Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

Autorska izdanja

SATANIZAM

SATANIZAM - strana 2

Autorski prevodi

Moja biblioteka

 

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

 

Verzija za �tampu

 

 

strana druga

 

 

FILOSOFIJA FORMALNOG SATANIZMA

Paradigma "u poku�aju"

 

Filosofija satanizma smatra da nema Boga u smislu njegovog tradicionalnog određenja, pa je čovek osoba koja poku�ava postati Bog. On je osoba koja nastoji da do kraja razvije svest o suprotnosti slepih i bezumnih sila i energija u Svemiru s jedne strane, i njegove suprotnosti koju mo�emo opisati kao "Razvoj op�teg i sopstvenog uma" �to se defini�e kao Red. Često se nagla�ava da čovek na svetu osim samoga sebe nema vi�e nikoga i da mu nikad niko ne mo�e stvarno pomoći ni u kojem pogledu. U dobroj meri, Satanizam razvija svest o krajnjoj samoći ljudskog bića učeći da su um i telo čoveka jedino oru�je i oruđe koje ima u uravnote�avanju sila Haosa i Reda. Ovde se prepoznaju kao najveća vrednost ljudskog uma, apstraktno razmi�ljanje i ideja. Isto tako, da se prepoznati i vrednost fizičko-biolo�ke stihije onoga �to zovemo telo, kao i njegove najizra�enije energije, strasti. Ona je glavni nosilac opstanka rase i emotivne energije čoveka. Orgazam se smatra najjačom eksplozijom emocija koju čovek mo�e proizvesti. To je temelj opstanka rase i majka �elja, a s tim i izvorna hraniteljica apstrakcije. Nema realizacije ideja bez strastvenih �elja koje te�e ispunjenju, kao �to nema ni produ�etka vrste bez sirove energije strasti koja u sebi nosi klicu �ivota u obliku semena ili jaja�aceta i čin oplodnje.

Satanizam je svestan ljudske �elje i potrebe za Bogom i to kod čoveka prepoznaje kao njegovu najdublju istinu, ali se ne sla�e s op�om ljudskom idejom o Bogu kao Spasitelju kroz inerciju i pasivnost čovekovog �ivota. Bog se u Satanizmu do�ivljava kao kvalitetna ideja evolutivnog napretka, a �elje i emocije koje stoje kao potpora biću čovekovom, kao sredstvo koje se treba koristiti u svrhu pokretanja na akciju. Satanizam ne pristaje na ideju inertnog Spasitelja, jer on iza sebe nema silu koja vuče kvalitetno prema napred. Satanizam ovu ideju nu�no poriče i odbacuje čime sebe dovodi u nesuglasje s većinom koja ga anatemi�e, jer joj razgrađuje nadu u Spasenje. Satanizam smatra da je čovek zarobljenik tela i uma i da ne mo�e pobeći iz svoje ljudske prirode i njenih mogućnosti. Na ovom stupnju razvoja, ideja Boga je najbolja ideja i jedino ideja Boga ispravno funkcioni�e unutar zakonitosti ljudskog uma i emotivnog sklopa postojanja koje se obično naziva ljudskom du�om. Drugim rečima i Satanizam ima Boga, no to je Antibog, ili suprotnost op�tem Bogu proiza�lom iz straha od smrti, a �to na kraju postaje smrt sama. Satanistička iluzija Antiboga, ili suprotnost Boga je svesna iluzija proiza�la iz unutra�nje nu�ne potrebe da on postoji da bi se zakonitosti �ivota mogle manifestiovati u ljudskom biću. Satanista je svestan svoje iluzije, te on stoga zna njene mogućnosti i ograničenja i s obzirom na to on zna svog Antiboga i upotrebljavati. Po�to je Satana potpuna suprotnost najinertnijeg od dogmatičnih Bogova u apsolutnom smislu, Satanizam se ne protivi da se okvalifikuje i pove�e s tom, takođe iluzijom sile, jer se i Bog i Satana stavljaju u kategoriju aktivnog simbolizma ljudskog nesvesnog.

Satanističko učenje tvrdi da ni jedan Bog nije stvorio "Nebo i Zemlju" i sav ostali Univerzum. Bog nije stvorio ni čoveka, nego je čovek stvorio Boga. Čovek je po unutra�njoj zakonitosti, po kojoj funkcioni�e, prisiljen na stvaranje Boga. On stvara Boga kao ne�to �to personifikuje njegovu ideju koja je plod �elje za spoznajom, jer jedino spoznavanjem prirode i njenih sila se čovek mo�e nadati da će i njima zagospodariti. A to znači biti gospodar, odnosno Bog kojem se sile prirode moraju pokoravati, odnosno, budući da postaje svemoćan, čovek postaje gospodar svoje sudbine i postaje besmrtan. Čovek zapravo stvara Boga iz unutra�nje zakonitosti funkcionisanja du�e i uma, odnosno, iz evolutivne nu�nosti i �elje za besmrtno�ću, ali nema stvari, pojave, ili bilo čega u Svemiru �to nema i svoju suprotnost, pa tako stvara Boga i iz straha od te nepoznate i neprijateljske Prirode i njenih sila, odnosno sila koje stoje na putu njegove �elje za besmrtno�ću. Čovek je uvek i jedino sposoban razmi�ljati u slikama, ali su one obojene emocijama �elja o kontroli nepoznatih sila i strahom od tih sila. Zbog toga čovek uvek stvara i svog za�titnika i Spasitelja, �to u početku ima svoju svrhu, ali ta svrha zavr�ava postajući sama sebi svrha, �to na kraju postaje zamka. Odavde potiče i strah vernika o uni�tenju koje će nastupiti onog časa kad se odreknu za�tite Spasitelja. Ljudi postaju taoci straha pred silama ni�tavila od kojih ih �titi jedino Bog, a ta grčevita odbrana rajskog prostora koji će naslediti samo poslu�ni, govori da su oni zarobljenici tog prostora i vlastite iluzije Boga koji će ih posle smrti uzneti na Nebo i nastaviti dalje da ih �titi. Kada Bog postane dogma i time Bog stagnacije, On treba biti pretvoren u svoju suprotnost, svojevrsnog Antiboga koji će uni�titi dotada�njeg Boga da bi se mogao započeti novi ciklus. Dakle, i Bog i Antibog u sebi moraju sadr�avati klicu suprotnosti i samouni�tenja koje se treba razviti u klicu vitalnosti kako bi postala jedini mogući nosilac novog, evolutivnog ciklusa ukupnosti ljudske du�e.

Satanizam je dakle uni�tavatelj starog Boga koji je postao prepreka evolutivno spiritualnom razvoju, a čija moć i energija opstanka proizlazi iz isisavanja energije čoveka, odnosno kvalitetne energije njegove du�e, energije kojom se taj Bog hrani i koja je uslov njegovog opstanka. Ta iluzija Boga koji u stvarnosti ne postoji, iako je energetski vrlo �iva i aktivna, uzdigla se na nivo koji tra�i celog čoveka za sebe, odnosno njegovu celokupnu �ivotnu energiju. To je Bog koji ka�e: Ja sam tvoj Gospod. Ja sam te stvorio. Sav tvoj �ivot treba biti predan Meni. Ti i tvoji potomci Me morate slaviti od rođenja do smrti. Va� �ivot mora biti predan u Moje ruke i Ja njime gospo-darim. Svaki trenutak va�eg �ivota jeste, i uvek će biti Moj, i zavistan od Moje milosti. Zatim sledi Njegova zastra�ujuća i konačna konstatacija: Vi ste smrtnici i va� �ivot i sva njegova energija zavisi u potpunosti od Moje Volje. Vi ste smrtni, Ja sam večan. Dakle, slepa energija koju je čovek okupio i oplemenio sopstvenom emotivnom energijom (verom), pretvorio ju je u Elemental, energiju koja raste i koja poku�ava prisvojiti ljudsku duhovnu iskru, očovečiti se, postati stvarnost, odnosno stvarni �ivot. Poku�ava ukrasti �ivot od ljudi.

Su�tina ovog antagonizma je u crkvenom plasiranju ideje da je ona magijski opona�ana od suprotnosti Boga i da je ta strana suprotna i crna, odnosno zla, a s obzirom da ona za sebe prisvaja dobrotu i nevinost, odnosno belinu, antagonizam je ovde posve logičan. Satanizam se u svojoj filosofiji danas samostalno i munjevito razvija, br�e od ijedne paradigme, ali on je i dalje samo forma ovog antagonizma. Iako je crkva posejala "seme" Satanizma, ona vi�e nema nikakvu kontrolu nad njegovim rastom. Crkva je u potpunosti svesna svoje istorije i svoje svetovnosti kao institucije i ostalo joj je jo� samo jedno oru�je u rukama, a to je antagonizam same paradigme. Paradigma Satanizma izgrađena je na temeljima svega onog �to crkva nije, ali postepeno izrasta i razvija se u sopstvenoj posebnosti. No tu se i dalje oseća jako prisustvo antagonizma za koje crkva tvrdi da se gradi samo na tumačenju "vidljive crkve", odnosno njene svetovne institucionalnosti. Op�ti je stav crkve da protivnici Hri�ćanstva i "majke crkve" nisu u stanju da vide i spoznanju njen drugi, vi�i vid postojanja, "nevidljivu crkvu" na kojoj se i temelji njena dogmatična teologija. Iz ovoga proizilazi da treba sagledati na čemu se to bazira antagonizam Hri�ćanstva i Satanizma i to kroz prizmu satanističkog učenja.

Crkva je institucija dobro organiziranih čarobnjaka koji su se kroz dugu ljudsku istoriju dočepali vlasti i uni�tavali sve i svakoga ko nije pristajao na polazi�te da je ona ta povla�tena institucija koja mo�e spasiti verom kroz ispovedanje greha i davanjem oprosta, odnosno "ulaznice" s pravom prioriteta pri razmatranju zasluga za večni �ivot. Dakle, ovde nije va�na istinitost pojma Boga, ili stvaranja, već crkva, njeni rituali, magijske i pseudomagijske tehnike ovladavanja psihom čoveka kojima ga sve�tenici jednostavnim magijskim postupcima uzdi�u u religijski zanos i time ga uveravaju da je crkva njegov jedini put ka spasenju. Prvo treba reći kako se uobičajeno postaje hri�ćanin. Crkva je davno prepoznala i shvatila kako funkcioni�e ljudska psiha i uočila zakonitosti čija će upotreba uvek i iz generacije u generaciju dovoditi nove ljudske du�e, odnosno materiju koju će oni nastaviti da oblikuju u dobre i poslu�ne vernike. Sistem je zapravo vi�e nego jednostavan. Čovek rođenjem na svet donosi u genima upisane nu�ne podatke i potencijal za prilagođavanje prirodi �ivota. Tu su uključeni osim borbe za sam �ivot i nagoni za razmno�avanjem itd. No, čovek se sam rađa kao prazna kutija i njegov se um počinje razvijati i upijati znanja tek odrastanjem u toku �ivota s naročitim naglaskom na va�nost prve faze, odnosno na detinjstvo i mladost. To je najbitnije doba kada se taj novi ljudski univerzum razvija u sebe samoga, odnosno odraslog čoveka koji će isto tako stvoriti novu generaciju i njenu sposobnost učenja iskoristiti da u nju pretoči svoja znanja i iskustva. To traje iz generacije u generaciju. Samo zaista glup čovek neće uočiti činjenicu da su deca hri�ćana i sama hri�ćani, deca muslimana takođe su muslimani, deca budista isto tako su budisti. Tako je u svakoj religiji. Činjenice jasno i nedvosmisleno govore da će novorođenče biti kr�teno. Uobičajeno je da se dete ne pita �eli li biti hri�ćanin, već je to ne�to �to je ispunjavanje zakletve odraslog čoveka i roditelja dano u crkvi prilikom sklapanja bračne zajednice. Potom sledi odgajanje i vaspitanje u duhu tradicije (vere). Roditelji hri�ćani uče dete molitvi i "svetim" zapovestima koje počinju rečima: "Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih Bogova osim mene". Slede zatim rituali, "svete tajne" ispovesti, pokajanja i oprosta greha da bi se pristupilo priče�ću, miropomazanju i tako dalje. Kada tako indoktriniran i začaran čovek ulazi u bračnu zajednicu, jedno od obećanja koje mora dati je da će svoju decu odgajati u saglasju sa "verom svojih otaca", verom u jednog Boga, u jednu crkvu itd. Dakle, začarani krug koji se ponavlja iz generacije u generaciju.

Čovek rođenjem postaje nu�no zavistan od svoje najbli�e okoline koja ga podučava i obučava za buduće stanje samostalnog �ivljenja na način da postane nezavistan od onih koji su mu pomogli da postane jedinka, pojedinac koji će razmno�avanjem omogućiti dalji ljudski �ivot na planeti. Čovek takođe ima i razvija svoju sposobnost preno�enja znanja i iskustva na novu generaciju. E, na tu sposobnost su propovednici vere polo�ili pravo i svakoj novoj generaciji se nameću odmah po rođenju obezbeđujući tako sopstveni primat u dru�tvu i svoj opstanak u su�tini.

Čarobnjak, odnosno mag je osoba koja poznaje i zna koristiti magijske zakonitosti. On je posrednik između vi�ih sfera, energija i čoveka, ali je istovremeno i osoba koja, s obzirom da se proces događa kroz nju, osoba koja je i tumač, ali i zagovornik, jer mo�e uticati i na samo događanje u promeni tih istih sfera. Prevedemo li sve to u hri�ćanski oblik tumačenja, imamo crkvu, odnosno hram gde se sve to događa, sve�tenika koji je posrednik između Boga i čoveka i sveto bogoslu�enje (liturgija, misa), odnosno ritual koji je potreban da se delo izvr�i. Sve�tenik-mag, u posebno sagrađenom hramu i ceremonijalnoj odori izvodi rituale koji imaju za cilj da se vi�a Bo�anska sfera otvori i postane dostupna ljudskoj �elji za određenom promenom (postoje različite molitve u kojima su izra�ene različite �elje). �elju upućuje kroz posebne obredne tajne posvećen (rukopolo�en) i izve�ban opunomoćenik (sve�tenik) koji je ujedno i propovednik koji usmerava �elje vernika. Prva i osnovna magijska zakonitost ka�e: "Ono �to je gore, jednako je onom �to je dole, te tako čini čudo jedne i jedine tvari". Mnoge magijske zajednice veruju da je to ne�to �to pripada samo njima, da je to deo jedino njihove istinite i istinske magijske tajne, pri tome ne uviđajući da se radi o Univerzalnom magijskom Zakonu koji mo�e biti izrečen na vi�e načina iako je su�tina uvek ista bez obzira kroz koju se paradigmu izgovara.

