenim u uspe�ne biznismene, grupacijama iz sive zone dru�tva, fiktivnim, "realno postojećim”, i "paravan” firmama, "uspavanim kapitalom”, kvazitr�i�nom privredom, monopolima... I sve to najmanje na tri paralelna koloseka. Kao prvo, nastanak moćnih kriminalnih grupacija koje su vodile ilegalne poslove, kao drugo osnivanje dubioznih privrednih i finansijskih grupacija koje su delom bile upletene u kriminalne delatnosti, ali su se delom prikazivale i kao legalni privrednici. Samo �to njihova privredna delatnost nije bila usmerena na proizvodnju već na polutajnu privatizaciju dr�avnih firmi od strane neprivrednog poslovnog rukovodstva, i treći kolosek jeste uticaj na politiku. Preko svojih lobija u politici i u dr�avnoj administraciji novonastala privredna i finansijska elita se pobrinula za protekcionizam, a kao posledicu imamo korupciju. U Bugarskoj je 1997. godine tada�nji premijer Ivan Kostov doslovno izjavio: „Oko 40 odsto dr�ave nalazi se pod kontrolom dr�avne vlasti, a onih 60 odsto kontroli�u moćne grupacije i kriminalne strukture”. Da li je onda srpski "Veliki brat” posledica potrebe da se nama ne dogodi bugarski slučaj, da se sve to kontroli�e i spreči?
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 25-01-2013 02:42 |
