Stranice

KNJIGA TAJNOG UČENJA

Tajna Stvaranja i Oblikovanja Prirode

Drugi deo
 

 

Knjiga osma

O Du�i i Telu

 

1. Hermes - Sada, sine moj, moramo govoriti o Du�i i Telu: na koji je način Du�a besmrtna i odakle aktivnost �to izgrađuje Telo i razgrađuje ga. Jer ne postoji smrt za bilo koju stvar. Razumevanje te reči je besmisleno ili se izgubio prvi slog budući da se izgovara �smrtan� umesto �besmrtan�. Smrtnost je destrukcija, a ni�ta u Svemiru nije uni�tivo. Ako je Svemir drugi Bog, �ivot koji ne mo�e umreti, nemoguće je i da bilo koji deo tog besmrtnog bića umre. Sve u Svemiru deo je Svemira, a ponajvi�e Čovek, razumno biće.

2. Prvi Bog svega je večna činjenica, nerođen i Stvoritelj svega. Drugi je Njegova slika, Svemir, kojeg je On doveo u postojanje, kojeg On odr�ava i hrani, čini besmrtnim tako da pomoću vlastitog Oca on večno �ivi kao besmrtan. Ono �to nastavlja da �ivi različito je od Večnog, jer On nije nastao iz nečeg drugoga, pa čak i da jeste, nije nastao od Samoga Sebe, već On postoji oduvek. On je večan. Zbog njega je sve večno. Otac je večan zbog Njega, ali Svemir je večan i besmrtan jer je rođen od Oca.

3. Iz tvari sme�tene ispod, Otac je načinio univerzalno telo i, skupiv�i ga načinio ga je sfernim, prenoseći ovaj kvalitet na ono na čemu je On radio: na besmrtnu i večnu tvarnost. Ali On, Otac, ispunjen Svojim idejama, posejao je �ivote u sferu i zatvorio ih kao unutar pećine, unoseći �ivot u svaku vrstu �ivljenja. On je s besmrtno�ću zaodenuo univerzalno telo kako tvar ne bi po�elela da se odvoji od sastava tela i razgradi se u vlastiti izvorni nered. Jer tvar, sine, kada jo� nije bila otelovljena, be�e u neredu. A ovde dole jo� uvek zadr�ava prirodu nereda, obuhvatajući preostale male �ivote, ono �to se povećava i smanjuje, a �to ljudi nazivaju smrću.

4. Taj nered postoji oko zemaljskih bića. Nebeska tela imaju poredak koji im je Otac pridru�io kao njihov, a obnavljanjem svakog od njih taj se poredak odr�ava kao neuni�tiv. �Obnavljanje� tela na zemlji osobina je njihovog sastava, jer rastvaranje ih obnavlja u ona tela koja nikada ne mogu biti rastvorena, to jest, koja ne poznaju smrt. Stoga, radi se o li�avanju čula, ali ne i o uni�tavanju tela.

5. Treće �ivo biće, Čovek, rođen je po slici Kosmosa i ima um po Očevoj �elji, iznad svih zemaljskih bića. Ne samo da ima osećaj s drugim Bogom, nego takođe ima predstavu o prvom. On poima drugog Boga kao telo, a prvoga on poima bez tela i kao Um, �to je Uzvi�eno Dobro.
Tat - Dakle, to biće, Čovek, ne umire?
Hermes - Čuti, sine! Shvati �ta je Bog, �ta je Svemir, �ta je �ivot koji ne mo�e umreti i koji je �ivot podlo�an rastvaranju. Shvati da je Svemir načinjen od Boga i u Bogu, a Čovek pomoću Svemira i u Svemiru. Izvor, i granica, i ustrojstvo svih stvari je Bog.

 

KRAJ OSME KNJIGE

 

 

 

 

Knjiga deveta

O mislima i čulima

 

1. Juče sam dao Savr�enu Propoved, Asklepije, a danas smatram da je nu�no slediti rečeno i govoriti detaljno o čulnom opa�anju. Čulno opa�anje i razumevanje izgledaju različiti jer je prvo povezano s materijom, a drugo s tvarno�ću. Meni se čini da su oboje jedno i da se u Čoveku ne razlikuju. Jer u drugim �ivim bićima čulo je jedno s prirodom, dok u Čoveku postoji razumevanje. Um se razlikuje od misli kao i Bog od Bo�anstvenosti. Bo�anstvenost dolazi od Boga kao �to razumevanje, bivajući srodno s Rečju, dolazi do Uma. Zapravo su razumevanje i Reč otuđa jedno drugom, jer niti je Reč izgovorena bez razumevanja, niti se razumevanje pojavljuje bez Reči.

2. Stoga, čula i razumevanje zajedno teku Čovekom, budući da obavijaju jedno drugo. Nemoguće je razmi�ljati bez čula niti opa�ati bez razmi�ljanja. Ali moguće je, ka�u, zamisliti stvar bez čula, a to čine oni koji zami�ljaju vidljive predmete u snovima. Meni se čini da se obe aktivnosti događaju u snoviđenju, budući da obe izrastaju u osećaju koji delimično pripada Telu, a delimično Du�i, jer kad god su oba dela osećaja u saglasju, nastaje razumevanje rođeno iz Uma.

3. Um poima sve misli, dobre kad prima seme od Boga, a suprotne kada ih prima od Demona, budući da ne postoji nijedan deo Svemra slobodan od Demona. S obzirom da je Demon osvetljen Bo�jom Svetlo�ću, krade je i seje dalje seme svoje energije. Um poima tako posejano seme: blud, ubistvo, nasilje prema ocu, svetogrđe, davljenje, samoubistvo skokom sa stene i sva druga dela kao delo zlih Demona.

4. Nekoliko je semena Bo�jih, ali ona su moćna, predivna i dobra: vrlina, samokontrola i predanost Bogu. Predanost Bogu je znanje o Bogu. Onaj ko je to znanje otkrio ispunjen je svime �to je dobro i obdaren je bo�anskim razumevanjem koje nije kao razumevanje mno�tva. Zato oni koji znaju nikada ne ugađaju mno�tvu niti mno�tvo ugađa njima. Oni izgledaju kao ludi i postaju predmet poruge. Mrze ih, preziru, pa čak ih i osuđuju na smrt. Zato ka�emo da zlo mora �iveti ovde dole na Zemlji, gde je njegovo vlastito mesto. To mesto je Zemlja, a ne Svemir, kako neki nepobo�ni jezici tvrde. Međutim, onaj ko je predan Bogu, podnosiće sve kada je spoznao Znanje. Takvom su Čoveku sve stvari dobre, čak i one koje su zle za druge te ih namerno upućuje Znanju. On sam zle stvari čini dobrima.

5. Ponovno se vraćam na Reč o čulima. Jer kori�ćenje čula s razumevanjem osobina je Čoveka. Ali, kako sam već rekao, nije svaki Čovek sposoban za razumevanje, jer jedna vrsta ljudi bavi se materijalnim stvarima, dok se druga bavi postojanjem. Jer materijalan Čovek, kao �to rekoh, udru�uje se sa Zlom i prima seme svojih misli od Demona, dok se stvarni ljudi udru�uju s Dobrim, i spasava ih Bog. Bog je Stvoritelj svih stvari i u svom stvaranju sve ih je stvorio nalik Sebi, ali oni su, dok postaju dobri manifestujući svoju aktivnost, neproduktivni. Kosmički tok stvara različite vrste nara�taja, čineći neke okaljane Zlom, proči�ćujući druge Dobrom. Svemir, o Asklepije, ima svoj razum i razumevanje, ne kao Čovek, ne toliko mnogostruk, već bolji i jednostavniji.

6. Osećaj opa�anja i razumevanje Svemira su jedno. Oni su Oruđe Bo�je Volje kojim se stvaraju sve stvari i kojim se vraćaju tom jednom. Organizovan je tako da unutar sebe čuva seme koje je primio od Boga, da bi se sve manifestovalo, da bi se tada rastvorilo te ponovno iznova stvorilo. Poput Dobrog Ba�tovana �ivota, rastvorene stvari uzima sebi i obnavlja ih kroz preobra�aj. Ne postoji ni�ta čemu ne daje �ivot. Uzimajući sve u sebe, čini ih �ivima, i u isto vreme je Mesto �ivota i njegov Stvoritelj.

7. Različita su tela izgrađena od materije. Neka su od Zemlje, neka od Vode, neka od Vazduha, neka od Vatre. Ali sva su ona sastavljena. Neka su slo�enija, neka jednostavnija. Ona slo�enija su te�a, ona jednostavnija lak�a. Brzo kretanje toka Svemira stvara različite kvalitete bića. Pritisak Vazduha od toga je kontinuiran i daje kvalitet telima jednako kao i obilje �ivota.

8. Bog je otac Svemira, Svemir je otac onoga �to je unutar njega. Svemir je sin Boga, a ono unutar Svemira od Svemira je stvoreno. I ispravno je nazvan Svemirom jer on svim stvarima daje poredak kroz raznolikost njihovog porekla i kontinuitet �ivota, kroz neumornu aktivnost i brzinu neophodnosti, kroz sastav njegovih elemenata i poredak onoga �to dolazi u postojanje. Da se to naziva �poretkom�, nu�no je i pogodno. Tada čulno opa�anje i razumevanje svega �to �ivi dolazi u njih izvana, jer oni udi�u ono �to dr�i ih kao dar Boga.

9. Ali Bog nije, kao �to neki misle, bez čulne percepcije i bez razumevanja. U svom praznoverju ljudi tako bezbo�no govore. Jer, Asklepije, sve stvari koje postoje nalaze se u Bogu. Njih je stvorio Bog i one zavise od Njega: jednako stvari koje deluju kroz telo, stvari koje kroz tvarnost Du�e čine da se druge kreću, stvari koje pomoću Duhova čine druge stvari �ivima i one koje uzimaju u sebe istro�ene. Pre ću reći da Bog ne sadr�i ta bića; reći ću istinu: On je sve to. To je čulno opa�anje i razumevanje Boga: uvek pokreće sva bića i nikada neće nastupiti vreme kada će bilo �ta od Njega biti napu�teno. Kada god govorim o bićima, govorim o Bogu, jer Bog odr�ava bića i ni�ta nije izvan Njega kao �to ni On nije izvan ničeg.

10. O Asklepije, sve će ti se stvari pokazati istinite ako ih razume�, ali ostane� li neuk, neće� u njih verovati. Shvatiti znači verovati, neverovati znači ne shvatati. Moja Reč vodi ka Istini. Moćan je Um, velik, i kada je vođen Umom prema nekoj tački, Čovek ima moć da dođe do istine. Kada je Um shvatio sve stvari i spoznao da su u skladu s onim �to je već prevedeno razumom, tada veruje i pronalazi počinak u Predivnoj Veri. Oni koji uz Bo�ju pomoć shvate sve �to je sada izgovoreno, oni veruju, ali oni koji ne razumeju, ne veruju u to. Neka toliko bude rečeno o razumevanju i čulnom opa�anju.

 

KRAJ DEVETE KNJIGE

 

 

Vrh strane

 

 

Knjiga deseta

Ključ

 

1. Hermes - Svoju jučera�nju Reč posvetio sam tebi, Asklepije, pa je danas pravično posvetiti je Tatu, posebno �to je to sa�etak Glavne Propovedi koja je upućena njemu. Stoga, �Bog�, �Otac� i �Dobro�, o Tate, imaju istu prirodu, ili tačnije, energiju. Jer ime prirode znači rast, budući da se odnosi na bića koja se menjaju i koja su jednako pokretna i nepokretna, odnosi se na Nebesko i Ljudsko, a oboje Bog �eli u postojanju. Raspravili smo o energiji koja je drugde te o drugim Bo�anskim i Ljudskim stvarima koje se moraju imati na umu kada se o ovome govori.