Ceo svet danas počiva na aktivnom čarobnja�tvu, �ivoj magiji u �ta se svakako ubrajju i religije, jer i sve�tenik crkve radi po toj istoj osnovnoj zakonitosti koja je temeljni magijski ključ za ljudsku psihu i operacije sa njom. Čovek je na Zemlji, a Bog je na Nebu. Da bi "nemoćan" čovek primio "milost" Boga on se Bogu mora obratiti i tu se kao posrednik uključuje čarobnjak (sve�tenik), znalac koji je obučen i ve�t u posredovanju, i koji će svojim znanjem kroz verske obrede, �elju koja je dole, preneti gore i tako ostvariti čudo sjedinjenja koje se manifestuje kao milost. Uslov njegovog uključivanja je taj, da čovek pristane i �eli njegovu čarobnjačku ve�tinu, odnosno da poveri svoju sudbinu, svoje tajne i svoj dalji du�evni �ivot u njegove ruke. Zbog toga je prioritet svake religije da čovek ostane "nemoćan" kako bi čarobnjaci (sve�tenici) zadr�ali svoj status izabranih koji uprvljaju �ivotima nemoćnih laika (onih koji nemaju znanje i ne poseduju ve�tine). Čarobnjak, da bi bio uspe�an, mora raspolagati s tom vrstom tuđe ljudske energije i ona mu mora biti poverena bez ikakve rezerve i zauvek. Magijski postupak, uglavnom, mora biti potpomognut "svetim" i za to odabranim mestom. Prostor koji će biti odabran, posvećen, odnosno izdvojen kao mesto čarobnjačkog dela u magiji je najpoznatiji pod imenom Magijski Krug, mesto koje postaje hram sile koja se mora privući "odozgo", prizemljiti i spojiti, povezati sa onim ili onima koji stoje u njemu. Hram je mesto u kojem je čarobnjak suveren, kojim on vlada i koji ga izdvaja kao osobu kroz koju će se sve odviti. Bez njega nema događanja ni svekolike promene u skladu sa silom koja se priziva. To je u ovom slučaju sve�enik u crkvi sa oltarom i ostalim oruđima (magijska sredstva) kojima jedino mag uspe�no barata. To je Sve�enik-Mag, njegov hram, njegov oltar i posvećenost u tajne komunikacije s vi�im svetom. Mag, odnosno sve�tenik je bezgranični vladar ljudske du�e i svih njenih tajni. On je taj mag koji mo�e izop�titi iz zajednice, baciti anatemu (prokletstvo) i uni�titi ljudski �ivot. Mag koji jednim "�kropljenjem" mo�e "posvetiti" svaku stvar i čoveka samog. Mag koji mo�e navući večno prokletstvo takvim i sličnim postupcima, njegova moć u očima laika postaje bezgranična. On je u svakoj kući, u svakom poslu i u svakom krevetu. Mag čiju moćnu kuću treba ukrasiti, a njegov Bo�iji oltar okititi zlatom. Mag pred kojim se kleči i ljubljenjem ruke mu se priznaje moć vladara du�e i posrednika prema vi�im silama, za�titnika koji brani od ni�ih, crnih sila koje navodno juri�aju na čoveka. Njegova se moć ne preispituje, a da se to ne bi dogodilo mora postojati jaka i neuni�tiva dogma koja govori: Ne sumnjaj u Boga i On će ti pomoći. Mag ili sve�tenik je onaj koji zna tajnu zakonitosti "Kako gore, tako dole". On je mag koji je kadar to iskoristiti, i koji to koristi u praksi kao magijski uticaj.

Međutim, ako razmotrimo način kako sve�tenik-mag to načelo kao svoju ve�tinu upotrebljava i iskori�tava, ubrzo nam postaje jasno da se radi o destruktivnom i nemoralnom magijskom činu iako se on javno i deklarativno bazira kao suprotan ovoj konstataciji. Njegova nemoralnost i opasnost koja iz svega toga proizlazi, vidi se iz nekoliko temeljnih činjenica. Činjenica da se dete po dolasku na svet automatski izručuje u čarobnjačku iluziju svojih budućih duhovnih i du�evnih vodiča, a od strane svojih iluzijom opčinjenih roditelja. Ovim se činom automatski oduzima pravo na njegovu stvarnu slobodu odlučivanja. Ovde se zapravo radi o protivprirodnom magijskom zaposedanju temeljnog i najbitnijeg dela psihe koji se gu�i i pretvara u zakr�ljani oblik te iste psihe koju će sve�tenik-mag oblikovati sa svojom prisilnom sli-kom sveta koju će dete, pa i kao odrasli čovek, sve do kraja svojeg �ivota razvijati i hraniti je samim sobom. Dakle, u sna�nu dečiju du�u, u njen jak prirodni potencijal se magijskim postupkom usađuje religija, a o njenom daljem razvoju se sve�tenik-mag, nastavlja brinuti i odstranjivati svaku anomaliju da se čovek ipak ne izrodi u nepo�eljno biće i kao takav da neočekivane plodove, ili da ih uop�te nema. Ovo je prikaz satanističkog učenja po kome je sve�tenik crkve ili bilo koje religije kradljivac du�e čoveka i to jo� u dobu dok taj čovek nije uop�te svestan svoje du�e, jer je jo� samo dete. Naravno, sve se događa uz formalno saučesni�tvo roditelja koji su i sami ostali osakaćeni u svom detinjstvu na isti način. Oni koji su na neki način izbegli svoju sudbinu da budu versko roblje su uglavnom ucenjeni od svoje okoline i u većini slučajeva pristaju na formalno uče�će u ovom procesu kako bi izbegli pritisak dru�tva koji se na njih vr�i na mnogo načina. Tako se u moderno doba počela razvijati svest o tradiciji, formalnoj pripadnosti veri koja se uobičajeno i nerazdvojno povezuje i sa pripadno�ću narodu, odnosno naciji. Posle dve hiljade godina, crkva ima u rukama veoma moćno oru�je. Vi�e nije ni potrebna indoktrinacija. Nije vi�e ni va�no da li je neko vernik. Sve�teniku vi�e uop�te nije bitno da li se neko moli, da li dolazi u crkvu na obrede i �ivi li u skladu sa zapovestima. Va�no je samo da se čovek izjasni kao vernik i da u skladu sa tradicijom kr�tava decu, venčava se u crkvi, sahranjuje mrtve po propisima, proslavlja velike praznike, koji su pri tom u većini slučajeva i dr�avni praznici. Ko se jo� ne raduje danu kad ne mora ići na posao, u �kolu ili slično. Naravno, tu je i obavezni cenovnik "usluga" za vr�enje obreda, a prilozi se podrazumevaju. Na taj način crkva i dru�tvo u celini ostavljaju čoveku iluziju slobode da u neznanju �ivi kako hoće, s obavezom da barem javno čuva minimum moralnih načela. Dovoljno je samo da tu slobodu "plati". Ni sve�tenik vi�e ne mora biti čarobnjak. Dovoljno je samo da izuči "zanat" i sistem će funkcionisati "besprekorno". Nema vi�e potrebe ni za "vezama" sa Nebom. Sve je prepu�teno kolotečini i op�tem beznađu u neznanju. Va�no je samo sačuvati tradiciju. Ni na izopačenost sve�tenika se ne obraća pa�nja, jer i popovi su ljudi i oni gre�e. O tome treba ćutati jer treba sačuvati tradiciju.

Civilizacija tone i propadanje zapadnog hri�ćanskog dru�tva je sve intezivnije. Crkva nema vi�e onu snagu, jer je napustila moćnu magiju, napustila je misterije i mističnost posvećenja. Nema vi�e čime da se odbrani. Preostalo je jo� samo da se izbori da očuva tradiciju. Ali ni to vi�e sama nije u stanju da radi. Svi koji su iole ozbiljnije upućeni u funkcionisanje dru�tva shvataju da je danas jedan od ključnih uticaja politika i da je ona kreator i upravljač većine događanja u javnom �ivotu. To se najlak�e uočava op�tim mi�ljenjem da je sve politika, pogotovo u dana�nje "moderno" doba. Jednako tome svi oni koji su se iole ozbiljnije posvetili proučavanju religije na kraju su do�li do nesumnjivog zaključka da su crkva i politika stvorile sna�nu simbiozu. Međutim, magije tu jo� uvek ima, no ona je sad privilegija malog broja odabranih među crkvenim velikodostojnicima, dok je sve�tenstvo postalo puka radna snaga. Treba napomenuti i to da se magija jednim delom izmetnula iz religijskih krugova i prenela u politiku, u male i moćne krugove vlastodr�aca i to ne onih koji su na javnim funkcijama, koji su opet samo radna snaga, mada privilegovana, već u tajne krugove, bratstva, lo�e, razne klubove i slično. Cilj je isti, zadr�ati masu u neznanju i ne dozvoliti Spoznaju, čime se omogućava eksploatacija i odr�ava robovlasnički sistem, koji se kroz ve�to kreiranje iluzorne svesti o demokratiji, ljudskim pravima i slobodama oblikuje u obrazovnom sistemu i delovanjem medija. A princip je isti kao nekada. To se radi "od malih nogu" u čemu su opet roditelji svesni saučesnici, jer su i sami pro�li kroz isti sistem. Krug je opet zatvoren. Kada crkva i politika idu ruku pod ruku dolazi do naglog jačanja crkve u svetovnom smislu. Naravno, dolazi i do podupiranja određene politike od strane crkve. Najdrastičniji primeri su hri�ćanstvo i islam. Satanizam rezultat tog pakta vidi kao tamnicu naroda, do�ivljavajući je kao obmanu i za njih je to krunski dokaz naivnosti ili opčinjenosti čitavih naroda. Sasvim je sigurno da je afirmisanje materijalističke doktrine sna�no doprinelo jačanju ovog "saveza". Afirmacija materijalizma kroz "potro�ački mentalitet" treba da zada zavr�ni udarac svakom nastojanju da se preispituje stanje u dru�tvu i odstrani svako stremljenje istinskoj Spoznaji. Ni najnaivnijem posmatraču neće promaći činjenica istovetnosti magijskog operativnog �ablona koji je gotovo u potpunosti isti sa �ablonom pakta dr�ave i crkve sa svim podudarnostima kakve su bile i ranije. Politika uvek nudi "bolje sutra" i na kraju, obično u budućnosti, "raj" na zemlji ukoliko se čovek odrekne jednog dela individualnosti u korist op�teg dobra zajednice i jednog dela njegovog svetovnog �ivota i ekonomskih dobara, koje ustupa na upravljanje "nadahnutim" političkim prvacima, ili harizmatičnim vođama.

Po istom modalitetu crkva, ojačana potporom politike, takođe nudi perspektivnu budućnost i "raj" na Nebu ukoliko se čovek odrekne jednog dela svoje du�e u korist duhovne zajednice, dozvoljavajući da njegovim du�evnim resursima i duhovnim pravima, raspola�u i upravljaju "nadahnuti" zastupnici, odnosno sve�tenici i harizmatični proroci. Naravno, politika je svesna vrednosti crkvenih ljudskih "resursa" i moći sve�tenstva koji njime upravljaju. Jednako tome je i crkva svesna ekonomske moći političke uprave i pakt među njima je logičan sled događanja. Političke vođe i pripadajuće mu oligarhije nagla�eno ističu svoju pripadnost verskoj zajednici. Za uzvrat crkva poradi na isticanju istih kao primerenih osoba za vođstvo u bolje svetovno sutra. Iako u prvi mah sve ovo izgleda kao neuspela i ekscesna karikatura temeljnog magijskog Zakona Suprotnosti, "savez" duhovnih i svetovnih vladara u relaciji zakona "Kako gore tako dole", nedvosmisleno deluje kao opskurna crnomagijska sila koja upravlja dana�njim dru�tvom. Svako ko razume kako deluje crna magija u praksi, u stanju je da ovo vidi i zna kuda to vodi.

Satanizam religiju do�ivljava kao tek trećerazrednu i jeftinu crnu magiju op�teg tipa čija se moć temelji na odnosu "pastira i ovaca" i njenom masovnom zastra�ivanju koje ne preza ni od najvećih zločina. Po tipu, načinu, obliku i sredstvima sprovođenja svog nauka, crkva je prilagođena sopstvenom samodr�anju koji je uvek primarni cilj. Nebrojeni milioni �rtava kroz istoriju su vi�e nego dovoljan dokaz beskompromisnog postupanja u tom smislu i sve je to bilo uvek i uvek će biti uni�tavanje ljudi zarad Boga i Vere. Na kraju Satanizam religiju defini�e ne kao učenje o Bogu, već kao zatiranje neprijatelja koji proslavljaju Boga i sa njim op�te. U svom razvoju, Satanizam dosti�e svoj spiritualni nivo gde se Satana do�ivljava kao simbol te�nje ka spoznaji i simbol otpora postojećem poretku. Tako, "seme" Satanizma koje je isklijalo u "krilu" crkve, izraslo je u ukorenjeno stablo koje se pretvorilo ne samo u antagonizam Hri�ćanstvu i religiji uop�te, nego u antagonizam ukupnog dru�tvenog poretka. Zbog toga je Satanizam proku�en kao zlo ne samo od strane crkve već i svih institucija dru�tvenog poretka.

Kada bi iz ove filosofije koja tumači poredak spolja�njeg i vidljivog sveta, izbacili reč Satanizam i to predstavili, zagovornici ovakve filosofije bi bili uzdignuti na pijadestal borbe za slobodu i oslobođenje čoveka. Bili bi, dana�njim jezikom rečeno, najmoćnija organizacija za za�titu ljudskih prava i sloboda i za�titu prava deteta. Sve ovo gore rečeno, istina je i malo ko razuman bi u to uneo bilo kakvu sumnju. Međutim, Satanizam nikada nije ni poku�ao da izađe iz okvira antagonizma iz kojeg je potekao. Postoje izvesna nastojanja u stremljenju ka stvaranju sistemskog i sistematičnog učenja, ali to uvek ostaje u okviru poku�aja i ni�ta vi�e. Čak i kad se taj "sistem" u nekom obliku zaokru�i, on se i dalje nastavlja transformisati. Ne retko se de�ava da se stare prakse napu�taju i usvajaju nove, učnja se dopunjavaju, ne retko i izmi�ljenim vrednostima te se konstantno oblikuju i preoblikuju prema potrebi trenutnog stanja svesti. Usled ovakvog unutra�njeg stanja same paradigme, Satanizam se ne mo�e drugačije odrediti nego kao "pradigma u poku�aju". Za�to? Ovde se ujedno i vraćamo na pitanje: Da li Satanizam mo�e da bude Put Spoznaje?
 

 

 

Vrh

 

 

SATANIZAM KAO PUT SPOZNAJE

Oportunizam umesto paradigme

 

 

Satanizam zapravo ne mo�e da izađe iz okvira antagonizma iz kojeg je proistekao. Razlog tome je �to Satanizam ne poseduje autohtonost. Samim tim on nema ni oruđe kojim bi mogao da prevaziđe svoj inicijalni antagonizam. Samo ona snaga koja izrasta na autohtonosti ima snagu da postane pokretačka sila i okidač za iniciranje u posvećeni�tvo koje vodi istinskoj Spoznaji. Ovo zna crkva i to znaju moćni vlastodr�ci. Zbog toga nema vi�e inkvizicije, sudova, lomača, proterivanja i prokazivanja. Satanisti danas mogu, uz uslov odbacivanja agresivnih formi pona�anja, potpuno slobodno da osnivaju svoje crkve, bratstva, redove, da �ire svoje učenje, objavljuju knjige, učestvuju u javnim debatama, da se slobodno deklari�u i neometano pokazuju svoju ornamentiku i simbole, mogu i medijski da se eksponiraju i slobodno �ire internetom, �to i ne treba posebno nagla�avati. Kada bi sabrali sve sataniste, njihov broj bio bi manji od 0,1% populacije i svako ko poznaje teoriju dru�tvenih analiza i tokova zna da se ovakva cifra smatra "statističkom gre�kom". Ovaj "dodeljen" mu nivo u okviru svetskog poretka, Satanizam neće moći nikada da prevaziđe i izraste u silu koja je sposobna da menja svet, jer se on planski kontroli�e svim sredstvima od strane sprege crkva-politika, s jedne strane, a s druge, autohtonost koja Satanizmu nedostaje, uzrokuje pre svega ukupnu �arolikost samog Satanizma kao učenja i konstantno cepanje i raslojavanje među samim satanistima na mnogobrojna "učenja", crkve, organizacije, grupe, pokrete, redove, bratstva, lo�e, sekte ili kako god se nazivali, a ne retko i sa izra�enim međusobnim sukobima.