2. Bo�ija energija je stoga Njegova Volja, a Bo�ija su�tina je htenje da sve stvari postoje. Jer �ta je �Bog�, �Otac� i �Dobro� ako ne postojanje svih stvari, čak i onih koje jo� nisu, �ta drugo ako ne sama su�tina svega �to jeste? To je Bog, to je Otac i to je Dobro. Njemu nije dodato ni�ta od svega ostalog, iako je Svemir, to jest Sunce, njima otac koji pokazuje njihove osobine, on nije na isti način uzrok Dobra u �ivim bićima, niti njihovog �ivota. Ako je on Otac, u potpunosti su pod nadzorom volje Uzvi�enog Dobra, bez kojeg ni�ta ne mo�e biti ili postati.

3. Roditelj je uzrok �ivota svoje dece, jednako s očeve kao i s majčine strane, primajući �elju od Uzvi�enog Dobra kroz Sunce, jer je Dobro kreativno načelo. A takvu moć ne mo�e posedovati niko drugi nego samo On koji ni�ta ne uzima već �eli da sve stvari postoje, neću Tate, reći �koji stvara�. Jer tokom drugog vremenskog razdoblja Stvoritelj je nepotpun po tome �to ponekad stvara, a ponekad ne, jednako u kvalitetu kao i u kvantitetu onoga �to se stvara. Ponekad stvara mnoge stvari posebne vrste, a ponekad one suprotne od njih. Ali �Bog�, �Otac� i �Dobro� uzrok su postojanja svega.

4. Zbog toga su sve ove stvari za one koji mogu da vide. Bog �eli tako i tako jeste. Zaista je to za Čovekovo dobro. Priroda je Uzvi�enog Dobra da bude spoznato, o Tate.
Tat - Oče, ispunio si nas dobrim i najlep�im viđenjem tako da je oko moga uma gotovo postalo predmet po�tovanja.
Hermes - Viđenje Dobra nije poput sunčevih zraka koje silovito zaslepljuju oči i uzrokuju njihovo zatvaranje. Upravo suprotno, sjaji i povećava viđenje oka sve dok je Čovek sposoban zadr�ati prodor tog sjaja koji samo um mo�e videti. Ne samo da dolazi dole do nas najbr�e, već nam ničim ne �kodi, a instinkt je ispunjen besmrtnim �ivotom.

5. Zaista, oni koji su sposobni da upiju vi�e od tog Viđenja od drugih, često gube svesnost o telu u tom najlep�em viđenju, kao �to se dogodilo na�im precima Starim Bogovima.
Tat - Mo�e li se to dogoditi nama, o oče?
Hermes - Zaista mo�e, o sine moj! Ali mi smo jo� preslabog vida i nismo dovoljno jaki da bi smo zadr�ali lepotu tog Uzvi�enog Dobra. Kada o tome ni�ta neće� moći reći, tada će� to videti, jer iskustvo o tome je ti�ina Boga i povlačenje svih čula.

6. Onaj ko je pojmio ovo, ne mo�e pojmiti drugo. Onaj koji je duboko promi�ljao, ne mo�e promi�ljati o bilo čemu drugome, ne mo�e čak ni pokrenuti telo. Oslobođen svakog kretanja telesnog i čula, on ostaje miran. Kada je to rasvetlilo čitav um i čitavu Du�u, ponovno se rasplamsava i povlači čitavog Čoveka iz tela, preobra�avajući ga u su�tinsko biće. Nemoguće je, sine moj, da Du�a koja je videla lepotu Uzvi�enog Dobra postane Bog dok je u telu.

7. Tat - �ta misli� time �postati Bog�, oče?
Hermes - Svaka odvojena Du�a prolazi kroz preobra�aj, sine moj.
Tat - �ta misli� kada ka�e� �odvojena�?
Hermes - Nisi li čuo u Glavnoj Propovedi da su sve Du�e koje lutaju čitavim Univerzumom odvojene od jedne Du�e, Du�e svega? Zaista postoji mnogo preobra�aja tih Du�a, od kojih su neke srećne vi�e, a druge manje. One koje bejahu bića koja su puzala promenjene su u vodena bića, Du�e Vode promenjene su u bića Zemlje, one koje �ive na Zemlji u bića s krilima, a Du�e koje �ive u Vazduhu menjaju se u ljude, dok ljudska bića posti�u prvi korak besmrtnosti promenom u Demone. I tako ona kru�e u horu Nepogre�ivih Bogova. Postoje dva hora Bogova: jedan je Nepogre�ivi, a drugi je Lutajući. A to je najsavr�enija slava Du�e.

8. Ali ako du�a koja je u�la u ljudsko telo ostaje zla, ona ne ku�a besmrtnost niti učestvuje u Dobru. Ona se vraća natrag na put koji vodi bićima koja puze. To je osuda Du�e. Zato je neznanje zlo Du�e. Jer du�a koja nema znanja o stvarima koje jesu, ili znanja o njihovoj prirodi, ili o Dobru, zaslepljena je telesnim po�udama i bacana tamo-amo. Ta izopačena Du�a, ne znajući ono �to jeste, postaje rob tela čudnog oblika u jadnom stanju, ali ne kao onaj ko vlada, već kao onaj kojim se vlada. Nosi svoje telo kao teret i ne zapoveda, već slu�a zapovesti. To neznanje je zlo Du�e.

9. S druge strane, vrlina Du�e je Znanje. Jer onaj ko zna, dobar je i pobo�an jo� za vreme zemaljskog �ivota.
Tat - Kakva je to vrsta Čoveka, o oče?
Hermes - Onaj ko provodi vreme raspravljajući i slu�ajući raspravljanje, sine moj, bori se sa senkom. Jer �Bog�, �Otac� i �Dobro� ne mogu se izgovoriti ni čuti. I iako je tako, sva bića imaju čula, jer bez njih ne bi mogla �iveti. Ali Znanje je sasvim drugačije od čula, jer čula izrastaju uz pomoć onoga �to ima vlast nad nama, dok je Znanje kraj nauke, a nauka je Bo�ji dar.

10. Sva je nauka bestelesna, koristi um kao oruđe ba� kao �to um koristi telo. Oboje, stoga, dolaze u telo, razum i tvar. Sve stvari moraju biti sastavljene od kontrasta i suprotnosti i ne mo�e biti drugačije.
Tat - Ko je, onda, taj Bog Tvari o kojem govori�?
Hermes - Svemir, predivan, ali ne dobar; jer on je tvaran i lako opa�ajan i iako je prvi od opa�ajnih stvari, on je drugi nivo postojanja i nepotpun je. Iako nikada nije rođen u vremenu, i oduvek jeste, on postoji u stvaranju i stvara kvalitet i kvantitet. On je pokretan, a stvaranje je pokret sveukupne Tvari.

11. Nepokretni Sveum pokreće Tvar na sledeći način, budući da je Svemir sfera, to jest glava. Iznad glave ne nalazi se ni�ta tvarno, ba� kao �to nema ničega tvarnog ispod stopala, gde je sva tvar. Stoga je Sveum glava, a sam je pokretan kao sfera, to jest, na način koji odgovara glavi. Tako je sve ono �to je sjedinjeno u �tkivu� te �glave� Du�a, i besmrtno je po svojoj prirodi. Jednako kao �to je telo načinjeno u Du�i, tako i sve sjedinjeno s glavom ima Du�u znatno vi�e nego �to je ima telo. One stvari koje su udaljenije od ovoga �tkiva�, tamo gde su stvari koje imaju veći udeo tela nego Du�e, po svojoj su prirodi podvrgnute smrti. Celina je, međutim, �ivot. Tako se Svemir sastoji od oba, od Tvari i Sveuma.

12. Svemir je prvo od �ivih bića, dok je Čovek drugo, odmah nakon njega, iako je prvo �ivo biće podvrgnuto smrti. Čovek ima istu snagu Du�e u sebi kao i druga �iva bića, pa ipak, on nije samo ne-dobar nego je čak i zato, zbog toga smrtan. Iako Svemir nije dobar po tome jer je podvrgnut kretanju, nije zao, te zbog toga nije podvrgnut smrti. Ali Čovek je zao, jer je podvrgnut kretanju i smrti.

13. Načela Čoveka su ova: Um u Razumu, Razum u Du�i, Du�a u Duhu i Duh u Telu. Duh pro�ima telo kroz vene, arterije i krv, podra�avajući kretnje �ivih bića. Zato neki ljudi misle da je Du�a krv, ali gre�e. Oni ne razumeju da se onda, kada se Duh mora povući u Du�u, krv zgru�njava, vene i arterije postaju prazne, a �ivo biće tada se preme�ta, a to je smrt tela.

14. Sve stvari zavise od jednog Izvora, a on zavisi od Jednog i Jedinog. Izvor je, međutim, pokrenut kako bi ponovno postao Izvor, dok Jedan ostaje uvek i nepokretan je. Stoga postoji ovo troje: �Bog�, �Otac� i �Dobro�, Svemir i Čovek. Bog sadr�i Svemir, a Svemir Čoveka. Svemir je sin Boga, Čovek je sin Svemira i kao takav unuk je Boga.

15. Bog ne zanemaruje Čoveka. Ne, poznaje ga celovito i Bog s�m �eli biti spoznat. Spoznaja Boga, to je jedino spasenje za Čoveka. To je uspon do najvi�eg stani�ta Bogova. Samo uz pomoć Njega Du�a postaje dobra, ali nije dobra zauvek, jer postaje kvarna, a to se događa iz nu�nosti.

Tat - Kako to misli�, o Trismegistose?
Hermes - Gledaj Du�u deteta, sine moj, koja jo� nije odvojena. Njegovo telo jo� nije naraslo, nije se u potpunosti razvilo.
Tat - Kako?
Hermes - Predivno je videti takvu Du�u, jo� neiskvarenu telesnim strastima, koja je jo� vezana za Du�u Svemira! Ali kada telo naraste i povuče Du�u u svoju masu, tada se Du�a odvaja, zaboravlja i ne sudeluje u Lepoti i u Dobru. I zaborav postaje njena pokvarenost.

16. Isto se, takođe, događa onima koji napu�taju telo. Kada se Du�a povlači u sebe, Duh se povlači u krv, a Du�a u Duh. Tada Um, oslobođen svog pokrova i bogolik po svojoj prirodi, uzima telo zvezdane Vatre i, krećući se posvuda, prepu�ta Du�u suđenju i pravdi koju je zaslu�ila.
Tat - Kako to misli�, o oče? Da je Um odvojen od Du�e, a Du�a od Duha? Zar nisi rekao da je Du�a ogrtač Uma, a Duh ogrtač Du�e?

17. Hermes - Slu�alac, o sine, treba da bude jednog Uma i Duha s govornikom. Njegovo slu�anje treba biti finije od govornikovog glasa. Oblikovanje tih pokrova, sine moj, događa se u zemaljskom telu. Jer nemoguće je da se Um smesti u zemaljskom telu onako razgolićen, bez pokrivala. S jedne strane zemaljsko telo ne mo�e nositi takvu veliku besmrtnost, dok s druge strane, takva uzvi�enost ne mo�e podneti dodir s telom koje je podvrgnuto patnji. Zato je Um uzeo Du�u kao ogrtač. Du�a, s obzirom da je i sama Bo�anska, koristi Duh kao svoj ogrtač, a Duh pro�ima sva �iva bića.

18. Kada je Um oslobođen svog zemaljskog tela, on odmah navlači odgovarajuću odeću od Zvezdane Vatre s kojom ne mo�e �iveti u zemaljskom telu. Jer zemlja ne mo�e izdr�ati vatru. Odmah je zapali čak i najmanja iskra. Zbog toga je oko Zemlje rasprostrta voda kao odbrana ili zid koja zadr�ava plamenu Vatru. Ali Um, najbr�i od svih nebeskih misli i br�i od svih Elemenata, ima kao telo Vatru. Um koristi vatru kao alat za izgrađivanje svih stvari, ali je Um Čoveka samo za zemaljske stvari. Li�en vatre, Um na Zemlji ne mo�e stvarati Bo�anske stvari, jer je ljudski zbog svog mesta prebivanja.

19. Ljudska Du�a, ali ne svaka Du�a, već samo ona koja je pobo�na, Demonična je i Bo�anska. Kada se takva Du�a oslobodi tela i prođe test pobo�nosti koji se sastoji u spoznavanju Boga i nepovređivanju bilo kojeg Čoveka, ona ostaje čisti Um. Nepobo�na Du�a ostaje u svojoj vlastitoj tvari, ograničena sobom, tra�eći zemaljsko telo, to jest ljudsko telo u koje mo�e ući. Nijedno drugo telo ne mo�e udomiti ljudsku Du�u. Nije po Zakonu da ljudska Du�a uđe u telo neorganskog bića. Bo�ji zakon �titi ljudsku Du�u od takvog nasilja.

20. Tat - Na koji je način ljudska du�a ka�njena, o oče?
Hermes - Koja je kazna ljudskoj Du�i veća od gubitka pobo�nosti? Koja vatra stvara veći plamen od bezbo�nosti? Koja divlja zver osakaćuje telo kao �to bezbo�nost osakaćuje Du�u? Zar ne vidi� koliko zla trpi bezbo�na Du�a? Kako tra�i pomoć i vri�ti: �Ja sam u vatri, u plamenu. Ne znam �ta da ka�em, �ta da učinim. Jadna sam, pro�dire me zlo �to me obuzelo. Ne mogu videti, ne mogu čuti.� Nisu li to glasovi ka�njene Du�e? Ili veruje�, kao većina, da Du�a u trenutku napu�tanja tela ulazi u �ivotinju? To je jako velika gre�ka!

21. Jer Du�a je ka�njena na sledeći način: kada Um postane Demon, zakon nala�e da uzme vatreno telo kako bi sprovodila Bo�iju slu�bu. I ulazeći u bezbo�nu Du�u, muči je bičevima izgrađenim od njenih vlastitih grehova. Zara�ena time, bezbo�na Du�a okreće se ubistvu, besu, sablaznima i svakoj vrsti nasilja kojim se ljudi suprotstavljaju pravdi. Ali kada Um ulazi u pobo�nu Du�u, vodi je u Svetlost Znanja. Takva se Du�a nikada ne umori od pevanja pesama hvale i blagosiljanja svih ljudi, i čineći svima dobro rečju i delom, ona je slika svoga Oca.

22. Zbog toga, sine moj, kada zahvaljuje� Bogu, treba� moliti za plemeniti Um. Tada Du�a mo�e preći u bolje stanje, ne u lo�ije. Nadalje, postoji saobraćanje Du�a. One od Bogova imaju odnos s Du�ama ljudi, a ljudske Du�e s Du�ama bića koja nemaju razum. Vi�e su odgovorne za ni�e, Bogovi paze na ljude, ljudi na nerazumne �ivotinje, dok Bog pazi na sve, jer On je vi�i od svih, a svi su manji od Njega. Tako je Svemir podvrgnut Bogu, Čovek Svemiru, a nerazumna bića Čoveku. Bog je oko svih njih i Bog ih sve sadr�i. Bo�ji zraci, upotrebimo li sliku, Njegove su energije, zraci Svemira su priroda, a Čovekovi umetnost i nauka.

23. Takva je podela Univerzuma koja zavisi od prirode Jednog, koji sve pro�ima kroz Sveum Jednog, od koje nema Bo�anskije ni veće energije niti bilo čega �to je sposobnije sjediniti ljude s Bogovima i Bogove s ljudima. On, Sveum je Dobar Demon. Blagoslovljena je Du�a koja je potpuno stopljena s Njime, a jadna je Du�a koja je li�ena Uma.
Tat - Kako to misli�, o oče?
Hermes - Misli� li, sine moj, da svaka Du�a ima Dobro Sveuma? Jer o Njemu sada govorimo, ne govorimo o sluzi, o kojoj smo pričali ranije, koja je poslana dole da kazni Du�u.

24. Jer Du�a bez Uma ne mo�e govoriti niti delovati. Često Um napu�ta Du�u, a u to vreme Du�a ne vidi i ne razume, te je nalik stvari koja nema razum. Takva je moć Uma. On napu�ta takvu Du�u koja je vezana za telo i time je ovde dole gu�i. Takva Du�a, sine moj, nema Um, pa se takav ne mo�e nazvati Čovekom. Jer Čovek je Bo�ansko biće i ne mo�e se meriti s drugim bićima na zemlji, već s onima na Nebu koji se zovu Bogovima. Zaista, ako trebamo hrabro izreći istinu, istinski Čovek je iznad Bogova ili je po snazi barem jednak njima.

25. Niko od Nebeskih Bogova neće napustiti granice Neba i sići na zemlju, ali Čovek se uspinje na Nebo i meri ga. On zna koje su stvari visoko, koje nisko i tačno razume sve druge stvari. A najbolje od svega je to �to se uspinje dok se jo� nalazi na Zemlji. Toliko daleko se prostire njegov zanos. Zbog tog razloga mo�e se Čovek usuditi reći da je Čovek na Zemlji Bog podvrgnut smrti, dok je Bog na Nebu Čovek li�en smrti. Zato je sve pod nadzorom njih dvoje: Čoveka i Svemira. Ali sve proizlazi iz Jednog.

 

KRAJ DESETE KNJIGE
 

 

Vrh strane

 

 

Knjiga jedanaesta

Sveum Hermesu

 

1. Sveum - Usvoji ovu propoved, Hermese Trismegistose, i zapamti izgovorene reči, jer neću oklevati da ka�em ono �to mi dođe.
Hermes - S obzirom da je mnogo ljudi izreklo puno toga, a to je bilo različito, o Svemu i Bogu, nisam naučio Istinu. Razjasni mi sve to, Gospodaru moj. Jer jedino mogu verovati tumačenju koje dolazi od Tebe.

2. Sveum - Slu�aj, sine moj, o Bogu i Svemu: Bog, Večnost, Kosmos, Vreme i nastanak, Bog stvara Večnost, Večnost stvara Svemir, Svemir Vreme, a Vreme Nastanak. Dobro, Lepota, Mudrost i Blagoslov su, kao �to jeste, su�tina Boga. Su�tina Večnosti je nepromenljiva istovetnost, su�tina Svemira je poredak, su�tina Vremena je promena, a su�tina Postanka su �ivot i smrt. Energije Boga su Um i Du�a, Večnosti trajanje i besmrtnost, Svemira, obnavljanje i suprotno od toga, Vremena, rast i smanjenje, a Stvaranja kvalitet. Večnost je, stoga, u Bogu, Svemir u Večnosti, u Svemiru Vreme, a u Vremenu Postanak. Večnost stoji čvrsto oko Boga, Svemir se kreće u Večnosti, Vreme ima svoja ograničenja u Svemiru, dok Postanak nastaje u Vremenu.

3. Izvor svega je Bog, njihova je su�tina Večnost, Tvar je njihova Svemir. Bo�ija Moć je Večnost, a rad Večnosti je Svemir koji nikada nije nastao, ali uvek u Postojanje kroz Večnost dolazi. Zato nikada neće biti uni�ten, jer Večnost je neuni�tiva. U Svemiru nijedna stvar ne nestaje, jer Svemir je sa svih strana okru�en Večno�ću.
Hermes - Ali, �ta je mudrost Bo�ija?
Sveum - Dobro i Lepota, Blagoslov, svaka Vrlina i Večnost. Večnost stvara poredak Svemira i udeljuje besmrtnost i trajnost u Tvar.

4. Jer rađanje Tvari zavisi od Večnosti jednako kao �to Večnost zavisi od Boga. Postanak i Vreme, na Nebu i na Zemlji, imaju dva oblika: na Nebu su nepromenljivi i neuni�tivi, a na Zemlji su podvrgnuti promeni i uni�tenju. Nadalje, Du�a Večnosti je Bog, Du�a Svemira je Večnost, Du�a Zemlje je Nebo. Bog je u Umu, Um je u Du�i, Du�a je u Tvari, a sve to postoji u Večnosti. Čitavo ovo Telo, u kojem su sva tela, ispunjeno je Du�om, Du�a je ispunjena Umom, a Um Bogom. Du�a ispunjava Telo Svemira iznutra, a izvana ga okru�uje, čineći Sve �ivim. Izvana ovaj ogroman i savr�en �ivot okru�uje Svemir. Nepromenljivo, ispod, na zemlji nastaju promene.

5. Večnost odr�ava ovaj Svemir ili Nu�no�ću, ili Predodređeno�ću, ili Prirodom, ili bilo čime drugim �to Čovek pretpostavlja ili će pretpostavljati. A sve to je Bog u delovanju. Energija Boga je Moć koju niko ne mo�e nadma�iti, Moć s kojom se ne treba upoređivati bilo �ta ljudsko ili Nebesko. Zato, o Hermese, nikada ne pomi�ljaj da je bilo �ta iznad ili ispod slično Bogu, jer tada će� zastraniti od Istine. Jer ni�ta nije slično onome �to nema sličnost, koje je S�mo i Jedno. I nikada ne pomi�ljaj da bi bilo ko drugi mogao imati Njegovu moć. Ko je tamo osim Njega, čija priroda su �ivot, smrt i besmrtnost? �ta drugo on radi ako ne stvara? Bog nije neaktivan, jer bi tada svim stvarima nedostajala aktivnost, one su sve ispunjene Bogom. Ali, nigde u Svemiru, kao ni bilo gde drugde, ne postoji neaktivnost. �Neaktivnost� je ime koje se ne mo�e primeniti jednako na ono �to stvara kao i ono �to je stvoreno.

6. Sve stvari moraju biti stvorene na svom ispravnom mestu. Jer On koji stvara je u njima svima. On ne postoji samo u jednoj stvari, niti On samo stvara u jednom. On ih stvara sve. S obzirom da je Moć, On energizuje stvari koje stvara a koje nisu nezavisne od Njega, iako je sve stvoreno Njemu podvrgnuto. Pogledaj sada kroz mene Svemir �to se otvara tvojem pogledu i pa�ljivo motri njegovu Lepotu, Telo u čistom savr�enstvu, pa iako ne postoji ni�ta drevnije, Ono je uvek novo i uvek na svom početku. Zaista nadilazi svoj početak.

7. Pogledaj opet, kako ispod le�i sedam Svetova, poređanih u poretku Večnosti, i kako �ire Večnost svojim različitim smerovima. Vidi kako su sve stvari pune svetlosti, a nigde nema vatre, jer ljubav i stapanje suprotnosti i nesličnosti daje rođenje svetlosti koja sjaji dalje snagom Bo�ijom, izvorom svakog dobrog postojanja, načelom celokupnog poretka, vladara sedam svetova. Pogleadaj na Mesec, prethodnika svih njih, oruđe prirode, kako preobra�ava ni�u materiju. Gledaj Zemlju, postavljenu u sredi�tu Svega, čvrstog temelja Predivnog Svemira, hraniteljicu i negovateljicu zemaljskih bića. Pogledaj mno�tvo besmrtnih �ivota, kako je veliko, i ona bića podvrgnuta smrti, a na sredini između oboje, besmrtnih i smrtnih �ivota, gledaj Mesec kako kru�i.