Odsustvo autohtonosti znači zapravo nedostatak učenja koje dolazi direktno iz Izvora ili se od Izvora prenosi nasleđem. Sve forme satanističkih učenja predstavljaju sinkretizam koji nastoji da u vezu dovede mnoge drevne misterije i predstavi kao svoje "nasleđe". Otuda se rađaju fanatična nastojanja da se prouče i inkorporiraju sva moguća učenja i tradicionalna znanja. I zbog toga je raznovrsnost spoznaje u Satanizmu tolerantna, prihvatljiva pa čak i potrebna. Iz istog razloga je i osnovni moto satanističke doktrine samostalan put, samorazvoj i izgradnja sopstvenog sistema kroz iskustvo. Međusobno povezivanje ovakvih individua je samo uslovno povezivanje čija je svrha povezivanje stečenih znanja i iskustava koja treba da doprinesu ubrzanom procesu samorazvoja i olak�a pristup iskustvenoj spoznaji svake individue za sebe. Čak se ne insistira ni na izja�njavanju kao sataniste, dovoljno samo prihvatiti osnovna načela Staze Leve Ruke - LHP (Left Hand Path) tradicije modernog i spiritualnog Satanizma. Sinkretizam kao glavno obele�je satanističkog učenja i neautohtoni samorazvojni put spoznaje kroz LHP otvara jednu ogromnu �irinu stvarajući iluziju slobode i oslobođenja koja u svojoj krajnosti takođe predstavlja ograničenje i nemogućnost Istinske Spoznaje Prirode Stvarnosti. Iskustvo koje se ovde nagla�ava kao najva�niji princip spoznaje nije ona vrsta duhovnog iskustva Spoznaje koju poseduje svaka autohtona tradicija. Ovde se radi o takozvanom eksperimentalnom iskustvu zasnovanom na "praksama" proisteklim iz "teorija" sinkretistističkog pristupa saznavanju prostim upijanjem informacija kroz proučavanje knjiga, raznih spisa i drugih posrednih izvora. Otuda je u Satanizmu ta velika �arolikost teorija i praksi koje nisu ni�ta drugo do mentalna lutanja u nastojanju da se dođe do spoznaje. To je izrok konstantnog skakanja sa sistema na sitem, prelaska iz prakse u praksu, eksperimentisanja i preispitivanja. Kada se takvo opskurno znanje udru�i sa prenagla�enim egom stvara se nepremostiva blokada direktnom iskustvu spoznaje, pa otuda u Satanizmu ima toliko "padova" i neuspeha koje upravo ego u izvesnim trenucima nemoći koristi primoravajući čoveka da posegne za svim mogućim i dostupnim sredstvima da bi se eventulano dosegao cilj. Otuda je u Satanizmu i ta op�ta tolerancija prema svim sredstvima, koja ne retko vode svakavim izopačenostima. Mnogo je tu tu�nih i jadnih �ivotnih priča koje, s druge stane, predstavljaju "vetar koji duva u leđa" crkvenim apologetama. Dakle, opet je forma antagonizma u potpunosti uspela. Oni pak "malo uspe�niji" tvrde kako oni koji su "pali" nisu dovoljno radili na sebi, a kako je Satanizam individualni put, to je i odgovornost za sve posledice na samoj individui. Pre�ivljavaju samo najači (animalizam je u priličnoj meri karakteristika svih formi Satanizma). Ima među satanistima i onih kojima ovo neprestano lutanje na mentalnoj ravni odgovara kao stanje. Oni su uspeli da svoj sinkterizam "oplemene" izveznim mentalnim tehnikama, po istom principu, i ostvare kakve takve rezultate, "zaokru�ujući" to svoje iskustvo kao sistem. Kada se takav sistem pome�a sa svetovnim oblikom �ivota on, s jedne strane, pru�a egu autoritarnost, a s druge, omogućava solidan izvor prihoda i lagodan �ivot. Ne prevaziđeni antagonizam između LHP i RHP pravaca osnovni je uzrok nemogućnosti direktnog iskustva Spoznaje.

Satanisti tvrde da oni komuniciraju sa vi�im silama, Demonima, raznim entitetima, pa i samim Satanom i da je u toj komunikaciji i izvor njihovog saznanja. Ova tvrdnja proističe upravo iz onog okvira poku�aja da se nadomesti neautohtonost i prika�e suprotno. Tvrdim, a to ka�em upravo iz "spoznaje" i opisa "prakse" samih satanista, da ove komunikacije nema i da se sva praksa odvija na mentalnom nivou koja uz pomoć raznih meditacija moći i sličnih tehnika, delimično izvlači iz nesvesnog senke arhetipova. Kada se ova "saznanja" pome�aju sa znanjem prikupljenim kroz svetovno izučavanje onoga �to je dostupno, svest sataniste izrasta i utemeljuje se u samobmani "uspe�ne prakse". Ta iluzija uspe�nosti i postizanja "rezultata" potpuno samostalnim radom i pristupom, kamen je temeljac razvijanju ega i egoističnom pristupu posmatranju i do�ivljavanju sveta, �to je i temeljna osobina svakog sataniste. Te�nja da se čovek usavr�ava stalnim radom, učenjem, �irenjem znanja, meditacijama i ritualima jeste pozitivna kvalifikacija, ali bez autohtonosti najvi�i stepen duhovne Spoznaje, nivo adepta ostaje nedosti�an cilj. Satanizam svestan ograničenja i nedostataka prihvata, pa u izvesnoj meri čak i prisvaja adepte, neke vi�e, neke manje, a neke čak i odbacuje. I ovde se jasno ogleda onaj egoistični pristup poimanja koji te�i da sve stvari prilagodi sebi i kroz sebe i koji u krajnjoj instanci prarasta u narcisoidni egoizam. Te�nja da se dosegne stanje adepta ide u obrnutom smeru, kroz poni�tenje ega kako bi se iskonsko Sopstvo oslobodilo. I to se događa u jednom trenutku kao Prosvetljenje na Stazi Spoznaje, i to u onom trenutku Spoznaje kad se dodirnu prote�na i neprote�na Beskonačnost, trenutku u kojem ego potpuno i�čezava i iskra Sopstva se rasplamsava u Jedinstvu Univerzuma. Adept je adept zbog toga �to je dostigao najvi�i nivo Spoznaje i uvid u Prirodu Stvarnosti, bez obzira na ono �ta je vidljivi prikaz njegovog postinuća i Spoznaje.

Uzimajući sve u obzir, Satanizam kao učenje ne mo�e biti Put Spoznaje. Satanizam mo�e da bude, i jeste samo jedan od okidača koji pokreće na akciju traganja, akciju koja treba da probudi uspavano ljudsko biće, ali samo uz uslov da ta potraga, �to pre i �to br�e iskorači iz okvira Satanizma. Satanizam mo�e da bude i Kult Satane, ali opet, to mo�e da postane samo ukoliko poseduje autohtonost, �to se za moderne samoproklamovane obo�avaoce Satane ne mo�e reći. U prilog ovome mogu dati i jednu komparaciju. Kult Boginje Kali u Indiji za koji se ne zna pouzdano ni koliko je star, krakteristično je obredno prino�enje ljudskih �rtvi. Indijska civilizacija koja je u svakom smislu svet za sebe, nikada ovaj kult nije ni poku�ala da okarakteri�e kao zlo i zabrani obo�avanje Boginje. Englezima koji su u jednom vremenskom periodu kolonizovali Indiju, bilo je potrebno punih dvadeset godina potrage da doka�u tvrdnje o prino�enju ljudskih �rtava. Kada su to konačno uspeli, ni oni se nisu usudili da Kult oglase zlom i op�tom opasno�ću po poredak. Iako je građanskim zakonom, kao nasleđem zapadnjačkih tekovina, prino�enje ljudskih �rtava u indiji zabranjeno Kult Boginje Kali je nastavio da �ivi. Ni danas se ne zna da li i u kojoj meri sledbenici ovog Kulta prinose ljudske �tve. Kult Boginje Kali nije tabu ni u Indiji niti igde u svetu, a osnovni razlog za to je njegova autohtonost. Za Satanizam na Zapadu pouzdano se ne mo�e tvrditi da u svojoj paradigmi podrazumeva prino�enje ljudskih �rtava. Iako se o tome u nagove�tajima priča da je tako i potkrepljeno je ekstremnim slučajevima koji se opet po pravilu samo pripisuju tajnim satanističkim grupama, Satanizam je oku�en kao op�te zlo i nalazi se pod konstantnim nadzorom. Razlog ovome je identičan gornjem, ali u njegovoj suprotnosti, zato �to nema svoju autohtonost. Zbog toga moderni Satanizam, koji je nastao iz antagonizma uz odsustvo autohtonosti, je paradigma iz koje nikada nije izrastao nijedan adept. Stoga, pre bi se moglo reći da je Satanizam praksa koja razvija oportunizam umesto paradigme.

Kad je reč o ateističkom satanizmu, doktrinama Lavejevskog Satanizma tu se čak i ne mo�e govoriti o Satanizmu u pravom smislu reči. To je u potpunosti paradigma koja je izgrađena na antagonizmu sa hri�ćanstvom. Egzistencija obe antagone strane je međusobno uslovljena te jedna drugoj predstavljaju "hranu �ivota" odnosno supstrat opstanka. U takvoj poziciji obe antagone strane podlo�ne su raspadu i nestanku delovanjem Univerzalnog Zakona Kretanja po kojem svaka forma koja te�i statičnosti biva uni�tena u vremenu.

Da bi Satanizam izrastao u učenje koje mo�e da čoveka dovede na Stazu Spoznaje neophodno je da samog sebe prevaziđe kako bi iskoračio iz okvira antagonizma iz kojeg je potekao i da se usredsredi na stvaranje potpuno samostalnog i nezavisnog autohtonog sistema, i to sistema koji u kranjoj instanci dovodi do poni�tavanja samog sebe. Ni jedan od od oblika formalnog Satanzma, u ovoj njegovoj kratkoj istoriji postojanja nije pokazao takvu sposobnost. Ne vide se čak ni tendencije razvoja u tom pravcu. Ovo se odnosi na sve eksperimentalne oblike i neformalne grupe teističkog i spiritualnog Satanizma.

 

 

 

Vrh

 

 

FILOSOFIJA MRAČNOG ČAROBNJA�TVA
Satanizam koji prevazilazi samog sebe

 

Red Devet Uglova

Izvor: Connell Monette, "Krv, Vino, i Zlatni Lanac", 2012
 

Sigil Reda Devet Uglova

 

Uporedo, sa razvojem ostalih satanističkih doktrina, sedamdesetih godina pro�log veka, nastaje i razvija se "treći" pravac koji doktrinarno u potpunosti uspeva da izađe iz okvira izvornog antagonizma i preraste u formu sa te�njom ka prevazila�enju i same forme. To je takozvana "sinsterna", sedmorostruka staza spoznaje ONA tradicije (Order of Nine Angles) - Red Devet Uglova. Bez obzira na različitost pristupu i interpretaciji ove paradigme usled krajnje individualnog pristupa (LHP) i pojedinim osobenostima kojima bi se mnogo �to �ta moglo zameriti, ONA paradigma predstavlja skoro zaokru�en sistem koji po svojim karakteristikama prevazlazi okvir samog Satanizma, zbog čega sam je u ovom spisu uslovno i označio kao "treći pravac". Za razliku od teističkog i ateističkog Satanizma, ONA izrasta u potpuno samostalno i nezavisno učenje, koje je iskoračilo iz okvira antagonizma paradigmi formalnog Satanizma. Po svojim osobenostima razvoja paradigme, Red Devet Uglova se ne mo�e svrstati u Satanizam iako se u temelju same doktrine oseća njegovo sna�no prisustvo.

Anton Long, inicijalni pokretač ONA, prestavlja misteriju koja se ne razotkriva članovima pokreta, čiji stvarni identitet ostaje skriven. Long tvrdi u svojoj biografiji da je rođen kao Britanski građanin, koji je u mladosti intenzivno putovao �irom sveta gde se susretao sa različitim tradicijama kroz koje je stekao izvesna saznanja. Bio je posvećen učenju klasičnih i drugih starih jezika i okrenut izučavanju okultnog i paranormalnog. Nakon istra�ivanja nekoliko engleskih okultnih dru�tava, smatrajući ih uobra�enim i ne tako prikladnim, počeo je tragati za grupama koje su bile primerenije njegovom shvatanju toga kako zapravo okultna dru�tva treba da izgledaju. Jedna od takvih je bila i Mančesterska satanistička grupa pod imenom "Ortodoksni Red Princa" (Ortodox Temple of the Prince), a kasnije i "Red Sunca" (Temple of the Sun). Nakon izvesnog vremena, do�ao je u kontakt sa tajnom paganskom tradicijom matrijarhalnog karaktera, nazivanom s njegove strane "kamladska" (Camlad) tradicija. Long je iniciran u kamladsku tradiciju, nakon čega je postao i vođa. Pod njegovim vođstvom, negde u ranim sedamdesetim kamladski koven se spojio sa dva slična dru�tva "Noktulijanci" (Noctulians) i "Redom Sunca" koji izrastaju u Red Devet Uglova. Povezivanje ova tri reda, uslovilo je sintezu hermetičkih, paganskih i satanističkih elemenata na kojima je utemeljena nova paradigma. Međutim, Long u svom kritičkom preispitivanju zaključuje da je satanizam samo "kozmetička" forma te se okreće sinkretizmu i paganstvu, ali ne neopaganskim pokretima poput Vike, Asatru i sličnih. Do devedesetih godina pro�log veka, Long intezivno razvija i oplemenjuje osnovne postavke Reda Devet Uglova, zajedno s mitosom, strukturom, strategijskim ciljevima i formama izra�avanja i ispoljavanja same paradigme.

Struktura Reda je zami�ljena kao "virtuelna" organizacija bez autoritarnog vođe sa ciljem da preraste u "globalni entitet" koji sačinjavaju takođe "virtuelni" ogranci (Neksioni). Takvi danas postoje u Americi, Australiji, Brazilu, Egiptu, Nemačkoj, Italiji, Irskoj, Portugalu, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, �paniji i Ju�noj Africi. Izvorni ogranak, znan kao "Nulti Neksion" (Nexion Zero), bio je sme�ten u Engleskoj, ali s dolaskom novih zemalja, dva najstarija ili "admiralna" neksiona postaju WSA352 u Americi predvođen od strane Chloe Ortega, koja posle povlačenja Longa 2012. godine postaje slu�beni portparol Reda, i "Temple of Them" u Australiji koji predvodi Rjan An�aung. Red je zami�ljen kao tajna organizacija koja nema stvarnog vođu niti centralnu upravu koja ima autoritet nad članstvom. Organizacija je zapravo skup samostalnih individua, koje se međusobno nazivaju "devetnjacima" a neformalno su okupljeni u neksione prema najbli�oj geografskoj pripadnosti. Devetnjaci nisu članovi Reda, već slobodni i samostalni "saradnici" koji doprinose ukupnoj izgradnji paradigme.

Anton Long, kome su pripisane zasluge za začetak Reda, takođe prestavlja "virtuelnu" ličnost kreiranu od strane nepoznatog osnivača ili nekolicine individua te on u stvarnosti i nije vođa već samo "ideja vođe", koja se mo�e pojavljivati i u budućnosti da pru�i vođstvo Redu po potrebi. Long je zami�ljen kao energija koja ima funkciju validacija struja i ideja unutar samog Reda. Ovako razvijena struktura Reda stvorena je sa ciljem da se onemogući eventualni poku�aj "preuzimanja" Reda i podlo�nost raskolima kakvi prate druga okultna dru�tva. "Jedna osoba mo�e voditi jedan neksion, a nikada ceo Red". Iako nema centralnog autoriteta unutar Reda, ne treba reći da nema vođstva ili strukture. Članovi koji su osnovali Red, često poznati kao "Stara Garda", slu�ili su kao unutra�nji savet od začetka Reda. Direktno ili indirektno, Stara Garda je vodila i oblikovala mnoge mlađe neksione, i njihova reč nosi popriličnu te�inu. Mnogi mlađi saradnici Reda rade na tome da ostvare kontakt sa Starom Gardom u nadi da će dobiti podučavanje ili pristup originalnom usmenom učenju ONA. Međutim, taj "unutra�nji krug" zadr�ava popriličnu skrivenost pa time i uslovnu nedostupnost pravom identitetu Stare Garde koja se dr�i u tajnosti. Oni su poznati pod pseudonimima Christos Beest, Sinister Moon, DarkLogos, PointyHat15. Stara Garda je radila zajedno sa Antonom Longom kako bi odlučili koji aspekt paganske tradicije će preneti na mlađe generacije Reda, a te odluke su najbolje vidljive kroz mnoge ONA "objave" javnosti. Međutim, krajem 2011, Stara Garda se povlači iz sfere javnosti, neposreno pre povlačenja Longa nekoliko meseci kasnije. Na scenu stupa "Nova garda", novi devetnjaci koji su se uzdigli na istaknute pozicije, iako, tehnički, ni jedan neksion nije iznad drugog, jer među "ćelijama" Reda postoji sistem ravnopravnog prepoznavanja. Među novim neksionima su: britanske Kćerke Bafometa (Dauthers of Baphomet), italijanska Secuntra, kanadski Aerhaosh, i Strana Nacija (Alien Nation) na Islandu. Najistaknutiji i najglasovitiji su, međutim, vodeći neksioni: australijski "Hram Njih" (Temple of Them) i američki "Priznanje Bele Zvezde" (White Star Acception), poznatiji kao WSA352.