8. I sva su bića ispunjena Du�om koja ih pokreće, svaka na svoj odgovarajući način; neke oko Neba, neke oko Zemlje, Gledaj kako se ona zdesna ne kreću nalevo, niti se ona sleva kreću nadesno, niti se ona odozgo kreću prema dole, niti se ona odozdo kreću prema gore. A to da su sve ove stvari dovedene u postojanje, najvoljeniji Hermese, ne treba� vi�e učiti od mene. Jer one su tela, imaju Du�u i kreću se. Nemoguće je da se zdru�e u jedno a da ih neko nije sve zdru�io. Zato mora postojati uzrok koji je Jedan.

9. Budući da je kretanje mnogobrojno i različito, a kako njihova tela nisu slična, ipak je jedna brzina određena za njih sve, pa zato ne mo�e biti dva ili vi�e stvoritelja. Zbog toga jedan jedini poredak ne postoji među njima kao �mno�tvo�; jer nastalo bi suparni�tvo slabijeg i jačeg te njihova borba. Da je stvoritelj �ivota podlo�an promeni i smrti, postojao bi drugi koji bi �eleo stvoriti besmrtnike, jednako kao �to bi stvoritelj besmrtnika �eleo stvoriti smrtnike. Razmisli! Da postoje dva, s obzirom da postoji samo jedna Tvar i jedna Du�a, koji od njih bi preuzeo brigu o stvaranju? Ako bi to učinili oboje, na koga bi pao veći deo?

10. Shvati da se svako �ivo telo sastoji od Tvari i Du�e, bez obzira je li telo od besmrtnog ili smrtnog bića. Jer sva �iva bića imaju Du�u, a ona koja nisu �iva jednostavno su tvar. Na isti je način Du�a, sama po sebi, po svom vlastitom stvoritelju, uzrok �ivota, ali uzrok sveg �ivota je On koji stvara stvari koje ne mogu umreti.
Hermes - Kako su, kao prvo, bića podvrgnuta smrti drugačija od besmrtnih? I drugo, kako �ivot koji ne poznaje smrt i čini besmrtnost, ne stvara besmrtna bića?

11. Sveum - Jasno je da postoji neko ko čini te stvari. Drugo, On je takođe Jedan, vrlo manifestovan, Jer, takođe, Du�a je jedna i �ivot je jedan, i Materija je jedna.
Hermes - Ko je on?
Sveum - Ko drugi ako ne Jedan Bog? Ko drugi mo�e �ivim bićima dati du�u ako ne Bog s�m? Zato je Bog Jedan. Sasvim je besmisleno da prihvati� da je Svemir jedan, da je Sunce jedno, da je Mesec jedan, da je Bo�anska Priroda jedna, a da misli� da je Bog jedan u nizu mnogobrojnih.

12. Sve stvari, stoga, On stvara na mnogo načina. Zar treba biti iznenađujuće da Bog stvara �ivot i Du�u, besmrtnost i preobra�avanje, kada ti sam čini� toliko mnogo stvari? Jer ti vidi� i govori�, čuje� i nju�i�, dodiruje�, hoda�, misli� i di�e�. Ne postoji jedan koji vidi i drugi koji čuje, jedan koji hoda, jedan koji misli i drugi koji di�e. Samo jedan postoji koji čini sve ovo. Ali ni�ta od svega toga nije bez Boga. Kada sve to prestane� činiti, nisi vi�e �ivo biće, stoga, takođe ako Bog prestane sa svim tim, premda je to bezbo�no reći, On vi�e nije Bog.

13. Ako se mo�e pokazati da ne mo�e postojati nijedna neaktivna stvar, koliko je to samo istinito u pogledu Boga? Ako postoji ne�to �to on ne stvara, tada, iako je to sramno reći, On nije savr�en. Ali On nije neaktivan već savr�en, i On stvara sve stvari. Na trenutak mi posveti svoju nepodeljenu pa�nju, o Hermese, i lako će� shvatiti kako je rad Boga jedan, kako dovodi sve stvari u postojanje, one koje jesu, one koje su nekad bile i one koje će biti. To je �ivot, voljeni moj, to je Lepota, to je Uzvi�eno Dobro, to je Bog.

14. �eli� li shvatiti to u praksi, promatraj �ta se događa kada po�eli� začeti. Ali s Njim nije tako, jer on ne do�ivljava ugodnost. Jer on nema nikoga s kime bi podelio to �to radi, jer radi Sam. On je uvek u Svom radu, jer On je ono �to stvara. Da je On odvojen od toga, sve bi propalo i sve bi nu�no nestalo, jer vi�e ne bi bilo �ivota. Budući da je sve �ivo, a �ivot je jedan, Bog je takođe jedan. Ako je, nadalje, sve �ivo, i na Nebu i na Zemlji, a kako postoji jedan �ivot u svima njima koji u postojanje dolazi kroz Boga, Bog je takođe taj �ivot. Stoga, sve nastaje od Boga. �ivot je sjedinjenje Uma i Du�e, a Smrt nije uni�tenje onoga �to je sjedinjeno, već je to rastvaranje njihovog jedinstva.

15. Večnost je, �tavi�e, slika Boga, Svemir slika Večnosti, Sunce slika Svemira, a Čovek slika Sunca. Ljudi promenu nazivaju smrću, jer je telo razgrađeno, a �ivot koji je razgrađen, povlači se u nemanifestovano. Ali u ovoj propovedi, moj voljeni Hermese, budući da slu�a� s takvim po�tovanjem, kazujem ti, i Svemir trpi promenu, svakoga se dana deo Svemira povlači u nemanifestovano, ali Svemir nikada nije rastvoren. To se događa Svemiru, to su njegovi ciklusi i misterije. Ciklusi su stalno okretanje, a misterija je obnavljanje.

16. Svemir uzima sve oblike, ali ne zadr�ava oblike spoljnje, već ih menja unutar sebe prema sebi. Budući da Svemir ima mnogo oblika, kakav bi trebao biti njegov stvoritelj? S jedne strane, On ne bi trebao biti li�en svih oblika, a s druge strane, ako je od mnogo oblika, bio bi kao Kosmos. Ako ima jedan oblik, biće manji od Svemira. �ta reći o Njemu, a da na�a rasprava ne zapadne u pote�koću? U pogledu Boga ne mo�emo pojmiti pote�koću. On ima jednu Ideju koja je Njegova vlastita, koja je nevidljiva i bestelesna, i koja pomoću tela manifestuje sve oblike.

17. I nemoj biti začuđen da postoji bestelesni oblik, jer on je poput oblika reči. Na slikama planinski vrh izgleda kao o�tar, ali u stvarnosti je on gladak i ravan. Ako si razmotrio ono o čemu sam govorio, sročićemo to odva�nije i tačnije: kao �to Čovek ne mo�e �iveti bez �ivota, tako ni Bog ne mo�e �iveti a da ne ispoljava Uzvi�eno Dobro. To je �ivot i pokret Boga, pokretati sve stvari i činiti ih �ivima.

18. Nekima od izrečenih stvari treba pridati posebnu pa�nju. Zato shvati �ta ću ti reći. Sve je u Bogu, ali ne kao da le�i na nekom mestu. Jer mesto nije samo telo, već nepokretno telo, a stvari �to le�e na mestu kreću se. Unutar Boga sve se nalazi u bestelesnoj imaginaciji. Misli o Njemu kao o Onom koji sadr�i sve to. Ne postoji ne�to �to ograničava bestelesno, ne postoji ni�ta br�e ili moćnije. To je apsolutno bez granice, najbr�e i najmoćnije od svega.

19. Razmotri to sam. Zapovedi svojoj Du�i da ide bilo gde i biće tamo br�e od tvoje zapovesti. Nalo�i joj da ode na okean i evo je odmah tamo, ne kao da je i�la od mesta do mesta, nego je već tamo. Naredi joj da se vine u nebo i neće joj trebati krila. Ni�ta je neće zadr�avati, ni vatra, ni Sunce, ni Eter, ni vihor, ni druga nebeska tela, proći će kroz sve njih. A �eli� li prodreti kroz sve to i kontemplirati o onome �to je iza, dopu�teno ti je.

20. Vidi koju ima� moć i koju brzinu. Ti mo�e� učiniti sve te stvari. Zar Bog ne mo�e? Razmi�ljaj o Bogu kao da u sebi sadr�i sve ideje: Svemir, Sebe, Sveukupnost. Ne učini� li se nalik Bogu, neće� ga spoznati. Jer slično se razume uz pomoć sličnoga. Narasti do jednake veličine kao Veličina koja nadilazi sve merljivo, oslobodi se svakog tela, transcendiraj svo vreme. Postani Večnost i tako će� spoznati Boga. Pretpostavi da ti ni�ta nije nemoguće. Pojmi sebe bez besmrtnog i sposobnog da shvati sve: svu umetnost, nauku i prirodu �ivog bića. Postani vi�i od svih visina i dublji od svih dubina. Oseti čitavo stvaranje kao jedno u sebi: vatru, vodu, suvoću i vlagu. Pojmi sebe da si na svim tim mestima u isto vreme: u zemlji, u vodi, na nebu, da jo� nisi rođen, da si u materici, da si odjednom mlad, star, mrtav, da si s one strane smrti. Pojmi sve stvari odjednom: vremena, mesta, delovanja, kvalitete i kvantitete, tada mo�e� spoznati Boga.

21. Zaključa� li svoju Du�u u telo, ponizi� li je i ka�e� li: �Ni�ta ne razumem; ni�ta ne mogu, bojim se mora, ne mogu doseći nebo, ne znam ko sam bio i ko ću biti�, �ta je tada između tvog Boga i tebe? Jer ne mo�e� pojmiti bilo �ta predivno ili dobro dok si vezan za telo i dok si zao. Jer najveće zlo je nepoznavanje Bo�ije Dobrote, ali biti sposoban spoznati Boga i �eleti i nadati se, Najdirektniji je Put i jedini Bo�anski Put koji vodi Uzvi�enom Dobru. Kada stupi� na taj Put, to Dobro ćete posvuda susretati i svugde će� ga do�ivljavati, čak i kada ga ne očekuje�, kada spava�, kada si budan, u brodu, na putu, noću, danju, kada govori� i kada ćuti�. Jer ne postoji ni�ta �to nije oličenje Dobra.

22. Hermes - Je li Bog nevidljiv?
Sveum - Ćuti! Ko je vidljiviji od Njega? Sve je stvari načinio zbog jednog razloga: da bi kroz sve njih mogao videti Njega. To je dobrota Bo�ja, to je Njegova uzvi�enost, da se On kroz sve objavljuje. Jer ni�ta nije nevidljivo, čak ni stvari bez tela. Um vidi sebe u činu razmi�ljanja, Bog u stvaranju. Od sada će ti ove stvari biti objavljene, Trismegistose. Odrazi ih na sve druge stvari u sebi na isti način i neće� zastraniti.

 

KRAJ JEDANAESTE KNJIGE

 

 

Vrh strane

 

 

Knjiga dvanaesta

O zajedničkom Umu

 

1. Hermes - Um, o Tate, dolazi iz Bo�ije su�tine. Kakve je vrste ta su�tina, u celosti zna samo On. Um nije odvojen od Bo�ije su�tine, nego je s njom sjedinjen, kao Svetlost sa Suncem. U Čoveku je Um Bog i zbog toga su neki ljudi Bogovi, pa je zato njihova ljudskost gotovo Bo�anstvena. Jer Dobri Demon je rekao: �Bogovi su besmrtni ljudi, a ljudi su smrtni Bogovi .�

2. Ali u nerazumnim bićima Um je njihova priroda. Jer tamo gde je Du�a, nalazi se takođe i Um. Slično tome, gde god je �ivot, tamo je takođe i Du�a. Međutim, u nerazumnom biću Du�a je �ivot li�en Uma. Um je dobročinitelj ljudskih Du�a, jer on ih pokreće za njihovo vlastito dobro. U nerazumnim bićima radi s prirodom svakog, dok u Du�ama ljudi On deluje protivno toj prirodi. Svaka Du�a, kada postane otelovljena, odmah je iskvarena zadovoljstvima i bolom. S obzirom da se telo sastoji od različitih delova, i zadovoljstvo i bol kipe u njemu kao sokovi u kuvanoj hrani, a kada Du�a uđe u to, utapa se.