Odsustvo formalnog centralnog autoriteta nadome�teno je pozicijom unutar Reda znanom kao "Spoljni Predstavnik" ili "Portparol ONA za spolja�njost". Ova figura je de facto glas Stare Garde u samom Redu. Tokom poslednjih četrdesetak godina, brojne poznate ličnosti su imale tu poziciju. Najzapamćeniji je bio Christos Beest, pseudonim za britanskog umetnika i kompozitora Richarda Moulta, koji je slu�io kao Spoljni Predstavnik tokom devedesetih godina pro�log veka. Savremeni okultista Majkl Ford postao je spoljni predstvanik ONA 1996., pod pseudonimom "Vilnius Thornian", ali se 2002. godine odrekao te uloge. Chloe Ortega iz WSA352 je nominovana kao Spoljni Predstavnik od Stare Garde upravo pre njihovog povlačenja 2011. godine. Ona je prvi �enski Spoljni Predstavnik u javnoj istoriji Reda. Poznata po svojim progresivnim idejama i nastojanju da unese promene u Red posvećujući se stvaranju "hibrida" paganske, hermetičke i satanističke ONA filosofije sa budističkim, pa i drugim orijentalnim učenjima. Ovakva nastojanja se ogledaju u nameri da Red bude manje asociran sa satanizmom, kao u pro�losti, a vi�e sa tantričkim, islamskim, i drugim istočnim tradicijama.

Iz ovog spolja�njeg i vidljivog predstavljanja Reda Devet Uglova, prostim logičkim sagledavanjem ne vidi se nikakva posebnost niti "novoeonska" forma koja ovu organizaciju izdvaja iz korpusa sličnih starih organizacija koje devetnjaci nazivaju "staroeonskim" i prevaziđenim. Iako je sve pretočeno u "virtuelnu" formu, sama forma sadr�i sve osnovne elemente na kojima počivaju i sva ostala okultna udru�enja. Ima svog osnivača i utemeljivača u Antonu Longu, ima svoju centralnu upravu oličenu u "Staroj Gardi" sa svojim "Spoljnim predstavnikom" kao spolja�njim koordinatorom, ima svoje emisare prestavljene kao "Novu Gardu" i ima svoje članstvo "saradnike" koji predstavljaju telo organizacije ili jednostavnije rečeno "radnu snagu" koja treba da radi na stvaranju "novog poretka". Osim kompletne organizacione strukture, Red ima, �to ćemo kasnije videti, i svoje fundamentalne principe, ontologiju i filosofiju, okultnu teologiju i demonologiju, i ima svoju praksu (sinsterna staza), a sve to se "objavljuje" članstvu (spolja�nji krug) i javnosti u skladu sa odlukama "unutra�njeg kruga" odnosno Stare Garde. Ukoliko ne�to i zaka�e u radu i razvoju, tu je uvek "virtuelni" Anton Long koji će se po potrebi pojaviti, čak i u budućnosti, kao stub i sto�er oganizacije i koji će svojim savetima koordinisati rad i ideje unutar samog Reda, čuvajući tako jedinstvo i opstanak same organizacije i njene paradigme. Odlično zami�ljena ideja, ali neodoljivo podseća na mesijansku ideju vođe, koji u ovom slučaju nije klasični pojavni vođa niti spasitelj već ideja ili entitet koji upravlja svaranjem novog poretka i koji treba da "povede" članstvo, odnosno sledbenike iz kauzalnog, ovog sveta u akauzalni svet, odnosno "obećanu zemlju". Takođe, upečatljivo se vidi i te�nja za nagla�avanjem autohtonosti same paradigme kroz inicijaciju i posvećenje samog osnivača u stari paganski koven kojem čak i sam daje ime kako bi ga formalno predstavo, jer je koven tajan, pa samim tim i nedokaziv u smislu njegovog postojanja, nakon čega on vr�i "istorijsku misiju" sinkretističkog spajanja nekoliko tradicija u novu koju objavljuje javnosti kao Red Devet Uglova koji treba da donese novi poredak. Tu je i nedodirljivost Stare Garde, odnosno unutra�njeg kruga, do kojih se mo�e doći uz posvećeni�tvo i mukotrpan rad da bi se primilo i ono tajno, skriveno znanje. Analogije koje sam ovde izneo jesu krajnje prizemne, mo�da čak i tendeciozne da se mo�e reći da one nemaju utemeljenje sa realno�ću samog Reda, ali su neophodne kako bi se razumela ukupna struktura same organizacije, njenog nastanka i razvoja. Uvek se mo�e izneti mi�ljenje da je ovakvo viđenje "nerazumevanje" same paradigme na vi�em akauzalnom nivou, za koji je potrebno "prosvetljenje", međutim, priroda samog Reda egzaktno jeste zemaljka u svom pojavnom smislu pa se i ne mo�e drugačije tretirati. Ukoliko bismo posmatrali stvarnost pojavnog isključivo iz perspektive akauzalnog, u tom smislu sama paradigma, a posebno njena organizaciona struktura nisu ni potrebni, pa bila to i "virtuelna" varijanta pojavnosti.

Red Devet Uglova ima pet su�tinskih principa i to:

1. Put praktičnih dela - Odnosi se na ubeđenje da je ONA kolektiv delovanja, a ne samo razmi�ljanja. Od Inicijanta se očekuje da �ivi egzeatičan �ivot, �to znači �ivot suprotan dru�tvenim konvencijama i zaista zakonima. ONA Inicijant tako mo�e odlučiti, po sopstvenom izboru, da postane osvetnik, vojnik ili kriminalac u svojoj potrazi da shvati �ivot kroz delovanje.

2. Put Redukcije - Najkontroverzniji je ONA princip i ima dve strane sagledavanja. S jedne, odnosi se na uverenje ONA da nekom ljudskom "�ljamu" nema mesta u dru�tvu, tako da zaslu�uje da bude uklonjen. Stoga, ONA član mo�e odlučiti da se priključi policiji kako bi stekao borbeni trening, i tako iskoristi svoj polo�aj vlasti da ubija "kriminalce" umesto da ih hapsi. S druge strane, ovo načelo se takođe odnosi na krvnu �rtvu Mračnim Bogovima, na način sličan onom opisanom u prehri�ćanskoj Evropi među keltskim i germanskim plemenima ili među nekim �aivitskim sektama u klasičnoj Indiji, ili kao u ranom modernom dru�tvu Tugija.

3. Put Rodne Časti - Ovaj princip nagla�ava neophodnost solidarnosti i međusobnog poverenja, časti i po�tovanja među različitim neksionima i članovima ONA. Red posmatra svoje članove kao pro�irenu porodicu, i za retke slučajeve svađe, poseduje vrlo jasne smernice kako je dozvoljeno postupiti u takvim slučajevima. Jednostavno govoreći, ONA �titi svoje.

4. Put Opozicije Magijanskim Apstrakcijama - Ovaj princip se odnosi na protivljenje ONA onome �to do�ivljavaju kao nelegitimnu Magijansku (zapadnu Judeo-hri�ćansku) kontrolu nad globalnom kulturom i ekonomijom. Red insistira da se njegovi članovi bore protiv sila poput globalizma i osionog kapitalizma u nameri da se vrate ranijem, manje eksploatativnom obliku dru�tva.

5. Put Rounwytha Tradicije - ONA uči da je Magijanska kultura značajno umanjila ulogu �ene u dru�tvu i duhovnosti. Stoga, ona ohrabruje povratak Rounwytha tradicije, koja je mistična, empatska i narodna tradicija, koja obuhvata i koja se ugleda na Bo�anski �enski Princip. Sam termin gotovo izvesno potiče od staro engleskog runwita �to znači "onaj koji razume" ili mo�da "onaj koji zna tajne".

S obzirom na sve �to je rečeno, poseban komentar na osnovne principe Reda Devet Uglova nije potreban osim �to treba naglasiti njegovu crtu destruktivnosti u odnosu na ostatak ljudske civilizacije, bez obzira kakva ona uistinu jeste.

Spiritualna paradigma Reda Devet Uglova je sinkretistička i evoluirajuća. Začeta je na tri odvojene tradicije Kamladsku, Nokturijansku i učenju Hrama Sunca. Najbolje se mo�e opisati kao mračni anglo-keltski paganizam sa sna�nim satanističkim prizvucima. Tokom svog razvoja, ONA je inkorporirala izvesno, i nadalje rastuće, hermetičko znanje, alhemijsko nasleđe i terminologiju koja očito potiče iz srednjovekovne indijske i islamske ezoterije. Red je u osnovi veoma raznovrstan povodom tipa "saradnika" koje privlači. Međutim, su�tinska mistična tradicija ONA je Sedmostruka Staza, poznata jo� kao Hebdomadrija. Sedmostruka Staza je u su�tini hermetički sistem koji sebe defini�e kao duboko ukorenjenog u Zapadnom okultizmu, i pru�a put ka uzdizanju koji je izuzetno te�ak u fizičkom i psihičkom smislu. Sedam se odnosi kako na sedam stepena Puta, tako i na sedam planeta kojima se pripisuje ezoteričnost.

Sedam etapa Staze su: 1) Neofit, 2) Incijant, 3) Spoljni Adept, 4) Unutra�nji Adept, 5) Majstor/Gospodarica, 6) Veliki Majstor/Gospodarica i 7) Besmrtnik. Za razliku od ostalih sistema zasnovanih na stepenima, ONA ne nudi inicijaciju svojim učenicima, već umesto toga učenici se moraju sami inicirati kroz lične rituale stepena i izazove. Na primer, osoba koja �eli započeti Put mora pribaviti i proučiti ključne tekstove, i izvesti privatni hermetički ritual pod Punim Mesecom. Nakon �to to učini, stiče prvi stepen (Inicijant). Da bi dostigao drugi stepen, od njega se zahteva da nauči su�tinske tekstove i počne ovladavati određenim ključnim praksama, kao i da se podvrgne re�imu fizičke pripreme. Va�ne prakse takođe uključuju učenje raznih varijanti speva (čanta), rad sa stazama pomoću posebnog "sinisternog" tarota koji magičar mora konstruisati ili poručiti, te razvoj ve�tine u posebnoj igri poznatoj kao Zvezdana Igra, o kojoj su dati detalji u ključnim tekstovima Reda. Rituali stepena (u smislu rituala prelaska) za četvrtu etapu (Unutra�nji Adept) uključuju i �ivot u potpunoj izolaciji u trajanju od najmanje jednog godi�njeg doba, kao i sposobnost preći biciklom, pretrčati ili prepe�ačiti značajne razdaljine. Stoga, svaki naredni stepen zahteva sve te�e izazove, koji kulminiraju na petom stepenu (Majstor) na kom mistik treba preduzeti fizičke izazove koji se mogu porediti sa triatlonom, kao i razviti/naučiti nekoliko ezoternih ve�tina tokom puta.

Iz prezentovanog se jasno vidi da je inicijacijska praksa Reda Devet Uglova sasvim uobičajna sledbenička forma, iako je inicijat čak i formalno samostalan i nezavistan te sve mora obaviti sam i bez prisustva autoriteta, pa čak i sam osmisliti, tj graditi svoj Put (LHP). U sutini je nalik mnogim paganskim i �amanističkim praksama samounicijacije i inicijacije u kojima postoji izvesna sloboda i samostalnost, koje su zapravo privid jer postoji osnovna su�tinska forma koja se mora striktno po�tovati. Praksa sedmorostruke staze je, ne po formi, već po svojoj su�tini, u potpunosti nalik svakoj drugoj inicijacijskoj okultnoj praksi.

Sedmostruka Staza u jednom od svojih vidova insistira na učenju kroz pote�koće, nalik spartanskoj obuci u staroj Grčkoj, ali i kroz sve druge oblike takozvanog "uvida". Kada inicijant dođe do određene etape u svom duhovnom razvoji (Spoljni Adept), od njega se zahteva da preuzme ulogu koja se ne razlikuje od ostalih svetovnih ili profesionalnih praksi, gde za period od nekoliko meseci inicijant mora praktikovati novi način �ivota. Uloge "uvida" koje je ONA predlagala tokom osamdesetih i ranih devedsetih godina pro�log veka su prete�no bile kriminalne ili vojne. U jednom od takvih "uvida" inicijant treba da postane profesionalni provalnik. Cilj je specijalizovati se u određenoj oblasti, kao �to su fina umetnost ili nakit, i postati "ekspert" u toj oblasti i u tehnikama potrebnim da se te stvari pribave. Jedan od predloga je i preuzimanje uloge ekstremnog političkog aktiviste kroz uče�će u aktivizmu ekstremne Desnice. Cilj je izraziti fanatizam na delu i biti smatran od strane "ljudi koji ispravno misle" ekstremistom ili opasnim. Jasno da su ove rane uloge su bile potencijalno vrlo opasne, sa velikim izgledima da inicijanta suoče sa opasno�ću i nasiljem. Stoga se krajem devedesetih godina pro�log veka i u prvim godima ovog, uvode i nove prakse "uvida" koje podrazumevaju obavezu da se jedan deo �ivota provede kao pripadnik neke od religija ili građanskih organizacija.

Ovaj drastični zaokret u mogućim ulogama mo�e se tumačiti ne kao omek�avanje pronasilnih ubeđenja ONA, već pre kao korak ka internacionalizaciji Reda i sticanju iskustva u svim svetovnim aktivnostima. Takođe, prilično podseća na razvijanje sposobnosti infiltriranja u sve pore dru�tva i javnog �ivota i ovaj koncept nalik je praksama terorističkih organizacija. Slike koje slede, preuzete sa internet strana ONA, nedvosmisleno pokazuju ove tvrdnje.

 

Praksa "uvida" Sedmorostruke staze
 

U istoriji ezoteričnih i hermetičkih organizacija je uvek bilo i danas ima sličnih tendencija, kao �to su masoni, iluminati i razne slične organizacije iz miljea "tajnih dru�tava", međutim, ONA je prva organizacija koja je javno istupila sa ovakvim stavovima kao �to su destruktivnost, nasilje i �rtvovanje ljudi u cilju odstranjivanja slabosti i bezvrednosti iz čoveka. Prema mi�ljenju nekih pripadika Reda, ovo je pravi Satanizam koji zahteva prelazak na stranu zabrenjenog i protivzakonitog, odnosno na stranu "zlokobnih sila kosmosa". ONA individua treba da bude neustra�iva, slobodna, orna da istra�uje i otkriva �ivot. Takav pojedinac će dru�tvo transformisati u vi�u, "bolju civilizaciju". Zbog ovakvih radikalnih razmi�ljanja Red Devet Uglova je odbačen od strane pripadnika mnogih satanističkih grupa, a prema policijskim izvorima, nalazi se na prioritetnim listama za nadzor i praćenje.