3. U Du�ama u kojima vlada Um, objavljuje se Svetlost, delujući suprotno svemu �to se pre steklo. Ba� kao �to dobar lekar uzrokuje bol pr�eći i re�ući telo koje je zahvatila bolest, na isti način Um uzrokuje bol Du�i odmičući je od zadovoljstava iz kojih se rađa svaka bolest Du�e. Velika bolest Du�e je bezbo�nost, potom dolazi sklonost svim zlim stvarima i ničemu dobrom. Ali tada Um, delujući suprotno bolesti, osigurava dobro Du�i, jednako kao �to lekar osigurava zdravlje telu.

4. Ljudske Du�e kojima ne upravlja Um pate isto kao i Du�e nerazumnih bića, jer Um postaje njihov saradnik i daje im prema njihovim �eljama. Du�e prema �eljama nosi sila sklonosti, koja vodi gubitku razuma. Jednako kao �to je s nerazumnom prirodom zveri, takve Du�e ne prestaju biti nerazumno ljutite i nerazumno prepune �udnje, niti mogu imati dovoljno tih zala. Jer ljutnja i �elje su zlo bez razuma, bez ograničenja, i za te je Du�e Bog postavio Zakon kao kaznu i kao test.

5. Tat - U tom slučaju, oče moj, učenja o Sudbini koja si mi pre protumačio izlo�ena su protivrečnosti. Jer ako Sudbina određuje da neko čini preljubu ili svetogrđe ili neko drugo zlo, za�to je ka�njen, kada je učinio dela iz sudbinske neophodnosti?
Hermes - Sve je delo Sudbine, sine moj, i bez Sudbine ni�ta od fizičkog kraljevstva ne postoji, niti dobro niti zlo ne nastaje. Predodređeno je da pati onaj koji čini zlo. I zbog tog razloga on pati kako bi iskusio posledice svog delovanja.

6. Ali sada razmatramo zlo i Sudbinu, a o onima smo govorili u drugim propovedima. Sada je na�e učenje povezano s Umom: �ta Um mo�e učiniti i kako je različit: u ljudima je jedno, a u nerazumnim bićima je toliko drugačiji. I ponovo, u drugim bićima nije od koristi, dok u Čoveku obuzdava strast i po�udne elemente. Ljude, naravno, moramo podeliti na one koje vodi razum i na one koji su nerazumni.

7. Svi su ljudi podvrgnuti Sudbini, nastanku i promeni jer to je početak i kraj Sudbine. Iako svi ljudi podnose ono �to je određeno, oni koje vodi razum, kao �to sam rekao, koji su vođeni Umom, ne pate poput drugih, a kako nisu zli, oni pate kao ljudi li�eni zla.
Tat - Kako to misli�, oče? Zar preljubnik nije zao? Ubica i svi drugi nisu zli?
Hermes - Jesu, ali Čovek kojega vodi razum, iako nije preljubnik, iako nije ubica, patiće kao da je ubica. Kvalitet promene nemoguće je izbeći, jednako kao �to je nemoguće izbeći stanje rođenja. Ali onome ko ima Um moguće je osloboditi se zla.

8. Reći ću ti �ta sam čuo da Dobri Demon govori. Da je to zapisao, kako bi pomogao ljudskoj rasi, jer On sam, sine moj, kao Prvorođeni Bog, gledajući dole na sve stvari, istinski govori Bo�anske Reči. Čuo sam ga jednom kako govori: �Sve stvari su jedno, a najvi�e od svega, tela koja je Um pro�eo. Na� �ivot dugujemo Bo�ijoj Energiji i Moći i Večnosti. Njegov je Um Dobar, a jednako je i s Njegovom Du�om. Budući da je Um Vladar svih stvari, i Du�a Boga, s obzirom da Um vlada svim stvarima i da je Du�a Bog, mo�e raditi �ta god �eli.�

9. Shvati ovo i primeni ovu Reč na pitanje koje si ranije postavio, mislim pri tom na sudbinu Uma. Jer ako pa�ljivo odlo�i� na stranu varljive argumente, sine moj, otkriće� da Um, Du�a Boga, istinski vlada nad svime: nad Sudbinom, Zakonom i svim drugim stvarima; i ni�ta mu nije nemoguće, niti uzdići ljudsku Du�u nad Sudbinom, niti, ako je Du�a nemarna, kao �to to biva, podvrći je Sudbini. Neka ovo najfinije učenje koje je izrekao Dobar Demon bude dovoljno za sada.
Tat - Oče, govorio si Bo�anstveno, Istinski i za Dobro svih. Ali pojasni mi nadalje ovo.

10. Rekao si da Um u nerazumnim bićima deluje kao njihova priroda, saradnik s njihovim nagonima. Nagoni �ivih bića, po mom mi�ljenju, su strasti. Sada, ako Um sarađuje s tim nagonima i ako su nagoni nerazumnih bića strasti, tada je Um takođe strast.
Hermes - Dobro rečeno, sine moj. Tvoje zaključivanje je odlično i ispravno je da ti odgovorim.

11. Svi netelesni elementi u telu, sine moj, podvrgnuti su strastima i u određenom smislu oni su sami strasti. Jer svaka stvar koja pokreće je netelesna, dok je pokrenuta stvar telo. Netelesno pokreće Um, a pokret je strast. Oboje su, stoga, podvrgnuti strasti, onaj koji pokreće i ono �to je pokrenuto, prvi vlada, a drugim se vlada. Ali kada se Čovek oslobodio tela, oslobodio se takođe i strasti. Tačnije rečeno, sine moj, nije ni�ta neosetljivo, nego je sve sposobno da oseća. Strast se razlikuje od osećaja, jer prvo je aktivno, a drugo pasivno. Netelesno, �tavi�e, deluje na njih, bez obzira kreću li se ili ne, ali to je strast. Tela su nepobitno izlo�ena delovanju, pa su stoga osećajna. Neka te ovi izrazi ne zbune; jer i delovanje i strast su jednaki. I neće �tetiti ako primenimo odgovarajući izraz.

12. Tat - Najjasnije si izneo učenje oče.
Hermes - Razmotri i ovo, sine moj. Bog je Čoveka obdario iznad svih smrtnih bića, s Umom i Govorom koji su vredni kao besmrtnost. Čovek ima Um za poznavanje Boga i izgovorenu Reč da bi Ga veličao.Koristi li ih za ono �to je ispravno, neće se razlikovati od besmrtnika. U trenutku napu�tanja tela oboje će ga voditi u Kraljevstvo Bogova i Blagoslovljenih.

13. Tat - Ne koriste li i druga bića govor, oče moj?
Hermes - Ne, oni koriste glas, a govor se jako razlikuje od glasa. Govor je zajednički svim ljudima, dok svaka vrsta bića ima vlastiti zvuk.
Tat - Ali i kod ljudi se, takođe, govor razlikuje skladno svakoj rasi.
Hermes - Da, sine moj, ali Čovek je jedno, zato je govor jedan i pronalazi se kao isti u Kemu, Persiji i Eladi. Izgleda� mi, sine moj, neuk �to se tiče izuzetnosti i veličine govora. Jer Dobar Demon, taj Blagoslovljeni Bog, objavio je: �Du�a je u telu, Um u Du�i, Razum je u Umu, Um u Bogu, a Bog je Otac svega postojećeg.�

14. Razum je slika Uma, a Um je slika Boga, kao �to je telo odraz oblika, oblik je odraz Du�e. Tako je najfiniji deo Tvari Eter, najfiniji deo Etera je Du�a, Du�e Um, a Uma Bog. A Bog obuhvata sve i pro�ima sve, dok Um obuhvata Du�u, Du�a Eter, a Eter Tvar. Nu�nost, Proviđenje i Priroda oruđa su pomoću kojih se upravlja Svemirom i pomoću kojih je Tvar uređena, dok je svako od duhovnih bića su�tina, a ta je su�tina nepromenljivi identitet. Sva tela u univerzumu su raznovrsna i sastavljena tela i, zadr�avajući taj identitet, menjaju se jedno u drugo. Ali, ipak taj neuni�tivi identitet uvek zadr�avaju.

15. Nadalje, u ostalim sastavljenim telima postoji određeni broj svakog. Jer bez broja ne mo�e biti struktura, ili sastavljanje i rastavljanje. Jedinstvo je to koje rađa brojeve i povećava ih, a nakon ponovnog rastvaranja ono se vraća sebi. Tvar je jedna. Čitav ovaj Svemir, moćni Bog ili oličenje Jednog moćnijeg s kojim je sjedinjen, i odr�avatelj Volje i Poretka Oca, ispunjen je �ivotom. U ovom Svemiru, kroz večne vremenske cikluse koji potiču od Oca, ne postoji ni�ta, niti iz jedne celine niti iz pojedinačnog dela �to ne �ivi. U Svemiru nijedna mrtva stvar nije postala, ne postoji, niti će postati. Jer Otac je �eleo da sve dok on postoji Svemir bude �ivo biće. Zbog toga Svemir neophodno mora takođe biti i Bog.

16. Kako stoga, sine moj, mo�e biti u tom Bogu, liku Svega, izobilju �ivota, bilo �ta mrtvo? Jer umreti znači nestati, a nestati znači biti uni�ten. Kako bilo koji deo Boga mo�e biti uni�ten?
Tat - Ali, oče, zar bića u Njemu, koja su deo Njega, ne umiru?
Hermes - Ćuti, sine moj! Zaveden si izrazima koji se koriste za ono �to dolazi u postojanje. Ona ne umiru, već su rastvorena kao sastavljena tela. Rastvaranje nije smrt, već je rastvaranje me�anje, a rastvorena su ne da bi bila uni�tena, već da bi se mogla obnoviti. �ta je, povrh svega, �ivotna aktivnost? Je li to pokret? �ta je tada u Svemiru nepokretno? Ni�ta, sine moj!

17. Tat - Ne čini li se Zemlja nepokretnom, oče?
Hermes - Ne, sine moj. To je jedna stvar puna pokreta, a istovremeno, takođe nepomična. Ne bi li bilo apsurdno da hraniteljica svega nepokretna stvara i rađa sve stvari? Nemoguće je da onaj ko mo�e iznedriti takve stvari čini to bez kretanja? Najapsurdnije je pitati da li je četvrti deo Zemlje inertan, jer nepokretna tela ne označavaju ni�ta drugo nego inerciju.

18. Znaj stoga, sine moj, da se sve u Svemiru kreće kako bi se povećalo ili smanjilo. Ono �to se kreće je �ivo. Ali svako �ivo biće nije nu�no uvek isto, jer dok je Svemir kao celina nepromenljiv, sine moj, svi njegovi delovi su promenljivi, te ni�ta ne mo�e nestati ili biti uni�teno. Ovi izrazi zbunjuju ljude, jer nije rođenje ono �to čini �ivot, nego njegovo opa�anje. Nije promena ono �to čini smrt, već zaborav. Zato je sve besmrtno: Tvar, �ivot, Duh, Du�a i Um, iz kojih je sastavljeno svako �ivo biće.

19. Sve �to �ivi duguje svoju besmrtnost Umu, a Čovek iznad svega, jer on mo�e primiti Boga i deliti Njegovu su�tinu. Bog se obraća bićima samim tim �ivotom: noću, kroz snove, i danju, znamenjima. Svim tim On proriče budućnost Čoveka: kroz ptice, kroz utrobu, inspiraciju i sveti hrast. Na taj način Čovek objavljuje da poznaje pro�lost, sada�njost i budućnost.

20. Pogledaj i ovo, sine moj. Svako biće nastanjuje jedan deo Svemira: vodena bića vodu, zemaljska bića zemlju, krilata bića vazduh. Ali Čovek koristi sve to, zemlju, vodu, vazduh, vatru, vidi Nebo i dodiruje ga svojim umom. Bog je oko svega i pro�ima sve, jer on je Energija i Moć, pa do�iveti Bo�iju prisutnost nije te�ko, sine moj.

21. �eli� li, promi�ljaj Njega, iza uređenosti Svemira, i posmatraj pravilno pona�anje Poretka. Gledaj kako se Svrhovitost stvari manifestuje i vidi Proviđenje kojim nastaju stvari. Promatraj Tvar, prepunu �ivota, toga Boga takve uzvi�enosti koja pokreće sve dobro i predivno, Bogove, Demone i Ljude.
Tat - Ali to su čiste energije, oče moj!
Hermes - Ako to jesu čiste energije, sine moj, ko ih je pokrenuo ako ne Bog? I ne zna� li da su, kao �to su nebo, voda, zemlja i vazduh delovi Svemira, na isti način �ivot, besmrtnost, krv, neophodnost, proviđenje, priroda, Du�a i Um Njegovi delovi i da je trajnost svega toga naziva Dobro? Stoga ne postoji ni�ta �to dolazi u postojanje, ili mora doći u postojanje, �to nije Bog.

22. Tat - Je li On u Tvari, oče?
Hermes - Tvar je sine moj, odvojena od Boga kako bi joj se mogao pridru�iti kvalitet prostora. Misli� li da bi mogla biti ne�to drugačije od bestelesne hrpe da nije energizovana? Kako je energizovana, ko ju je načinio takvom? Jer energije su, ka�emo, deo Boga. Ko, stoga, sva �iva bića dovodi u �ivot? Ko besmrtne stvari čini besmrtnima? Ko promenljive navodi u promene? Bez obzira da li govori� o Tvari, Telu ili Su�tini, znaj da su to energije Boga, da je tvarnost energija Tvari, da telo sadr�i telesne energije i da su�tinsko čini energije Su�tine, a to je Bog, Sveukupnost.

23. U Svemu ne postoji ni�ta �to nije Bog. I zato ne postoji veličina, mesto, kvalitet, oblik, ni vreme izvan Boga, jer On je sve, sve pro�ima i sa�ima sve postojeće. Pokloni se pred ovim Učenjem, sine moj, i po�tuj ga. Postoji samo jedan način po�tovanja Boga: ne budi zao.

 

KRAJ DVANAESTE KNJIGE

 

 

Vrh strane

 

 

Knjiga trinaesta

Tajno Učenje

 

1. Tat - U Op�toj Propovedi, o oče, govorio si u zagonetkama i nejasno o Bo�anskoj Prirodi. Kada si rekao da niko ne mo�e biti spasen pre ponovnog rođenja, sakrio si pravo značenje. Nadalje, kada sam postao tvoj Molitelj, penjući se na Planinu, kada sam �udeo da čujem Propoved o ponovnom rođenju rekao si da će� mi objaviti to znanje �kada budem spreman postati stranac svetu. �Sada sam spreman, a moj je um čvrsto odmaknut od obmana sveta. Ispuni svoje obećanje kada si rekao da će� mi predočiti, otvoreno ili u tajnosti, način na koji se ponovno rođenje udeljuje. Jer ja ne znam, Trismegistose, iz koje se vrste utrobe ili iz koje vrste semena se rađa novi Čovek.

2. Hermes - Iz mudrosti koja počiva u Ti�ini i semena koje je Istinsko Dobro.
Tat - Ko je seme posejao, o oče? U velikoj sam nedoumici.
Hermes - Volja Bo�ija, sine.
Tat - A koja se vrsta Čoveka rađa, oče? Jer on nema ni�ta zajedničkog sa mnom, jednako u prirodi kao i u umu. Je li onaj ko je iznova rođen drugačiji od onog od Boga, Bo�ijeg Sina?
Hermes - U svemu je on Sve, sastavljen od svih moći.
Tat - Govori� u zagonetkama, o oče, a ne kao otac sinu.
Hermes - Ova se vrsta ljudi ne poučava, o sine, već se kroz Boga ona pamti, kad god On po�eli.

3. Tat - O oče, daje� mi odgovore koji su nemogući. �eleo bih da mi iskreno odgovori� na ovo. Jesam li sin stranac očevoj vrsti? Ne odbijaj me oče. Ja sam prvorođeni sin. Protumači mi način ponovnog rođenja.
Hermes - �ta mogu reći, sine moj? Mogu reći samo ovo: Vidim unutar sebe Jednostavnu Viziju rođenu milo�ću Bo�ijom. Proiza�ao sam iz moje pređa�nje biti u besmrtno telo. Sada nisam ono �to bejah pre, ali rođen sam u Umu. Tako ne�to se ne poučava, niti se mo�e videti od strane fizičkog tela. Zato moj biv�i fizički oblik vi�e nije va�an, jer ja sam bez boje i ne mogu biti dodirnut ili izmeren, stranac sam tome. Sada me vidi� svojim očima kao ne�to �to razume� kroz telo i vid, ali ja nisam sada opa�en tim očima i tim telom, o sine.

4. Tat - O oče, zadao si mi duboku bol i uni�tio moje sposobnosti, jer sada ja ne vidim sebe.
Hermes - �elim da sada istupi� iz sebe, sine moj, kao oni koji sanjaju u snu, a ipak su budni.
Tat - Reci mi, takođe i ovo: ko je kreator ponovnog rođenja?
Hermes - Sin Bo�ji, Jedan Čovek, pomoću Bo�je Volje.

5. Tat - Zanemeo sam i li�en sam vlastitog razuma, o oče, jer vidim da su Tvoja veličina i Tvoj izgled istovetni sa Tvojim drugačijim oblikom.
Hermes - Čak i u tome si zaveden. Smrtno obličje menja se iz dana u dan, a s kretanjem vremena raste i nestaje, i tu je stvarnost varka.

6. Tat - �ta je tada istina, Trismegistose?
Hermes - Ono �to nikada nije pomućeno, sine, �to ne mo�e biti određeno, ono �to nema boju, niti bilo koji oblik, �to nije pokrenuto, �to nema odeću, �to daje Svetlost, ono �to je samospoznatljivo, �to nije podlo�no promeni, �to nijedno telo ne mo�e sadr�avati.
Tat - Zaista sam izgubio razum, oče. Ba� kada sam očekivao da ću uz tebe postati mudar, otkrivam da su moći mojeg uma zaprečene.
Hermes - Tako je, sine. Ono �to je gore rođeno kao Vatra, dole je rođeno kao Zemlja, ono �to je vla�no poput Vode, ipak struji kroz Vazduh, pa kako će� pojmiti čulima ono �to nije ni kruto ni tekuće, �to ne mo�e biti vezano ili izgubljeno, o čijoj energiji i moći Čovek mo�e imati samo predstavu, a čak i tada to zahteva Čoveka koji mo�e pojmiti Put Rođenja u Bogu.

7. Tat - Nisam sposoban za to, o oče, nije li tako?
Hermes - Mo�da nije tako, o sine. Povuci se u sebe, i to će doći. �eli, i doći će. Isključi telesna čula i Bo�ansko će se roditi. Očisti se od �ivotinjskih muka, od materijalnih stvari.
Tat - Imam li u sebi Mučitelja, o oče?
Hermes - Aoj, ne, nekoliko, sine moj. Postoji ih zapravo vi�e i zastra�ujući su.
Tat - Ne poznajem ih, oče.
Hermes - Prvi Mučitelj je Neznanje, o sine. Drugi je Tuga, treći je Neumerenost, četvrti Po�uda, peti Nepravda, �esti Pohlepa, sedmi Obmana, osmi Zavist, deveti Izdaja, deseti Ljutnja, jedanaesti Nepromi�ljenost i dvanaesti je Zlovolja. Dvanaest ih je brojem, ali pored njih ima jo� mnogo drugih, sine moj. Oni podvrgavaju unutarnje biće Čoveka, koji boravi u zatvoru svog tela pateći, od Čoveka koji prima Bo�ju milost. To određuje način i učenje o ponovnom rođenju.

8. A sada, sine moj, budi postojan i odr�avaj uzvi�enu Ti�inu! Tako milost koja dolazi od Boga neće izostati. Znanje o radosti dolazi k nama, o sine, a Tuga će otići onima koji joj ustupaju mesto. Prizivam Moć koja dolazi nakon Radosti, Samokontrolu. To je najslađa snaga. Najradosnije zamolimo za njen dolazak. Njenim dolaskom odlazi Neumerenost.

9. Sada prizivam Četvrtu Moć, Nepokolebljivost, snagu suprotnu Po�udi. Taj korak, o sine, sedi�te je Pravednosti. Vidi kako je bez suđenja oterala Nepravednost. S odlaskom Nepravde mi postajemo Pravedni. Prizivam �estu Moć, Velikodu�nost, koja je suprotna Pohlepi. Sada kada je Pohlepa oti�la, prizivam sledeću Moć, Istinu. Obmana odlazi i Istina je s nama. Vidi kako se dolaskom Istine podi�e Dobro. Zavist je pobegla daleko od nas. Uzvi�eno Dobro, zajedno sa �ivotom i Svetlo�ću, pridodano je Istini, a muke Tame vi�e ne padaju na nas, one su pora�ene i odleću od nas �umeći svojim krilima.

10. Ti zna�, sine moj, način ponovnog rođenja. A kada tih Deset dođe, duhovno rođenje je dovr�eno. Ono proteruje onih Dvanaest, a pomoću tog rođenja postali smo slični Bogovima. Ko god Bo�ijom milo�ću posti�e ovo rođenje u Bogu, napu�ta telesna čula, spoznaje sebe kao �ivot i Svetlost, spoznaje da je sazdan od tih Sila ispunjen blagoslovom.

11. Tat - O oče, postadoh postojan kroz Boga. Sada vidim ne svojim očima, nego energijama Uma koje su mi date kroz Moći. Ja sam na Nebu, na Zemlji, u Vodi, u Vazduhu, ja sam u �ivotinjama i u bilju, ja sam u materici, pre materice i posle materice. Svugde sam prisutan. No reci mi ponovo kako se tih Dvanaest Mučitelja Tame isteruju od strane Deset Snaga, kako se to događa, o Trismegistose?

12. Hermes - To telesno boravi�te kroz koje prolazimo, o sine, sastavljeno je od Kruga od Dvanaest tipova �ivota, a on se sastoji od Elemenata kojih je Dvanaest po broju, ali su jedne prirode, koja se pojavljuje u različitim oblicima. Zbog Čovekove Obmane postoji nesloga među njima, sine, dok su u delovanju oni jedno. Mi ne mo�emo deliti Nemir od Ljutnje, ne mo�emo ga čak ni razlikovati. Prema ispravnom razmi�ljanju tih Dvanaest se povlači jednom i zauvek, jer ih proteruje Deset Snaga. Jer njih Deset, o sine, rađaju Du�u. �ivot i Svetlost tu su sjedinjeni, a to jedinstvo je rođeno iz Duha. U razumu Jedan sadr�i Deset, Deset Jedan.