Red Devet Uglova smatra da je pojavni svet koji mi nastanjujemo, kauzalni svet u kome va�e zakoni uzroka i posledice, vremena, prostora i gravitacije. Kauzalni svet je mesto gde su zakoni fizike apsolutni i gde je nauka dovoljna da objasni i shvati sve stvari. Pored ovog, kauzalnog sveta, ONA uči i o postojanju akauzalnog koji se odnosi na natprirodnu oblast u kojoj su zakoni fizike besmisleni i gde se vreme i prostor poimaju ili postoje na načine koje većina ljudi ne mo�e shvatiti. Akauzalno igra centralnu ulogu u mističnoj tradiciji Reda. Sam koncept Adepta je povezan sa poimanjem akauzalnog i sposobno�ću da ga "uprisutni" odnosno da privuče numinozne energije iz akauzalnog i da ih sprovede u ovaj svet, kako bi izazvao promene u skladu sa čarobnjačkim namerama. To je ono �to je efektivno i �to čini magiju ili čarobnja�tvo, prema mističnoj paradigmi ONA. Prema glavnim tekstovima Reda, čarobnja�tvo je kompleksno i podeljeno na tri kategorije. Najjednostavniji vid magije je spoljna (ili hermetička) i odgovara onome �to većina ljudi i zami�lja kada pomisli na magiju: ljubavne čini, kletve, čini za sreću, čini za bogatstvo, dobru �etvu i slično. Druga kategorija magije je unutra�nja, koja se fokusira na transformaciju čarobnjaka iz nečeg ljudskog u ne�to vanzemaljsko. Poslednja kategorija je Eonska Magija koja nije fokusirana na čarobnjaka ili njegove ciljeve, već na stvaranje �iroko rasprostranjene promene na nivou dru�tva. U smislu teorije koja je iza magije ili čarobnja�tva, smatra se da su ljudi sposobni stvarati natprirodne promene u kauzalnom svetu, jer su i sami �ivi neksioni (ulazi) ka natprirodnoj akauzalnoj ravni. Kako je akauzalno izvor ogromne moći, ne smatra se potpuno sigurnom ili prijateljskom obla�ću i veruje se da je nastanjeno bićima koja su drevna i moćna.

Mračni Bogovi su jedna od defini�ućih odlika Reda Devet Uglova koji predstavlja jedinstven panteon sinisternih entiteta sa kojima se od "mistika" očekuje da radi. Mračni Bogovi su jedinstveni za ONA, jer njihova imena i sigili se ne mogu naći u drugim savremenim ili istorijskim sistemima hermetičke ili paganske tradicije. Red nije dogmatičan povodom njihovog postojanja i smatra da mistik mo�e sam odlučiti da te entitete do�ivljava kao stvarne entitete ili kao delove podsvesti. Tekstovi ONA daju imena i sigile nekih mračnih Bogova zajedno sa instrukcijama kako ih kontaktirati, uz upozorenje da takav poduhvat mo�e izazvati ludilo ili čak smrt ukoliko se lo�e odradi. U eseju "Mračni Bogovi: Osnovni Uvod za neAdepte", ONA ka�e: "Prema sinisternoj tradiciji, Mračni Bogovi su stvarni entiteti koji postoje u akauzalnom univerzumu. Prema na�oj prostornoj, kauzalnoj percepciji, ova bića se mogu posmatrati kao "bezvremena" i "haotična" (i takođe zastra�ujuća, da ne ka�emo i "nemoralna"). Kako je na�a svest delom akauzalna, ovi entiteti nam se mogu manifestvovati, ili ih mo�emo delimično opaziti. Isku�enje Ambisa uključuje suočavanje sa tim entitetima i prihvatanje njih onakvih kakvi jesu, odnosno nevezano na�om iluzijom suprotnosti i navodnim konfliktom između "dobra i zla".

Filosofija kauzalnog i akauzalnog uop�te nije nova niti po bilo čemu posebna. Kompletna predstava mistične tradicije ONA je identična drugim mističnim i hermetičkim tradicijama koje se isto tako zasnivaju na poimanju ovog pojavnog sveta i onostranog u kome borave stvarni entiteti. Magija se u svim tradicijama ovog tipa i do�ivljava kao sposobnost i ve�tina kojom mag iz onostranog privlači sile kojima deluje u ovom pojavnom svetu. Najstarije magijske tradicije takođe smatraju da su Drevni Bogovi bezvremena i neuslovljena bića polarnostima poput dobra i zla, a Isku�enje Ambisa koje se navodi nije ni�ta drugo do praksa Prelaska Bezdana u kojoj se mag suočava sa ovim arhetipskim i običnom čoveku nespoznatljivim silama. Po drevnim magijskim tradicijama mag se takođe smatra Kapijom kroz koju se sile onostranog mogu manifestovati u pojavnom. Dakle, ovaj deo učenja Reda Devet Uglova je i jedini deo koji ima utemeljenje u klasičnom magijskom smislu te se stoga i mo�e smatrati ispravnim pogledom na ukupnu pojavnost univerzuma. Imena mračnih Bogova panteona mistične tradicije ONA neću spominjati osim napomene da su njihova imena izvedena iz zvezdane mape, a u jezičkim oblicima su to najče�će forme starih grčkih, arapskih, persijskih i indijskih naziva sa latinsko grčkim prizvukom. Isti je slučaj i sa sigilima ovih entiteta. Kako ova bića nemaju izvornost u bilo kojoj od tradicija, a sama ONA paradigma ne poseduje autohtonost u tom smislu očigledno je da se radi o potpuno izmi�ljenom panteonu Bogova, odnosno bića koja borave u akauzalnom, pri čemu su postojeće tradicije predstavljale samo uzor po kome je izgrađen ovaj jedinstven sistem i krajnje vidljivo u nameri da se stvori sopstvena autohtonost.

Dalja analiza i predstavljanje paradigme Reda Devet Uglova nepotrebna je, jer se iz ovog vidljivog prikaza jasno mo�e sagledati priroda same paradigme i pokreta u celini. Treba naglasiti jo� samo jedan momenat, a to je da ONA veruje da je trenutni eon (spiritualno doba) propao, i da je globalna kultura obolela od tereta sopstvene stagnacije. Korporacijska pohlepa, politička nestabilnost, religjiski ekstremizam, ekolo�ka razaranja su sve samo simptomi Magijanskog (judeo-hri�ćanskog) neuspeha u vođstvu. Re�enje Reda jeste objavljivanje novog doba, neke vrste zlatnog doba u kom bi se dru�tvo vratilo nekim plemenitijim idealima i kulturnim normama, i u kom bi socijalna struktura bila bazirana na plemenima vi�e nego na dr�avama. Ovo će biti ostvareno povratkom mračnih Bogova, koji se mogu razumeti u bukvalnom ili figurativnom smislu. ONA veruje da će promena u sada�njem dobu biti ogla�ena dolaskom Vindeksa, herojskog revolucionara koji će voditi pokret za obnavljanje pravde. Vindeks (osvetnik na latinskom) se smatra onim ko će biti uspe�an u "uprisutnjavanju� akauzalnih energija u kauzalnom svetu. Vindeks se do�ivljava kao heroj u homerskom grčkom smislu te reči, �to bi označavalo polubo�anskog ratnika. Veruje se da će Vindeks povesti ONA do istaknute pozicije ili dovesti na vlast u novom eonu. Vindeks mo�e biti mu�ko ili �ensko i bilo koje etničke pripadnosti i smatra arhetipom čijem otelotvorenju treba da te�i svaki mistik na Sedmostrukoj Stazi.

Da li je uop�te ovde potreban jo� neki komentar. Sasvim se jasno vidi onaj prvobitni satanistički pristup poimanja ovog sveta kao pokvarenog koji viče na judeo-hri�ćansku tradiciju. Samoproklamovanje u silu novog eona je očigledno sa sve prisutnim i�čekivanjem "heroja" koji će ih povesti u novi eon. Tipična interpretirana mesijanska ideja koja se čak i ne razlikuje od jevrejske interpretacije mesije koji takođe treba da bude junak, kralj i oslobodioc na zemlji svih izraelaca koje će povesti u novo doba. Po svemu �to se iz ovog ukupnog prikaza vidi ONA, iako izlazi iz okvira formalnog Satanizma, prevladava u dobroj meri izvorni antagonizam i stvarajući samosopstvenu autohtonost izrasta u samostalnu paradigmu sa svim obele�jima klasične religije iako se praksa u potunosti zasniva na strogoj individualnosti i krajnjem LHP. Pored svega pomenutog, devetnjaci nastoje da se pribli�e svakoj praksi ili pojedincu koji ima neko znanje kako bi to iskoritili za sopstveno napredovanje i ciljeve Reda. ONA paradima je u osnovi kranje egoistična individualna filosofija. Ova tradicija je spram Svete Magije potpuno bezvredna paradigma jer predstavlja potpuno izokrenuto i materijalističko tumačenje i shvatanje poruke: Ako hoće� da promeni� svet, prvo treba da promeni� sebe".

 

 

 

Vrh

 

 

LHP I RHP

Anatagonizam među stazama spoznaje

 

 

"Staza Leve Ruke" je preveden termin iz engleskog jezika (Left Hand Path) skraćeno LHP i predstavlja jedan osobeni Put Spoznaje. Ne u potpunosti, ali mnogostrano je suprotnost "Stazi Desne Ruke" (Right Hand Path) ili skraćeno RHP. Oba termina izvedena su iz Tantrizma uz mnogo novih i pridodatih određenja i tumačenja ovde na Zapadu. U Tantrizmu ili, slobodno zapadnjački rečeno, Seksualnoj Magiji (transformacija seksualne energije) postoje dve Staze koje vode istom cilju, Desna i Leva. Prva podrazumeva tehnike transformacije seksualne energije kroz potpuno odsustvo svake seksualne aktivnosti, a druga, nasuprot ovoj, podrazumeva istu transformaciju, ali kroz seksualnu aktivnost. I to je sve o poreklu ovih temina. RHP se na Zapadu obično vezuje za religijske sisteme spoznaje koji podrazumevaju da se čovek prepusti vođstvu učitelja (sledbeni�tvo), a to su i svi klasični hermetički redovi i bratstva i naravno sve religije. LHP se odlikuje individualističkim pristupom, samostalnim radom i vi�e je "magijski", uslovno rečeno. U LHP nema slu�anja i vođstva. Ne postoji pravilno i pogre�no te ne postoji crno-belo. Sam odabira� �ta �eli� da radi� i bude�, i sam, dobrovoljno, "plaća�" cenu za takav izbor. Neću obja�njavati ni jednu od ove dve Staze, već ću poku�ati da skrenem pa�nju na ne�to sasvim drugo, jer je antagonizam između ove dve grupe ogroman iz prostog razloga �to onima sa desna, svi koji su LHP su bezbo�nici, nevernici i slično, dok su onima sa leva, ljudi koji se nalaze na RHP sluge svojih gospodara. Naravno, uz ostale epitete kojima se međusobno "časte", a koji su isti ma kojoj struji pripadali. U su�tini, glavne osobine obe Staze se svode na fanatizam (RHP) i iluziju slobode (LHP). Zbog toga imam običaj da ka�em: Između RHP i LHP biram NHP (Non Hand Path) "Stazu bez Ruku".

Jedan od mnogih "branilaca" LHP-a mi je u razgovoru koji smo vodili o ovoj problematici rekao: "Taj tvoj NHP je opet LHP samo u svojoj ekstremnoj formi". To je tačno, odgovorio sam, ako na stvari gleda� kao crno-belo, kao levo-desno ili kao svetlost-tama, da ne ni�em dalje sve dualističke forme. Vidi�, da upotrebim teoriju prostog kretanja, ako krene� "desno" neminovno će� doći na levu stranu tačke sa koje si krenuo, i obrnuto, ako krene� "levo" svakako na kraju dolazi� s desne strane polazne tačke. Ovo je neminovnost Univerzalnih Zakona kojima podle�e Sve. Naravno, ovo je grubo rečeno u kontekstu prostornog određenja levo-desno. Hajde da vidimo �ta je su�tina u svemu ovome. Svi se mi od prvog dana rođenja krećemo Desnom Stazom. Vode nas i uče najpre roditelji, potom učitelji u �kolama, sredina, dru�tvo u celini i tako dalje. Kasnije počinjemo da razmi�ljamo i da se delimično odvajamo stvarajuči sopstvenu Levu Stazu kojom određujemo sebe i svoje mesto u svetu koji nas okru�uje. �ta je poenta? LHP ne postoji bez RHP, niti vas RHP mo�e odvesti bilo gde bez LHP. Poenta je u Jedinstvu. RHP je Staza koja stvara baznu osnovu. Ona gradi temelj bez kojeg se ne mo�e niko otisnuti na LHP. Pogledajte na malo dete, ili bilo koje mladunče �ivotinje. Zar mislite da ono mo�e bez ovog Jedinstva pre�iveti!? Desilo se svakom da nekad sretne na ulici malo mače ili �tene psa. Tek rođeni i otvorenih očiju, kad prohodaju, ako su odbačeni prići će svakom u nagonskom porivu za vodičem koji će ga uvesti u �ivot, obezbediti hranu i za�titu, a onda i sve ostalo (nagon odr�anja). Bez toga mo�e naći samo smrt. Tek kasnije kada se svi instinkti (kod �ivotinja) razviju ili stekne znanje (kod čoveka), jedinka je spremna da se sama o sebi stara i otisne u svet gradeći svoj "put" i slobodno birajući kakav će on biti. Prema tome, nema Levo ili Desno, već samo onako kako je jedino moguće. Kreće se Desnom Stazom da bi su trenutku izgađenog temelja moglo zaokrenuti na Levu Stazu pri čemu se stvara "spirala kretanja" kojom se nikada ne vraća na polaznu tačku već se konstantno usavr�ava i uzdi�e.

Zapadnjački um je takvog sklopa da on mora sve da razdvaja pa onda u iluziji slobode "bira". To je čest slučaj. Većina danas misli kako postoji mnogo knjiga, pa internet strana i jo� koje čega, pa će "on" da odluči �ta će i kako će činiti. Ka�e sebi: A ha, ovo je prava stvar za mene, ovo ću da radim i sigurno će mi doneti uspeh. A onda posle izvesnog vremena naiđe na ne�to drugo pa ka�e: Oooo, pa ovo je izuzetno, mnogo je bolje od ovoga �to sam radio, sad ću ovo da radim i to će mi svakako doneti uspeh. I tako prolaze godine oprobavanjem kroz paradigme, a uistinu od početne se tačke odmakao nije. I taman kad bi trebao da i sam dođe do tog zaključka, na scenu stupa ego koji već iluzorno zaslepljenom umu ka�e: Ma ja ću da gradim svoj sistem, uzeću od svega po malo �to mi se svidi i ne�to ću sam da smislim i to će da bude moj "put", to je prava stvar. Ali avaj kad malo bolje pogledate, onako sa strane, videćete da takav i dalje nije odmakao od polazne tačke, samo �to on to vi�e nije u stanju da vidi. Potpuno je podlegao iluzijama. Ovakav Put Spoznaje, unekoliko, mo�e doneti neke rezultate, ali tek toliko koliko je potrebno egu da odr�i iluziju. I ni�ta vi�e. Primera je bezbroj koje bih mogao navesti kao dokaz da se ovakav Put Spoznaje uvek vraća na polaznu tačku, ili jo� gore, da se uop�te i ne pomera sa polazne tačke.

Stare magijske tradicije uče građenju Jedinstva, zato se nemoj premi�ljati oko RHP ili LHP, već prigli zdu�no NHP koji nije Staza u su�tinskom određenju kao ove dve, niti znači odbacivanje i jedne i druge. "Staza bez Ruku" je ono �to sam u jednom od mojih ranijih predavanja obja�njavao: Magijski sistem koji vodi poni�tenju sistema. Ili, gledaj na to ovako: Svako "busanje u prsa" u smislu "ja sam LHP" u svojoj krajnjoj instanci je ipak RHP. Kako? Kada se na tom kvazi individualizmu stvaranja sopstvene Staze odredi� prema nekom sistemu ili sinkretizmu vi�e sistema po nekim svojim "merilima" i bez ikakvih pravila i vodiča, ti ipak prihvata� određene autoritete, bilo sakupljanjem knjiga po knji�arama i bibliotekama, bilo jurnjavom po virtuelnom svetu interneta. Sve to je već neko napisao, rekao ili uoblčičio u sistem. Birajući to ti prihvata� vođstvo tog autoriteta ili vi�e njih. I sledi� sistem. Dakle to je sledbeni�tvo, su�tinski RHP. I obrnuto je slično, a u krajnjoj instanci isto. Prihvatanjem nekog sistema klasičnog hermetizma ili učenja bilo koje vrste sa vođstvom ka�e�: "ja sam RHP". Imam svog učitelja i on će me odvesti na pravu Stazu kad ću biti sposoban da se samostalno otisnem u "nepregledna prostranstva Spoznaje". Dakle, su�tinski je to na kraju opet LHP. Pa �ta je onda bolje, ispravnije? Ni jedno ni drugo, jer su obe Staze neizvesne. Neizvesnost LHP-a se ogleda u tome �to se ka�e da sam odabira� �ta �eli� da radi� i bude�, i sam, dobrovoljno, "plaća�" cenu za takav izbor. A �ta ako si pogre�io, a cenu mora� da "plati�"? S druge strane RHP je isto tako neizvestan. Nema garancije da je ba� taj put ispravan. Dobro se zna da je svaki organizovan sistem sredstvo za "ne�to drugo", o tome neću ni da govorim. Tu je odgovor za neuspeh uvek isti: "nisi se dovboljno trudio da uspe�". A da li si dobio sve da bi mogao da uspe�? I opet na kraju "plaća�" cenu.