13. Tat - O oče, vidim Sve i vidim sebe u Umu.
Hermes - To je ponovno rođenje, o sine, a ne vi�e oslikavanje nekog u odnosu na trodimenzionalno telo. To je dar učenja o ponovnom rođenju koje sam razlo�io tako da krivo ne tumačimo sve prema mno�tvu, već da ga damo onima koje Bog Sam �eli.

14. Tat - Reci mi, o oče, hoće li ovo telo, koje je načinjeno od Snaga, biti ikada podvrgnuto rastvaranju?
Hermes - Ćuti i ne govori o nemogućem. Zgre�iće�, i oko Uma u tebi biće pokvareno. Prirodno telo koje na�a čula opa�aju znatno se razlikuje od ovog su�tinskog rođenja. Prvo mora biti rastvoreno, drugo nikada ne mo�e, jedno je smrtno, a drugo besmrtno. Zar ne zna� da si rođeni Bog, Sin Jednog, kao i ja sam!?

15. Tat - O oče, čuj himne hvale za koje si rekao da si ih čuo kada si proo�ao Osmu Kapiju Moći.
Hermes - Ba� kao �to mi je Čuvar Ludi objavio kada sam Osmu Kapiju pro�ao. Učiniće� dobro ako po�uri� da se oslobodi� boravi�ta tela, jer ti si proči�ćen. Čuvar Ljudi, Sveum, nije mi dao ni�ta vi�e od onoga �to je napisano, bio je svestan da ću biti sposoban da spoznam sve stvari s�m i da čujem ono �to �elim da čujem, i da vidim sve. Zadu�io me da stvaram divna dela. Zbog toga moći u meni pevaju o svim stvarima.
Tat - O, oče, �elim da čujem i da znam te stvari.

16. Hermes - Budi postojan, o sine, slu�aj harmoničnu pesmu hvale, himnu ponovnog rođenja koju nisam mislio da ti dodelim tako spremno, ukoliko ne dosegne� sam kraj. Ona se ne poučava, već se dr�i skrivena u Ti�ini. I tako, sine, stani pod čisto Nebo, okreni se Ju�nom Vetru, pri zalasku Sunca duboko se pokloni. Učini to na sličan način i u vreme izlaska, licem okrenutim prema Istočnom Vetru. Sada, sine, budi postojan!

 

 

Tajna himna

 

17. Neka svako biće ovoga Sveta poslu�a himnu ovu.
Otvori se, Zemljo!
Neka se svaka munja iz ponora prika�e za mene.
Drveće, ne savijaj se!
Ja slavim Gospoda stvaranja, Sve i Jedno.
Otvorite se Nebesa, a vi Vetrovi, budite mirni.
Neka Bo�iji besmrtni Krug primi moju Reč!
Jer ja pevam hvalu Njemu koji je sve utemeljio,
Koji je postavio Zemlju,
okačio Nebesa i koji je naredio da Okean pru�i vodu Zemlji,
Jednako onim delovima koji su nastanjeni kao i onima koji nisu,
Da bi je koristio svaki Čovek.
I koji je naredio da se pojavi Vatra na korist Bogovima i Ljudima.
Slavimo, iznad Nebesa, Njega, Gospodara sveukupne prirode!
On je Oko Uma, neka On primi hvalu svake snage u meni.

18. O, Moći u meni, pevajte Jednom i Svemu.
Pevajte mojom Voljom sve Moći �to nalazite se u meni.
Bo�ansko Znanje koje si Ti rasvetlio,
Ja pevam kroz Tebe iz Bo�anske Svetlosti
I radujem se u odu�evljenju Uma.
Pevajte hvalu sa mnom, vi Moći.
Ti, Samokontrolo, pevaj sa mnom.
Pevaj kroz mene moja Pravednosti, hvale Pravičnosti.
Pevaj moja Velikodu�nosti, kroz mene hvali Sve.
Kroz mene Istino, pevaj Istinu.
Ti Dobro, slavi Dobro.
�ivot i Svetlost, od nas Vama teku na�e hvale.
Zahvaljujem Tebi, Oče, snazi svih mojih Moći.
Zahvaljujem Tebi, Bo�e, Moći svih mojih Energija.
Tvoja Reč kroz mene peva Tebi.
Primi sve natrag kroz mene putem Reči,
Izgovorenom �rtvom.

19. Tako vape Moći u meni.
One slave sve, one izvr�avaju Tvoju Volju koja dolazi
Od Tebe i Tebi se vraća, i ona jeste Sve.
Primi dar govora od svih bića.
O, �ivote, sačuvaj Sve u nama.
O, Svetlosti, osvetli Sve.
Jer Sveum vodi tvoju Reč, o nosiocu Daha �ivota,
O, Stvaraocu Svetlosti. Ti si Bog.

20. Sve to Tvoj Čovek progla�ava kroz Vatru, Vazduh, Zemlju i Vodu,
kroz Duh, kroz bića Tvoja.
Iz Tebe i Tvoje Večnosti otkrio sam pesmu hvale,
U Tvojoj Volji pronađoh odmor koji tra�ih.

 

21. Tat - O, oče, postavio sam ovu himnu u Svemir unutar mene samog.
Hermes - Reci: u Svemir koji tvoj Um samo mo�e videti, o sine.
Tat - Da oče, u Svemir koji Um samo mo�e videti. Tvojom slavom i snagom Um u meni potpuno je rasvetljen. I ja, takođe, čvrsto �elim da hvalim Boga iz sveg srca.
Hermes - Čini to bri�no, sine moj.
Tat - Oče, ono �to opazim u Umu, govorim. Tebi, Bogu, roditelju mog dolaska u Rođenje, ja, Tat, prila�em ovaj dar govora. Bo�e, ti si Otac, ti si Gospodar, ti si Um. Primi ove moje reči Svojom Voljom, jer pomoću Tvoje Volje sve su stvari načinjene.
Hermes - Pridaj svoju �rtvu prihvatljivu Bogu, o sine, Gospodaru Svega. Ali, takođe, o sine, pridodaj �kroz Reč�.

22. Tat - Zahvaljujem ti, oče, �to si mi pokazao pevanje tih himni.
Hermes - Srećan sam, sine moj, da si izneo plodove Istine koji ne mogu umreti. I sada, kada si naučio ovo Znanje od mene, obećaj da će� ćutati o toj vrlini i nijednoj Du�i neće� obznaniti da poznaje� način ponovnog rođenja, da se ne pomisli kako smo klevetnici. Oboje smo bili dovoljno pa�ljivi, ja u govoru, a ti u slu�anju. U Umu si spoznao sebe i na�eg zajedničkog Gospodara.

 

KRAJ TRINAESTE KNJIGE

 

 

Vrh strane

 

 

Knjiga četrnaesta

Tajni Nauk Asklepiju

 

1. Tokom moga odsutstva, sin moj Tat �eleo je da uči o prirodi svih stvari i nije mi dopustio odugovlačenje. S obzirom da je on moj sin i prilično je mlad te s obzirom da je tek nedavno shvatio te stvari, bilo je nu�no da celovito govorim o svakoj pojedinosti kako bi on lako mogao pratiti svako od tumačenja. Odabrav�i najva�nije tačke koje smo razradili, �elim da ti saop�tim njihov sa�etak, ali razlo�iću ti skrovitije značenje, jer ti si stariji i već razume� prirodu stvari.

2. Sve su manifestovane stvari stvorene i jo� se uvek stvaraju. Ali, nisu stvorene same od sebe, već pomoću Drugog. Mnoge su stvari stvorene, zaista sve manifestovane stvari, ali međusobno su različite. Ako ih je stvorio Drugi, tada postoji Stvoritelj koji mora biti nerođen, jer u protivnom ne bi mogao prethoditi svemu �to je rođeno. Zato je sve načinjeno načinio neko Drugi, jer samo Onaj ko je nerođen mo�e prethoditi svemu �to je stvoreno.

3. Takav je Svemoćni, jedinstven i istinski mudar u svim vidovima, jer mu niko ne prethodi, jer je Prvi po Broju i po Veličini, nadmoćan u nadila�enju čitavog stvaranja i u stvaranju bez prestanka. �tavi�e, sve �to je učinjeno, vidljivo je, ali On sam je Nevidljiv. Na taj način On stvara, a ne mo�e se videti. On uvek stvara i uvek je Nevidljiv.

4. Ovo se mora shvatiti, a kada se shvati treba se obo�avati, a obo�avalac treba da se uvrsti među blagoslovljene koji su spoznali Oca. Jer �ta mo�e biti slađe od pravog Oca? Ko je On? Kako ćemo ga upoznati? Je li ispravno nadenuti mu ime 'Bog'? Ili nosi ime Stvoritelja ili Oca, ili sva tri imena? On je Bog zbog svoje Moći, Stvoritelj zbog svoje aktivnosti i Otac zbog Uzvi�enog Dobra. Budući da je On ta Moć, On nadma�uje sva stvorena bića, a kako je ta Moć u aktivnosti, On postaje svaka od tih stvari. Napustimo dugu i beskorisnu raspravu. Moramo upoznati dve stvari: Stvoreno i Stvoritelja. Jer među njima ne postoji treći.

5. Budi obazriv prema svemu �to misli� ili čuje� i shvati da su to Dvoje sve. Ne budi smeten ni zbog čega, jer ono �to je iznad ili ispod, �to je Bo�ansko ili �to je podvrgnuto promeni, ili �to se nalazi duboko unutra, sve to je Oboje, Stvoreno i Stvoritelj. Nemoguće je odvojiti Jedno od Drugoga, jer ne mo�e postojati Stvoritelj bez onoga �to je Stvoreno. Oboje su zapravo ista stvar. Zato Jedno mo�e biti razdvojeno od Drugoga dok ne mo�e biti razdvojeno od samoga sebe.

6. Jer, ako Stvoritelj nije ni�ta drugo nego Kreativni Uzrok, Jedan, nepome�an, neslo�en, taj Uzrok mora biti stvoren od samoga sebe. Kako je dolazak u postojanje rad Stvoritelja, a sve �to je do�lo u postojanje nije moglo doći samo od sebe, proizlazi da je uzrok tome neko drugi i da bez Stvoritelja Stvoreno nije moglo biti rođeno niti mo�e postojati. Da je Jedno od toga bez Drugoga, izgubilo bi vlastitu prirodu zato �to bi bio li�en Drugog. Prihvati li se da su to Dvoje, Stvoreno i Stvoritelj, jedno u svome Jedinstvu, Jedno mora biti Prvo, a Drugo sledi. Prvi je Bog Stvoritelj, a Stvoreno sledi, ma �ta to bilo.

7. I ne budi zabrinut zbog puke različitosti stvaranja, zbog straha da će� poniziti Boga i umanjiti Njegovu Slavu. On ima samo Jednu Slavu, kojom stvara Sve. To je telo Boga, Stvaranje. Ni�ta zlo ili sramotno ne mo�e se pripisati Stvoritelju. To su nedaće koje slede dolazak u postojanje, poput zelenila na bakru ili prljav�tine na telu. Kovač bakra ne stvara zelenilo, niti roditelj stvara prljav�tinu na telu, a Bog ne stvara zlo. No, stalna prisutnost stvaranja uzrokuje zlo kao neka vrsta čira, zato Bog uvodi Preobra�enje, da bi pročistio nečistoću rođenja.