Pa dobro onda, gde je re�enje ove dileme. U Jedinstvu koje ja nazivam NHP. Dobro razmisli i pogledaj na bilo kojeg poznatog adepta, i kakav je bio njegov put. Razumeće�. I ovo znaj. Spoznaja nije moguća izvan RHP-a, niti bez LHP-a. Kako ovo pomiriti? Jednostavno. Bez učitelja ili vodiča nije moguće nikamo stići. A učitelj mo�e biti samo samo onaj ko će te naučiti kako da sam dođe� do spoznaje i izgradi� sopstvenu Stazu. I to je sve. I pored svih napisanih knjiga i nebrojenih internet prezentacija sa raznim uputstvima i opisima tehnika i rezultata koji se očekuju nigde jo� napisano nije kako neuk kroz samonauk da postane "bauk". Niko jo� nije postao mag niti adept izvan "linije učeničkog nasleđa". Naravno, smislili su zapadnjaci i drugi termin za to �to se u sinkretističkim učenjima zapada nudi - "magika". I zaista "magičar" mo�da i postane�, ali mag - to je malo verovatno. Ima i takvih "sistema" na Zapadu koji "garantuju" da će� postati adept, ali samo ako se potrudi�. Uvek ima neko "ali". U magiji ne postoji "ali". Ili jeste, ili nije. I ba� zbog toga nijedan mag, nijedan adept nikada nije "platio" cenu, već je samo blagodat beskrajnu stekao. To je Moć.

Instant magija ne postoji, i ko ti ponudi znanje, prosvetljenje i moć "na brzaka" neće� dobiti ni�ta mnogo, pre će� mnogo izgubiti, a mo�da i sve, �to nije redak slučaj. Da čovek na svet dolazi kao "prazna kutija", to je posve tačno, ali uslovno, s obzirom na "nesvesno" za koje ne postoji prirodni mehanizam da pređe u "svesno". Da se ta "kutuja", um čovekov, prisilno puni iluzijama tokom odrastanja i ranog �ivota, a kasnije dobrovoljno, i to je tačno. Takav um nije u stanju da u sebe primi blagodat Spoznaje. Um se mora najpre isprazniti da bi se mogao ponovo napuniti. To je proces. Mi smo svi individue i međusobno se umnogome razlikujemo. Ono �to je za jednog dobro, za drugog mo�e biti lo�e, pa čak i pogubno. Zbog toga je uvek neophodan prosvećeni učitelj koji će svakome prići u skladu sa njegovom prirodom. Ovo podrazumeva samo tri "magične" reči: Hteti, Smeti i Istrajati. Potom se one svode na jednu Reč Moći - Volja. Na� je �ivot kao iskra. Učitelj će je rasplamsati, a nakon toga Svetlost buktinje svako sam odr�ava u Beskraju Tame. Tako je uvek bilo, i tako će uvek biti. Ja sam uz svog učitelja proveo punih petnaest godina, s manjim ili većim pauzama, jer su one ontolo�ki neophodne. Jednom sam čak svojevoljno pauzu hteo u egoističnom zanosu i za malo da "platim" cenu. Učitelj me je pustio, a kola krenula nizbrdo iako ja bejah ubeđen da ka vrhu grabim. Tada me on, kao grom o�inu sa astralne ravni i ugledah u trenu da Bezdan nema ni visinu ni nizinu. Bezdan je dubina čak i kad plitko gazi�! Neću reći da kroz �ivot nisam iskusio svakakve "probleme". Slagao bih. Ali mogu da ka�em da je svaka "stanca" izrasla u blagodat.

Svaka ekstremna forma ili krajnost u odabiru RHP ili LHP u smislu kretanja Stazom Spoznaje onemogućava da se pristupi Izvoru. Spoznaja podrazumeva Jedinstvo ukupne pojavnosti koja omogućava pristup Izvoru. Tek tada, kada se mag pribli�i Izvoru on mo�e da nadraste svaku suprotnost i postane Adept. To je u krajnjem smislu, dualistički posmatrano, LHP. Adept je ono stanje koje obesmi�ljava i LHP i RHP, stanje koje se ne mo�e drugačije opisati osim kao Bo�anstveno.

Magija je moć dodira prote�ne i neprote�ne beskonačnosti u trenutnom. Tada mo�e� da vidi� ono �to prolazi a jo� nije pro�lo i ono �to dolazi a jo� nije do�lo. U tom "bljsku" postaje� Jedno sa Univerzumom. Neki "To" nazivaju "prosvetljenje" ali to je �tura reč. �ta je "To"? Raznim imenima su "To" nazivali, ali nijedno ime "To" ne mo�e opisti. Opet, svako ime jeste "To", jer da nije tako "To" ne bi bilo "To". Ovo sad na kraju liči na "Dao De Đing". Ako, i treba da liči.

 

 

 

Vrh

 

 

KO JE SATANA?

 

 

Sledi niz pitanja koja se pokreću samim pitanjem: Ko je Satana? Poku�aću da u kratkim crtama odgovoritim na svako od njih. Pre nego �to odgovim na pitanje ko je Satana, sledeći "pravac ka izvoru", najpre treba da da odgovorim na pitanje ko je "Biblijski" Bog.

 

 

 

Jahve

Prevara starog Duha pustinje

 

Bog Jevreja obznanjen u "Tori" označen je sa četiri slova JHVH (tetragram). Njegovo ime se ne izgovara osim u slučaju preke potrebe u skladu sa zapove�ću: "Ne uzimaj uzalud Ime Gospoda svog". Usled toga ostala je misterija samog izgovora "Imena Bo�ijeg", odnosno misterija, koji se samoglasnici i gde umeću među ova četiri suglasnika. Uobičajene su i najrasprostranjenije dve verzije izgovora: JaHVeH i JeHoVaH pri čemu se u obe verzije u duhu jevrejskog jezika H na kraju ne čuje u izgovoru, dakle Jahve ili Jehova. Ova misterija izgovora je poznata samo najvi�im posvećenicima u Kabalu, jevrejskim rabinima čuvarima tradicije.

Ko je Jahve? U drugoj knjzi "Tore", poznatoj kao "Izlazak", Mojsije je čuvajući stado ovaca svoga tasta Jetre, sve�tenika Midijanskoga, jednoga dana odveo stado u pustinju i tako do�ao na Bo�iju goru Horiv. (Izlazak, 3.1). Tu mu se ukaza Duh kao plamen u grmu koji je goreo, a nije sagorevao (Izlazak, 3.2). Kad ga je Mojsije upitao kako mu je ime (Izlazak, 3.13), Duh koji se već predstavio kao Bog (Izlazak, 3.6) mu reče: "Ja Jesam koji Jesam. Tako reci sinovima Izraelovim: Ja Jesam, posla me k vama!" (Izlazak, 3.14). Ove četiri reči (Ja Jesam koji Jesam) su odrednica i značenje tetragrama JHVH, a skraćena verzija koju ponavlja u istom stihu "Ja Jesam" uzrokovala je da se i u svojim obredima Jevreji najče�će Bogu obraćaju ovom verzijom imena JaHo ili JaH. Već u sledećem stihu (Izlazak, 3.15) Bog se zapovedno obraća Mojsiju govoreći: "Jahve, Bog otaca va�ih, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, posla me k vama. To je ime moje do veka, i tako me zovite kroz sve nara�taje". Dalja priča o obznanjenom Bogu nije ovde bitna, osim jedne u kojoj Bog daruje Mojsija magijskim �tapom, a videćemo i za�to je va�na.

"Mojsije reče: Ali ako mi ne budu verovali i ne poslu�aju me, nego reknu: Nije ti se Gospod objavio! Tada mu reče Jahve: �ta ti je to u ruci? Odgovori: �tap. I zapovedi on: Baci ga na zemlju! On ga baci zemlju, a on posta zmija i Mojsije pobe�e od nje. I Jahve zapovedi Mojsiju: Pru�i ruku svoju i primi je za rep! On pru�i ruku i uhvati je, a ona opet posta �tap u ruci njegovoj" (Izlazak, 4.1-4).

Ko je zaista bio Duh koji se Mojsiju ukazao kao Plamen? Njegovo prvobitno ime, pre nego �to se Mojsiju predstavio novim imenom je ime starog Duha koji bdi nad pustinjama Natte, ime koje nalazimo u sumerskoj Knjizi Mtvih Imena, i u kojoj se za ovog Duha ka�e: "...Ovaj Duh je veoma opasan i mo�e lako zavesti magavana znanjem i moćima koje je spraman da pru�i za koje On uvek tra�i vernost i privr�enost. Ovaj Duh zna doći i bez izgovaranja Njegovog imena i mnogim je ljudima u mučnim i te�kim trenucima odgovorio na vapaj, pru�ajući utehu, ali zahtevajući pri tom bezuslovnu pokornost koju većina olako prihvati zavedena darovima..." (Knjiga Mrtvih, X-21). Isto ime je zabele�eno i u kabalističkim spisima kao Nataniel ili Natanael i koje označava "Dar od Boga" ili "Bo�iji dar", a ovo su ime Jevreji zadr�ali kao epitet Bog Darovatelj. Dakle, Bog Jevreja Jahve nije Bog, već Duh koji bdi nad pustinjama, i to Duh Zemaljske ravni. Prevarant, koji se Mojsiju ukazao u trenutku njegovog velikog očajanja zbog patnje njegovog naroda u egipatskom ropstvu. Zaveo ga je već svojom pojavno�ću u grmu koji je goreo a nije sagorevao, uz obećanje da će mu pomoći da izvede svoj narod iz ropstva u "obećanu zemlju" uz uslov da On bude njihov jedini Bog. Pri tom ga je darovao magijskim �tapom i poučio magijskim ve�tinama uz pomoć kojih je pobedio u magiji egipatske sve�tenike i izveo narod iz ropstva "okrutnog" faraona. Osim toga Natte (Jahve) je kao Duh veoma ljubomoran i osvetoljubiv prema onima koji prekr�e ili na bilo koji način izigraju Zavet koji se s njim Postigne. Deset Bo�ijih Zapovesti koje počinju rečima: "Ja sam Jahve, Bog Tvoj i nemoj imati drugih Bogova osim Mene", su Zavetne ploče koje je Mojsije doneo Jevrejma, i imajući znanje da je On i osvetoljubiv Bog, sasvim je razumljiva jevrejska kompaktnost i kao naroda i kao religije u svim njenim posebnostima i specifičnostima očuvanja vere i tradicije.

Tako je sasvim običan Duh Zemlje koji bdi nad pustinjama prevarom zadobio obo�avanje od strane jednog naroda stvarajući oko sebe silu elementala la�ne predstave Boga, koji je kao i poput svih elementala i egregora crpeo energiju zajednice, hraneći se njihovim du�ama i strahom od osvete, uvećavajući time svoj potencijal i sam uzrastajući u moći. U tom uzrastanju, energija jednog naroda mu nije bila dovoljna te je tako izrastao i u Boga Oca hri�ćana, podstičući osvajačke pohode protiv naroda sveta kako bi se svima nametnuo kao Bog i imao neograničene ljudske resurse "sirove" energije kojom se "hrani". Ponovio je to jo� jednom ukazujući se Muhamedu u pustinji učiniv�i ga Prorokom i tra�eći istu pokornost njegovog naroda. Dalja istorija �irenja Islama je op�te poznata. Inače, odlika je svih Duhova Zemaljske ravni da su oni "mučitelji" čoveka i uzurpatori slobode koju nastoje da oduzmu kroz Zavete u zamenu za ono �to čovek od Njih tra�i. Ovo je slika Boga Jevreja i slika Boga hri�ćana i slika Boga muslimana. Religijske dogme i učenja koje �ire ove religije nemaju nikakvu va�nost na lestvici Magijske Spoznaje niti učenje bilo koje paradigme koja je u neposrednoj ili posrednoj vezi sa ovim religijama. I gle čuda: Ovo su jedine religije koje propovedaju monoteizam.

(Na kraju ove priče dođe mi i da se malo na�alim. Prvobitno ime ovog Duha sa jevrejskom morfologijom i dodatkom "el", kao �to rekosmo označava "Bo�iji dar". Ekvivalent ovom imenu u srpskom jeziku je Bo�idar, pa mi dođe prosto da uzdahnem: Eeeeeeeh Bo�o, Bo�o... �ta uradi od ljudske civilizacije? No na momenat se brecnuh mogućnosti da se srpski zagovornici ideje "narod najstariji" ne istripuju pa pomisle kako je i Bog Srbin i da se zove Bo�a. No, �alu na stranu, da se ipak vratimo pitanjima.)

 

 

 

Satana

Religijski okvir

 

Ko je Satana? Samo ime potiče iz jevrejske tradicije (ha �atan - suprotna strana)  i izvorno označava Pricip Suprotnosti, osnovni Univerzalni Zakon bez kojeg nema iskre Stvaranja i postojanja uop�te. Iz ovoga je kasnije potekla ideja među satanistima da je zapravo Satana Otac i Tvorac, ali doći ćemo i do toga. Jevrejska doktrina kazuje da je u doba pre nego �to je i�ta stvoreno �atanael bio prvostvoreni Anđeo i dosioc Svetlosti. Kada je Bog dovr�io Stvaranje, �atanael postade ljubomoran i htede da se učini gospodarem stvorenog sveta pa Evu i Adama, krunu Bo�ije kreacije, nagovori da okuse plod sa zabranjenog Drveta Spoznaje. Učinio je to u obličju zmije pa otuda je zmija postala simbol spoznaje. Bog se razljutio i proterao iz raja prvostvoreni par, a �atanaela prokleo oduzimajući mu Bo�ansku prirodu. Tada gubi i "el" iz svog imena, odrednicu Bo�anske prirode te postaje �atan. No kako je prvobitno označavao Pricip Suprotnosti te ga nije mogao izgubiti, biva progla�en za Protivnika Boga i proteran sa Nebesa na Zemlju zajedno sa svojim vernim mu Anđelima i svi posta�e Demoni. Otuda dolazi tvrdnja hri�ćana da je Satana "vladar ovog sveta" i kako je protvnik Bo�iji, On je i klevetnik Boga kod ljudi koje nagovara da se odreknu Boga, nudeći im slobodu od Boga i Bo�ansko Znanje. Na ovome je izgrađen ukupni antagonizam Satanizma u kojem Satana postaje univerzalni simbol spoznaje satanista. Ni u "Tori" niti u ostalim poučnim i kabalističkim spisima Jevreja se ne govori mnogo o Satani, Demonima i demonskim silama. O njemu se priče vi�e nalze među jevrejskim sektama tog doba, prvenstveno Esenima i Isusovim sledbenicima. Doktrinarna uloga Satane je tek u Hri�ćanstvu počela da se razvija i neguje. Mlado, tek nastalo, učenje je moralo da stvori avoj antagonizam (o čemu sam govorio na početku) kako bi moglo da opstane. Satana u Hri�ćanstvu postaje sredstvo za procese "satanizacije". U početku, hri�ćani su ovaj proces primenjivali samo na fariseje, a kasnije, kako se �irilo Rimskim carstvom, i na sve stare religije (pagane). Kad je crkva ustoličena kao dr�avna religija u Rimskom carstvu, proces satanizacije je primenjivan za sve neprijatelje crkve, a posebno jeretike. Među hri�ćanima se u ovom smislu pojavljuju razna imena za Satanu, no to su vi�e kvalifikacije i različite jezičke forme poput imena Đavo, Vrag, Pali Anđeo, Zli Demon, Nečastivi i mnoge duge slične ili istovetne verzije na mnogim jezicima.

 

 

 

Belzebub i Lucifer

Analogno poistovećivenje kao posledica neznanja

 

Imena Belzebub i Lucifer se u hri�ćanskoj doktrini pogre�no pripisuju Satani. O Belzebubu govore neki rani esenski rukopisi do kojih su hri�ćani do�li, no nemajući znanje o Demonima, poistovetili su ga sa Satanom. Belzebub, je zapravo Baalzebub, veoma stari Duh iz sumerske tradicije i nikako se ne sme poistovećivati sa Satanom. Baalzebub je Demon kraljevskog dostojanstva iz mračnog nebeskog Kraljevstva Jugot (oblast mračnih nebesa iza Saturna, sfere planeta Uran, Neptun i Pluton).

Lucifer, takođe, izvorno nije Satana. I ovo poistovećivanje izvr�ila je Hri�ćanska crkva i to po osnovu sličnosti njihovih atributa. Lucifer je staro rimsko Bo�anstvo i bio je personifikacija zvezde Danice (Venera) bivajući tako zvezda Večernjača koja u sumrak najavljuje dolazak Tame i zvezda Zornjača koja u svitanje najavljuje dolazak Svetlosti. I kao �to mu ime samo ka�e (lux-svetlost cipher-�ifra) on je �ifra svetlosti odnosno u prenesenom značenju, onaj koji otkriva i sakriva svetlost. Bio je sin Boginje jutarnjeg rumenila i praskozorja Aurore, a kod Grka je to Eosforos, sin Boginje Eos i titana Astreja. U hri�ćanskoj doktrini se pod imenom Lucifer pojavljuje jedan od vodećih Anđela koji je zbog pobune protiv Boga bačen u pakao i postao Demon sa zvanjem Gospodar Pakla. Ova priča je izmi�ljena u hri�ćanskom učenju kako bi se satanizovao veoma po�tovan Kult Lucifera u Rimskom carstvu. Zbog sličnih atributa sa Satanom vremenom je do�lo do njihovog poistovećivanja.

 

 

 

�ejtan i Iblis

Izvanhri�ćanska doktina

 

�ejtan je u islamskom verovanju isto �to i �atan kod Jevreja ili Satana kod hri�ćana i ima gotovo ista određenja, a razlikuje se samo u jezičkoj formi izgovaranja u arapskom, jevrejskom i latinskom jeziku.

Iblis je takođe ime iz islamskog verovanja koje se pripisuje �ejtanu kao atribut, a zapravo je poseban entitet iz stare arapske preislamske religije. Iblis je Gospodar D�ina ili Đina, posebne vrste starih Duhova, koji su među muhamedancima svi ogla�eni zlim duhovima, pa je njihov Gospodar Iblis poistovećen sa �ejtanom.

 

 

 

Ptah, Set i Enki

Pogre�ne analogije kao posledica mentalne samoobmane

 

Ovo su bila razja�njenja pomenutih imena Satane iz religijskih tradicija. Međutim, moderni Satanizam u svojoj samorazvijajućoj doktrini i tendenciji da svoje učenje pove�e sa drevnim tradicijama, usled nedostatka sopstvene autohtonosti, počeo je da proizvodi komparativne teorije povlaćenjem analogija između Satane i starih Bogova drugih tradicija, sve u nameri da se Satana prika�e kao Bog, Tvorac, Otac, Najvi�a Sila Bezdana i tako dalje, a sve tradicije prika�u kao učenja koja nastaju iz jednog izvora, kome savremeni Satanizam treba da bude sto�er i tako postane jedini ispravan put koji ovim posredno postaje i najstariji put. Kori�ćenjem metode analogija moglo bi se svako biće povezati i poistovetiti u ovakvim nastojanjima, ali to se ne mo�e uzeti kao pravilo. Poređenja koja vr�e istorija religije i uporedna teologija imaju etnolo�ki karakter te poistovećivanja koja se pojavljuju imaju utemeljenje u dubokom i studioznom proučavanju sličnosti i razlika njihove fundamentalne prirode na ontolo�kom nivou. Stoga, mo�e da bude razumljivo poređenje, na primer, Zevsa, Jupitera, Peruna i Odina. Međutim, komparacije na osnovu samo jedne ili nekoliko osobina ne mogu izvr�iti analogno spajanje. Takve tendencije mogu samo da unesu op�tu pometnju i ukupno nerazumevanje autohtonih tradicija. No, mo�da to i jeste posredni cilj ovakvih nastojanja u Satanizmu. Neznanje, Egoizam i Iluzija su "tri �ićard�ije" koji uvek nastoje da za svog gospodara "pometnju" ućare jo� koju ljudsku du�u.

Govoriću o samo tri ovakve novonastale analogije, iako ih ima mnogo vi�e. To su poistovećivanje sa Ptahom, a kasnije Setom u egipatskoj i Enkijem u sumerkoj tradiciji. Ptah je staroegipatski Bog oblasti Memfis i predstavljao je glavno zemaljsko Bo�anstvo. Njegova �ena je Sekmet koja se prikazuje kao lavica, a sin mu je Nefertem koji se prikazuje kao lotos. Bio je Bog zanatstva i u Starom carstvu je sa njim povezivan D�ed stub pa se često u spisima naziva imenom Plemeniti D�ed. Kasnije je u doba Novog carstva izjednačen sa Bogovima Donjeg sveta. Smatran je za Boga pomoću kojeg se ujedinjuju mu�ki i �enski princip.

Elementi koji su ovde poslu�ili za povlačenje analogije i poistovećivanje sa Satanom su sledeći: Ptah je glavno zemaljsko Bo�anstvo, a za Satanu hri�čanska doktrina ka�e: On je vladar ovog sveta (zemlje). Ptah je kasnije izjednačen sa Bogovima Donjeg sveta, a za Satanu hri�čanska doktrina ka�e da je proteran sa nebesa (pad Satane) u donji svet (zemlja). Ovde treba napomenuti da u doktrini Novog carstva u Egiptu Ptah nije poistovećen sa Bogovima Donjeg sveta, već je samo izjednačen sa Njima po svom rangu i nadle�nostima. Dalje, Ptah se smatra Bogom pomoću kojeg se ujedinjuju mu�ki i �enski princip bez kojih nema iskre stvaranja potomstva, a Satana je po jevrejskom učenju predstavljao izvorni princip suprotnosti bez kojeg nema iskre Stvaranja. Odavde potiču čak i predstave Satane u mu�kom ali i u �enskom liku, mada najče�će u vidu hermafroditnog bića (Bafomet). To su sve analogije, međutim da li su one dovoljne da se Satana poistoveti sa Ptahom? Nisu, a evo i za�to. Satana je po jevrejskom učenju, a videćemo kasnije, i najbli�em izvormom poimanju, prvostvoreni Anđeo i izvorni princip suprotnosti. Satana nije biće Zemlje iako je, po jevrejskoj doktrini zbačen sa nebesa. On se nikada nije utelovio na zemlji. Svi egipatski Bogovi su otelovljena bića na zemlji u svojim zoomorfnim ili antropomorfnim obličjima. Oni su �iveli neko vreme na zemlji vr�eći svoju du�nost, imali su �ene i decu, da bi se potom kada zavr�e svoju misiju, ponovo (uznesenjem) vraćali na nebesa u svoja prebivali�ta. Kako vidimo, Satana i Ptah ontolo�ki ne mogu da budu jedno te isto biće, jer se Njihova fundamentalna priroda u potpunosti razlikuje, a to će tek biti jasnije kada budem govorio o tome ko je zaista Satana. Dakle, Satana nije Ptah.

Slično je i sa analogijama koje proističu iz poistovećivanja Satane i Seta. Uzgred, ovo poistovećivanje se javlja kod pojedinih, a ne svih satanističkih paradigmi. U egipatskoj tradiciji Set (Sutek, Sete�, Seteh) je drevni Bog, koji je dok je boravio na zemlji predstavljao Bo�anstvo pustinje. Setovi su roditelji Geb i Nut, a sestre su mu Izida i Neftis, koja mu je i �ena. Brat mu je Oziris. Svog sina Tota je Set stvorio iz svoje glave. Anubis i Horus sinovi su njegovog brata. Setov deda je �u, a baba mu je Tefnut. Pradeda mu je bio veliki Ra, Bog Sunca. Set je imao svetlu put a njegov brat Oziris tamnu. Ovo je glavna analogija ka primarnoj suprotnosti Svetlosti i Tame u jevrejskoj doktrini. Set se o�enio sa Neftis, ali nisu imali dece. Zato je Neftis oti�la Ozirisu i rodila mu Anubisa, ali ga je zbog izgleda odbacila. Set je zbog toga jo� vi�e mrzeo Ozirisa, a izvorna mr�nja je nastala kad je Geb Setu darovao pustinje, a Ozirisu Nil i plodnu Zemlju. Besni i ljubomorni Set ubio je Ozirisa i rasekao ga na komade koje je razbacao po Egiptu. Potom se bori za presto sa Horusom sinom Ozirisa i Izide. Najpe je na savetu Bogova, Ra izabrao Seta za vladara Zemlje, gde vidimo analogiju sličnu gornjoj kod Ptaha i Satane, "vladara ovog sveta". Set nije ovim bio zadovoljan i najavio je da će nastaviti borbu sve dok ne sedne na presto. Tada je Ra ponudio Setu da zajedno s njim plovi nebom u Sunčevoj lađi, �to je Set i prvobitno hteo. Ovo je ujedno i najva�nija analogija jer se Satana predstavlja kao protivnik Boga, a namera mu je da se vrati na nebesa i vlada kao Bog ili, u najmanju ruku, zajedno sa Bogom. Isto kao i Ptah, Set je takođe ovaploćeni Bog na Zemlji, i da ne ponavljam, Njegova fundamentalna priroda se u potpunosti razlikuje od prirode Satane. Dakle, Satana nije Set.

Priča o Satani i Enkiju kao istom Bogu je narasprostranjenija i nastala je iz istih pobuda koje sam već objasnio. Za�to ba� Enki, posle cele predhodne priče to će biti svakom jasno. Enki poznatiji pod imenom Ea je jedan od Starih Velikih Bogova u sumerskoj tradiciji koja se odr�ala u skoro neizmenoj formi kroz sve kulture drevne Mesopotamije, Akada Asirije i Vavilona. Enki je bio za�titnik grada Eridu, a kasnije se Njegov moćni uticaj pro�irio po čitavim prostranstvima Mesopotamije. Enki je Bog mudrosti, tvorac sveta kao i svih magija koje slu�e samo za dobrobit čoveka i Bogova koji zatra�e pomoć od Njega. Enki je bio i Gospodar Abzua, slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutra�njosti zemlje. On je i Gospodar Podzemnog sveta, upravlja oplodnjom i rađanjem iz semena. Prema verovanju, Enki je ljudima poklonio znanje i dar vladanja (kraljevanja). Enki se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi i obučen u ko�u �arana. Njegovi simboli su koza i riba, a u astrologiji simbol mu je planeta Merkur. Enki je unuk Abzua i Tiamat, Anu mu je otac, a majka Boginja praistorijske kreativnosti Namu. Enki je Bog �ivota i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i koje predstavljaju Tigar i Eufrat. Pored Njega su dva drveta koja predstavljaju principe mu�kog i �enskog kao aspekte prirode. Enki je Bog koji nikada ne la�e i ukoliko bi bio prevaren, On bi na klevetnika bacio u�asno prokletstvo. On je veliki dobrotvor i za�titnik ljudi kojima je veoma naklonjen. Podučava ih magiji i poma�e im u svakom drugom smislu. Ne znam da li je uop�te potrebno ovde bilo �ta komentarisati i obrazlagati analogije s obzirom na to da je već mnogo rečeno, a i dosta se zna o tome kako satanisti do�ivljavaju i opisuju Satanu. Dovoljno je reći da Satana u ontolo�kom smislu nije Enki. A kad smo već u sumerskoj tradiciji, najstarijoj koja nam je znana, i tradiciji sa najstarijim pisanim tekstovima, tu ćemo i ostati i dati odgovor na pitanje: Ko je zapravo Satana?

 

 

Vrh

 

 

KO JE ZAPRAVO SATANA?

 

 

Satana je u jevrejsku tradiciju u�ao direktno iz sumerske u vreme njihovog "ropstva", �ivljenja pod vla�ću Vavilonskog carstva. Prvobitni Pricip Suprotnosti sa kojim su ga poistovetili, de fakto, jeste su�tina Njegovog bića, a u skladu s tim i u duhu svog jezika, nazva�e ga imenom �atanael. To nije Enki, Veliki Stari Bog, koji dolazi kasnije. To biće starije je i od samog Enkija. Starije od svih znanih Bogova. Njegova prvobitnost je zaista Princip Suprotnosti i On je Drevni Bog Druge Strane. Nosilac je Elementa Svetlosti i u Svetlosti boravi. Sa Svetlo�ću On personifikuje i sve ono �to Svetlost jeste. On je �ub Nigurat, Brat Azagtotov, Njegov suvladar i saučesnik u Stvaranju. Obojica Dođo�e iz Tame kad je "...Nak�ir izgovorila Svoja Imena, te se uobličio Krug Bogova. I Oni su do�li, Nevidljivi i U�asni. I vladali su od početka Vremena" (Knjiga Mrtvih, III-1).

"Azagtot, Prapočetni Haos, koji nastanjuje sredi�te beskrajnog Ni�ta je Nak�irin mlado�enja i sin. Prvi Pokretač Tame..." (Knjiga Mrtvih, III-2). "�ub Nigurat, Crni Jarac Hiljade sinova je Azagtotov Suvladar. Njegovog se lika svuda i na svakom mestu pla�e" (Knjiga Mrtvih, III-6). Azgagtot i �ub Nigurat, Drevni Bogovi prvi su se manifestovali iz Nak�irinog Ni�ta da bi se oblikovao svet. Azagtot je Pokretač Beskrajne Tame a �ub Nigurat, Njegova suprotnost, Donosilac je Iskre Svetlosti. Azagtot je "Vrhovni vid Iskonske Vatre" (Knjiga Mrtvih, III-2), a �ub Nigurat je Svetlost te Vatre.

Ovu priču o Stvaranju doslovno prenose i Jevreji: (Tora - Postanak, 1-4) "U početku stvori Bog (Nak�ir) Nebo (Krug Bogova) i Zemlju (pojavni svet). A Zemlja (pojavni svet) be�e bez oblika i pusta (Prapočetni Haos), i be�e Tama (Azagtot) nad Bezdanom (sredi�te beskrajnog Ni�ta), i Duh Bo�iji (Nak�ir) diza�e se nad Vodom (Eter). I reče Bog (Nak�ir je izgovorila...): Neka bude Svetlost (�ub Nigurat) i bi Svetlost. I vide Bog da je Svetlost dobra, i Rastavi Bog Svetlost od Tame" (Vrhovni vid Iskonske Vatre - iskra Stvaranja, Veliki Prasak). Ovo je i su�tina i poruke koja se prenosi u "Novom zavetu" (Jevanđelje po Jovanu, 1-5) "U početku be�e Reč, i Reč be�e u Boga, i Bog be�e Reč. Ona be�e u početku u Bogu. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ni�ta nije postalo, �to je postalo. U njoj be�e �ivot, i �ivot be�e Svetlost ljudima. Svetlost zasvetli u Tami, ali Tama je ne obuze."

�ub Nigurat je Iskonska Svetlost, "druga strana" (suprotnost) Iskonskoj Tami (Azagtot) sa kojim tvori osnovni Zakon Suprotnosti iz kojeg se manifestuje (oblikuje) Univerzum (Svemir - celokupno postojanje). �ub Nigurat je Drevni Bog, Iskonska Svetlost i Iskra Stvaranja. Sve ovo jeste On, "ali i drugo jeste �ub Nigurat". Neka o tome "Knjiga" ka�e sama:

"�ub Nigurat, Silni nad Silnima. Njemu je sve dozvoljeno. Da bi se spustio u Tamu ljudi, On se, kada Mu je to po volji, podigne iz svoga Prebivali�ta Svetla. I ovde On čini čuda, veća no �to ma�ta mo�e smisliti. Pravedne Spa�ava, dok olo�e, koji smetaju Njegovim Izabranicima, Ka�njava. On je Drevni Bog Pravde i Vlasti. On je �ub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića. On je Snaga i Moć Svemira. On je Svemir sam. Pazi da Ga ne uvredi�, jer ti, o čitaoče, ne sme� Ga ni zami�ljati. Tajna �ub Nigurata sakrivena je u Njemu samom. Pribli�i Mu se i razumeće�. Ali, ako se pribli�i� nespreman, Crni će se u svom Besu podići i Hiljadu Vri�tećih Rogatih podići će se sa zemlje i gordost i glupost će te raskomadati. Ovo je �ub Nigurat. Ispred Njega se baci na kolena, čoveče, ali ne tra�i milost, jer kod Njega milosti nema. Ako bude� dovoljno Oči�ćen, sam će� stvoriti vlastito spasenje. �ub Nigurat je iznad toga. On brine za odr�avanje Bo�anskih Svesti koje tonu u Svet običnih smrtnika. On odr�ava budnim Plamen Znanja koji će jednoga dana osvetljavati Zemlju i Sedi�ta Bogova koji se vraćaju. Ovo i drugo jeste �ub Nigurat. Ne usudi se da Ga Prizove�, jer neće doći. Ali, ako si jedan od Njegovih dragih mu Sinova, uvek je prisutan pored tebe. Idi, o čoveče, i imaj na umu ove moje Reči. I mo�da će� ga jedne Noći, u kojoj će Svet drhtati kad se Zvezde i Planete na pozadini Plamtećih Sunaca sudare, videti kako se, kao Crna Senka koja te netremice motri, urezuje u sve to. I tada će� razumeti. Razumeće� ono �to sada ne shvata�. Ovo neka ti bude dovoljno. �ub Nigurat Jeste i uvek će da Bude. Bog koji neće nestati i koji će Nebesa i Zemlje potresti svojom Mračnom pojavom."

Pre nego �to zaključim ovaj deo izlaganja imam jo� par napomena, takođe va�nih:

Nak�ir, Beskrajno i nespoznatljivo Ni�ta (broj 0), Azagtot, Prvi Pokretač Tame (broj 1) i �ub Nigurat, Nosilac Svetlosti (broj 2) Jesu Iskonsko Trojstvo Stvaranja.  Oni su temelj svake kreacije (u atomu: Neutron 0, pozitron 1 i elektron 2). Oni su i zbirno Tri (0+1+2=3) i brojevi koji rađaju sve druge brojeve. Oni su Zakon Univerzuma.

�ub Nigurat, Crni Jarac sa hiljadu mladih (mu�ki princip) istovremeno je i I�nigarab, Crna Koza sa hiljadu mladih (�enski princip). On je nosilac �ivota, seme i zemlja, sperma i jaja�ce. On je Tvorac �ivota i na� iskonski Tvorac.

Svi Drevni Bogovi spoznaju se kao neuslovljena i izvanvremenska bića. Dakle, u shvatanju prirode Drevnih Bogova ne mogu se primeniti principi polarnosti i suprotnosti u vidu određenja mu�ko-�ensko, svetlo-tama, dobro-zlo koje su karakteristike pojavnog sveta. Drevni Bogovi dolaze iz nepojavnog i borave u Onostranom koje u sebi sa�ima sve principe. U pojavnom smislu, Drevni Bogovi se mogu manifestovati i uzeti bilo koje pojavno obličje jer je izvorno, svaki oblik Njihov oblik. Drevni Bogovi jesu entiteti, ali je priroda njihovog bića nespoznatljiva spram ograničenog uma čoveka. Otuda čovek pribegava prikazivanju Drevnih Bogova kao dvopolna (hermafroditna) bića iako je njihova onostrana priroda iznad ovih suprotnosti. Karakteri�u Ih, uslovno i simbolički rečeno, posedovanje sve tri moći, oplodnje, rađanja i samoreprodukcije. S obzirom na ovo, kad se za �ub Nigurata ka�e Tvorac, prvenstveno se misli na izvorni Princip a ne na predstavu nekog lika koji ne�to radi, odnosno stvara i oblikuje, Princip Stvaranja je isto tako čoveku nedokučiv i bilo bi potrebno mnogo napora da se objasni priroda Drevnih Bogova, odnosno Principa koje Oni predstavljaju. Mo�da bi najjednostavnije bilo, uporediti Ih sa Energijom, koja je nevidljiva, ali mo�e poprimiti ili zaposesti bilo koji oblik. Dok je u stanju čiste Eergije, ne mo�e se videti ali se mo�e osetiti prisustvo. Čovek ima su�tinski istu, ili bolje rečeno prirodu nalik Njihovoj te se stoga biće čovekovo smatra Kapijom između Pojavnog i Onostranog, kroz koju se Oni mogu manifestovati, bilo u vidu čiste Energije unutar samog bića čovekovog, bilo posredno izračenjem te Energije iz čoveka kao provodnika u drugi pojavni oblik. Zapravo, Drevni Bogovi su Misterija koja se ne mo�e objasni-ti. Ta misterija zahteva Spoznaju.

 

 

 

Bafomet

 

"�ub Nigurat je preuzeo oblik Crnog Jarca sa Tri Roga i Orlovim Krilima belim kao Sjaj najsjajnijeg Sunca" (Knjiga Mrtvih, III-37). Ovu predstavu �ub Nigurata sa telom crnog polu-čoveka polu-jarca, rogatom glavom jarca iz čijeg se temena izdi�e treći, plamteći rog koji daje Vatru �ivota i Svetlost Spoznaje, dvopolno biće sa izra�enim �enskim grudima koje daju "Hranu �ivota" i uzdignutim falusom, koji daje Seme �ivota i Belim kao svetlost krilima orla, prvi put je svojom rukom nacrtao i u vidu slike prestavio Elifas Levi u svojoj knjizi "Dogma i Ritual Visoke Magije", 1855. godine. Ova predstava, poznatija pod imenom Bafomet, prva je i jedina slikovna predstava izvornog �ub Nigurata. Levi nikada nije otkrio tajnu porekla inspiracije za ovaj crte�. Knjiga Mrvih (Nekronomikon) u to vreme je bila strogo čuvana u krugovima posvećenika.

 

 

�ub Nigurat (Bafomet), slika za Oltar Zahvalnosti

Alexandar Thorn, jajčana tempera na drvenoj ploči, 100x80cm. 2002.

Prema izvornom crte�u Elifasa Levija u delu, Dogma i Ritual Visoke Magije,

Pariz 1855. (slika ispod)

 

 

"On je �ub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića. On je Snaga i Moć Svemira. On je Svemir sam." Elifas Levi je ovo znao. Posvećenik u Misterije i Tajne Univerzuma je znao ko je Drevni Bog kroz kojeg se ispoljavaju Zakoni Svemira. On je sjedinjenje crnog i belog, �enskog i mu�kog, mikrokosmosa i makrokosmosa, dobrog i zlog, pozitivnog i negativnog te predstavlja savr�eni princip Uravnote�enja izdizanjem iznad Suprotnosti kroz interaktivno dejstvo svih Sedam Univerzalnih Zakona. Slika Bafometa ima isto značenje kao i simbol Jin-Jang u drevnom učenju o Dao-u. Desnom rukom, na kojoj je napisano "solve", �to znači "razredi", Bafomet pokazuje na Beli Mesec, Stazu Desne Ruke. Levom rukom, na kojoj je napisano "coagula", �to znači "zgusni" pokazuje na Crni Mesec, Stazu Leve Ruke. "Razredi i Zgusni" je temelni princip Spoznaje.

Sam pojam Bafomet, takođe, dugo je bio velika misterija. Značenje je čuvano samo među velikim posvećenicima. Najče�će se pripisuje Templarima za koje se smatra da čuvaju mnoga skrivena znanja. Reč Bafomet de�ifrovana uz pomoć Atba�ke �ifre. Atba�ka �ifra je sistem u kome poslednje slovo predstavlja prvo, a pretposlednje slovo drugo. U rimskom pismu, ona izgleda ovako:

 

Normalan tekst:

ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ

�ifrovan tekst:

ZYXWVUTSRQPONMLKJIHGFEDCBA

 

Atba�ku �ifru je otkrio dr Hju �onfild koji je bio jedan od izvornih istra�ivača koji su radili sa "Rukopisima sa Mrtvog mora''. On je primenio Atba�ku �ifru na neke svitke koji su inače bili nečitljivi njegovim kolegama istra�ivačima. Ona je kori�ćena da se sakriju imena u tekstovima Esena, Zadokita i Nazarena u prvom veku. U stvari, prvi su je koristili pisari iz petog veka p.n.e. koji su pisali Knjigu proroka Jeremije. Ona je jedan od nekoliko sistema �ifrovanja koji se koriste u jevrejskom jeziku. Kako je �onfild bio fasciniran Bafometom koga su obo�avali vitezovi Templari, primenio je Atba�ku �ifru i na reč "Bafomet�. Na svoje iznenađenje, otkrio je da se reč "Bafomet� pretvorila u "Sofia�, �to na grčkom znači "Mudrost�. Reč "Bafomet� se na hebrejskom pi�e na sledeći način, imajući u vidu da Jevreji pi�u s desna na levo:

(taf)(mem)(vav)(pe)(bet)

Kad je primenio Atba�ku �ifru na to, �onfild je otkrio sledeće:

(alef)(jod)(pe)(vav)(�in)

�to je grčko "sofia� napisano na jevrejskom s desna na levo.

"Sofia� ne znači samo "Mudrost�. Sofija je takođe Boginja koja bi trebalo da bude Bo�ija nevesta. Mnogi veruju da su vitezovi Templari obo�avali tu Boginju, i da je ona ustvari Eon Sofia Pistis, Bo�anstvo iz Gnostičkih tekstova.

U �ta god verovali i �ta god mislili, slika Bafometa (�ub Nigurat) predstavlja Ključ Mudrosti, simbolički prikaz dostizanja najvi�eg stupnja Spoznaje: "Razredi i Zgusni".

Ma koliko pričali o Drevnima, Oni ostaju misterija, nespoznatljiva i nedokučiva priroda ljudskom umu, jer "Drevni sada ne borave u Prostranstvima koje ljudi poznaju, već u procepima između Nebesa. Oni sada caruju van Zemaljskog Plana i bez prestanka čekaju trenutak kada će proći kroz Veliku Kapiju, jer Zemlja ih je znala i Zemlja će ih znati. I Drevni čekaju" (Knjiga Mrtvih, III-14).

"Čarobnjaci �to su opijeni svojom slavom i opravdani svojim Moćima, zaista jesu Budale, jer ophode se prema Starim Bogovima kao da su obični Demoni i poku�avaju da prizovu ih raznim vrad�binama, Prizivima i Petokrakom Zvezdom. Jer Demoni zaista odazivaju se ovakvim stvarima, ali Stari Bogovi su daleko vi�e od Demona i dr�e svu magiju Zemlje za uzaludnu i nemoćnu koliko i sve Čarobnjake Zemljine dece �to prave se da upravljaju Vetrom koji ovde duva" (Knjiga Mrtvih, III-204). "...Stoga govorim ti istinu da Stari Bogovni ne slu�aju svoje prizivače, već preziru ih i znaj da za neke od Njih prolaz jeste i uvek će biti Kapija koja je otvorena" (Knjiga Mrtvih, III-206).

Da li treba i�ta jo� dodati i reći ko je �ub Nigurat? Sve ovo jeste �ub Nigurat, i sve to jeste Satana (�atan, Satanas, �ejtan).

 

 

 

Vrh

 

 

Reči koje razotkrivaju misteriju

 

 

"On je �ub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića.

On je Snaga i Moć Svemira.

On je Svemir sam."

 

Ovo su reči koje razotkrivaju misteriju pitanja. Ima pitanja jo� mnogo, no s obzirom na sve �to je rečeno, posredno je već dat odgovor, te mislim da bi bilo suvi�no o tome jo� govoriti. Ipak, ostalo je jo� jedno pitanje, mo�da čak najva�nije: Da li su ove reči demisterijum misterije?

Rekoh da ovo jesu reči koje razotkrivaju misteriju, ali one nisu njeno rastajnjivanje. Misterija ostaje skrivena. Kada bi se tajne olako rastajnjivale, tada bi ovaj na� pojavni svet bio jednak Ravni Bogova. Ali on to nije, kao �to ni mi nismo Bogovi. Ista nam je samo priroda, a ona je Bo�anstvena. Svet je na� Bo�anstven isto tako kao i svet Onostrani. Bo�anstvena je i Staza kojom hodamo i ta je Staza �ivot koji �ivimo. Onoliko koliko spoznamo svoju Bo�anstvenost, toliko ćemo spoznati i Bo�anstvenost Njihovu.

Zato, kad me pitate: Ko je �ub Nigurat? Ne mogu vam odgovor dati. Čuo sam priče o Njemu i u svetu ovom i na ravni Onostranoj, ali Ga ne znam, nisam jo� spoznao ko je. Ne usudih jo� da u Bezdan tako duboko kročim.

I kad me pitate: Jesu li �ub Nigurat i Satana jedno? Ni ovde vam ne mogu pomoći. Jer, ako jednog ne zna�, kako će� znati je li sa drugim jedno ili isto? Ni Satanu nikad prizivao nisam, te je moguće da On bude i sasvim biće drugo. Kako i ne bi. Zar nije rečeno kako je Duh Zemlje Natte, onaj koji bdi nad pustinjama, postao Bog jer ga ljudi obo�i�e. Ne znači li to da i Satana mo�e biti Bog? Čak i da nikad postojao nije, On to postati mo�e. Samo jedan čovek je dovoljan da sliku iz uma svog izračenjem u Beskraj Svemira unese. A Svemir je takav, shodno Zakonima Univerzalnim on odgovara istom slikom. Kakva li je tek slika kad se mnogo ljudi na nju usmeri? Uvek je kao �to je rečeno: "Ono �to je Gore, jednako je onome �to je Dole, i ono �to je Dole jednako je onome �to je Gore, te tako tvore čudo jedne jedinstvene tvari".

Pa �ta je onda re�enje ove misterije. Alhemičari su davno na ovo pitanje odgovor dali. I ja sam to u spisu ovom kroz alegorije izvesne reako isto. "Siđi u utrobu zemlje i preči�ćavajući će� otkriti Kamen Mudrosti". Ovo jeste re�enje misterije, da u najdubljoj nutrini svog bića preči�ćavanjem pronađe� iskonsko Ja, Čisto Sopstvo, ono neraskidivo jezgro na kome treba da izgradi� novog čoveka, novo preobra�eno biće.

Sve reči ovde napisane izraz su moje du�e, ali du�a moja nije isto �to i du�a svakog od vas. Zato, nemojte me pitati za misterije i tajne najveće. Čak i da ih znam sve, nijednu vam ne mogu otkriti. Takav je Zakon. Jedino �to vas mogu naučiti jeste kako da svoje biće dovedete u stanje dodira neprote�ne i prote�ne Beskonačnosti. Sve ostalo je na vama.

Sad na kraju, da kontradiktornost bude jo� veća, pitanje jedno da ponovim opet: Mo�e li Satanizam da bude Put? Ako ko od vas izabere takav put, onda mo�e. Jer, da nije tako, ne bi bilo ni vas, ni puta, ni mene ne bi bilo, ni ovih reči koje čitate.

Tako je i sa svakom paradigmom. Uistinu, �ivot svakog od nas je paradigma. Zato je svaki Put ispravan Put. Ostaje samo jedno pitanje jo�, ali na to pitanje mora da odgovori svako sam. Kuda me vodi ovaj Put?

 

Ia Alal!

 

 

 

 

 

 

 

 

<<<       O       >>>

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright � 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 03:01