8. Ako slikar mo�e stvoriti Nebo i Bogove, Zemlju i mora, ljude, razumna bića i ne�ive stvari, zar ne mo�e i Bog takođe stvoriti te stvari? Pobijanje toga ukazuje na veliku ludost i nepoznavanje Boga. Ljudi koji misle tako, u najčudnijem su stanju. Pretvarajući se da su sveti i da po�tuju Boga, a odbijajući da Mu pripi�u stvaranje Svega, ne samo da Ga ne poznaju, već nanose uvredu Njegovoj Veličini, pripisujući mu nedaće i jade, prezir i nemoć, jer ako nije stvorio sve stvari, nije ih stvorio jednako zbog prezira kao i zbog nemoći. Misliti tako, svetogrđe je i bogohuljenje.

9. Bog ima samo jednu osobinu, Dobrotu. Onaj ko je Dobar nije prezriv niti nemoćan. Jer Bog je Uzvi�eno Dobro: Svemoć da Stvori Sve. Sve �to je dovedeno u postojanje, pomoću Boga je rođeno, to jest, pomoću Uzvi�ene Dobrote i pomoću Moći koju Ona mo�e načiniti. �eli� li da shvati� kako On stvara i kako su sve stvari dovedene u postojanje, gledaj, i predočiću ti najlep�u sliku nalik �ivotu.

10. Gledaj, seljak baca seme na zemlju, ovde p�enicu, tamo ječam, a drugde neko drugo semenje. Isti Čovek sadi lozu, jabuku i drugo drveće. Tako Bog seje besmrtnost na Nebu, Preobra�enje na Zemlji, �ivot i kretanje u svemu. Nekoliko je stvari koje seje, i lako ih je izbeći, četiri sveukupno, a tada postoji Bog sam i takođe Stvaranje, u tome su sve postojeće stvari.

 

KRAJ ČETRNAESTE KNJIGE

 

 

Vrh strane

 

 

Napomena prevodioca

 

Petnaesta knjiga nedostaje u originalu arapskog izvornika. Učitelji i znalci Hermetičkih Nauka i spisa tvrde da knjiga nije izgubljena i da se radi o gre�ci numerisanja poglavlja kod izvornog priređivača. Latinski prevodioc je ovu istu "gre�ku" s namerom ponovio dr�eći se izvornog teksta. Kasnije, razna izdanja Corpus Hermeticum-a imala su različit broj knjiga, od 13 do 17, jer su priređivači na različite načine delili postojeće tekstove prema misaonim idejama i celinama o kojima tekst govori. Obe verzije, arapska i latinska, po kojima je rađen ovaj prevod sadr�e 15 knjiga.

 

Knjiga petnaesta

Proročanstvo

Hermesa Trismegistosa

 

............................... (nedostaje veliki deo teksta)

21. ...ili ne zna�, o Askelpije, da je Egipat slika Neba? �tavi�e, to je mesto stanovanja Neba i svih Sila koje su na Nebu. Ako nam dolikuje da ne bude� neuk o vremenu koje dolazi u na�u zemlju, kada će narod Kema uzalud slu�iti svojim Bogovima i kada će njihovi obredi biti prezreni. Jer, svi će Bogovi napustiti Kem i vinuti se u Nebo. Kem će biti napu�ten, Bogovi će ga napustiti. Jer u Kem će doći tuđini i njime upravljati.

22. O zemljo Kema! U tebi će biti zabranjeno po�tovanje Boga. I jo� će se ka�njavati, posebno oni koji se zateknu u po�tovanju i slavljenju Boga. I toga dana će zemlja, pobo�nija od drugih, postati bezbo�na. Vi�e neće biti puna hramova, već grobova. Neće biti puna Bogova, već mrtvih tela.

23. O zemljo Kema! Postaće� poput bajke. A tvoji hramovi biće samo uspomena i tek lepe stvari, a zapisi tvoji u hramovima, reči tvoje, tek lepo kamenje. Divljaci će biti bolji od vas, o narode Kema, kao i njihova vera, bilo da su Skiti, Harani ili neki drugi. A �ta je to �to govorim o narodu Kemu? Jer oni neće napustiti Kem. Jer, u vreme kada Bogovi napuste zemlju Kem i vinu se u Nebo, tada će sav narod Kema umreti. Kem će biti napu�ten i od Bogova i od �itelja svojih.

24. A ti, Reko, dočekaće� dan kada će� teći vi�e s krvlju nego s vodom. Mrtva tela biće vi�a od tvojih obala. Onaj koji umre neće biti oplakan, već će to biti onaj ko �ivi. Zaista, pre�iveli će zbog svog jezika biti znani kao Kopti u drugom razdoblju. O Asklepije, za�to plače�? Oni će po svojim običajima izgledati kao tuđini. Bo�anski Kem trpeće većih zala od ovih. Kem, od Boga voljeni, Stani�te Bogova, Učili�te Misterija, postaće primer bezbo�nosti.

25. I u tim danima svet neće biti zadivljen ... (tekst o�tećen), i besmrtnost, neće biti po�tovana ... (tekst o�tećen), budući da ka�emo kako to nije dobro ...(tekst o�tećen). Neće biti stvari ni vizija. Već bi mogla postati breme svim ljudima. Stoga će biti prezren, predivan svet Bo�iji, neuporedivo delo, snaga koja poseduje dobro, vizije oblikovane prema Čoveku. Tama će biti dra�a od Svetlosti, a Smrt od �ivota. Niko neće gledati u Nebo.

26. Pobo�nog će Čoveka dr�ati ludakom, a bezbo�nika slaviti kao mudraca. Kukavan Čovek biće smatran sna�nim. Dobar će Čovek biti ka�njen kao zločinac.A �to se tiče stvari Du�e i besmrtnih stvari, zajedno s onim �to sam vam već rekao, Tate, Asklepije i Amone, ne samo da će biti prezrene, već će ih smatrati isprazno�ću. No, verujte mi da će ljudi te vrste biti izvrgnuti opasnosti za svoju Du�u.

27. Utemeljiće se novi zakon... (nedostaju dva reda)
...oni će (nedostaje red) ...dobro.
Zli Anđeli ostaće među ljudima, i biće s njima, i vodiće ih u bezbo�tvo, ratove i pljačku, učeći ih stvarima koje su protivne prirodi. U tim danima Zemlja neće biti stabilna, a ljudi neće ploviti morima niti će poznavati zvezde na nebu. Svaki Sveti Glas Bo�ije Reči će utihnuti, a vazduh će biti zagađen. Takva će biti malaksalost sveta: bezbo�ni�tvo, nered i nepo�tovanje plemenite reči.

28. A kad se te stvari dogode, Asklepije, tada će Gospodar, Otac i Bog od Jedinog Prvog Boga, Stvoritelj, kada ugleda stvari koje su se dogodile, Stvoriti svoje Delo, koje je Dobro, protiv Nereda. On će ukloniti pogre�ku i odstraniti zlo. Ponekad ga uni�tava velikim potopom, a u drugim vremenima vatrom koja pr�i, ponekad ratovima i bolestima, sve dok obavi... (četiri reda nedostaju)
...svoj posao. I to je rođenje sveta.

29. Obnova prirode pobo�nih koji su dobri dogodiće se u vremenu koje nema svoj početak. Jer, Bo�ja volja nema svoj početak, kao ni njegova priroda, koja je Njegova Volja. Jer priroda Boga je volja. Njegova Volja je Dobro... (nedostaje kraj teksta)

 

 

Vrh strane

 

 

Knjiga �esnaesta

Asklepije kralju Amonu

 

1. Kralju moj, �aljem ti va�no pismo koje kruni�e i poziva u sećanje sve drugo. Nije u saglasju s op�tim mi�ljenjem i zaista opovrgava sve �to većina misli. Zapravo, izgledaće da je u suprotnosti s nekim stvarima koje sam spomenuo pre. Moj učitelj Hermes često mi je privatno govorio, a takođe u prisustvu Tata, da je sadr�aj mojih knjiga vrlo jednostavan i jasan onima koji ih čitaju. Nadodao je, međutim, da su one zasenjene i da odra�avaju skriveno značenje reči. Rekao je da će postati jo� opskurnije kada Eleni odluče da prevedu na� jezik na njihov, �to će pak dovesti do većeg iskrivljavanja i nejasnoće.

2. Izra�en na svom izvornom jeziku, tekst čuva čisti Duh reči. Jer sam kvalitet zvuka i izgovor na�eg jezika nosi u sebi snagu onoga �to je izrečeno. Zato, o Kralju, onoliko koliko je u tvojoj moći, a tvoja moć je neograničena, molim te da osigura� da ovaj tekst ne bude preveden, kako ove misterije ne bi do�le do Elena. Jer bahat, neodređen i upadljiv stil njihovog jezika, potkopaće uzvi�enost i snagu na�eg vlastitog koji čuva snagu reči. Eleni, o Kralju, koriste prazne reči koje su puko razmetanje. Takva je njihova sva nauka: buka reči. Mi ne koristimo takve reči, nego koristimo zvuk pun snage.

3. Ovde ću započeti svoju knjigu prizivajući Boga, Gospoda, Stvoritelja i Oca koji sve sa�ima. On je, bivajući sve, Jedan, i bivajući Jedno, On sa�ima sve stvari. Celokupnost svega je Jedno i jeste u Jednom. Ne postoji ovde drugi, jer oboje su Jedan. Seti se ovog prapočela, moj Kralju, za preostali deo moje knjige. Jer, ako bi neko napao ono �to izgleda da je Sveukupnost i Jedno, �to je, pak, isto, uzimajući izraz �Sveukupnost� kao odvojen od Jednog i kao mno�inu, a ne potpunost, �to je nemoguće, on bi odelio Sveukupnost od Jednog, dovodeći time Sveukupnost do Ni�tavila. Iz nu�nosti su sve stvari Jedno, budući da postoji Jedno koje to nikada ne prestaje biti ukoliko celokupnost nije rastvorena.

4. Vidi kako u sada�njim delovima Vode ima mnogo Izvora Vode i Izvora Vatre �to se podi�e. I na jednom mestu mo�e� videti tri prirode: Vatru, Vodu i Zemlju, koje zavise od jednog jedinog korena. Zato se za to veruje da je spremi�te sveukupne Tvari koja izdaje vlastito obilje i zauzvrat prima sadr�aj odozgo.

5. Pa ipak, Stvoritelj, to jest Sunce, uvek povezuje Nebo sa Zemljom, �aljući svoj sadr�aj odozgo prema dole i podi�ući Tvar odozdo. On povlači sve oko Sebe i u Sebe, i od Sebe daje Sve Svemu, obilno deleći Svoju Svetlost. Jer On je taj čije milostive Snage ne pro�imaju samo Nebo i Vazduh, već prema dole dose�u do najdubljih dubina Zemlje i morskih bezdana.

6. Ako je tamo Duhovni sadr�aj, tada je to telo Sunce, koje Njegovi zraci sadr�e. S�mo Sunce nalazi se blizu sebe na mestu, te priroda zna od kakve je tvari načinjeno i odakle teče. Ne mo�emo Ga videti, ali sistematskim naporima mo�emo Ga razumeti.

7. Vizija Sunca, međutim, ne uključuje napor, jer sjaj Njegovog lica sjaji čitavim Univerzumom, i iznad i ispod. Noseći na sebi Svemir kao Krunu, On sedi u sredi�tu. Poput ve�tog vozača, On sigurno vodi kola Svemira, ve�ući uzde za sebe kako ona ne bi besomučno jurila. Njegove su uzde �ivot, Du�a, disanje, besmrtnost i stvaranje. On popu�ta uzde da bi se kola mogla slobodno kretati, ali ne predaleko od Njega. Zapravo, ostaju uz Njega.

8. Na taj je način sve stvoreno. Sunce udeljuje besmrtnicima njihov večni �ivot i hrani večna prostranstva Svemira Svetlo�ću koja se penje, a �to je poslano od strane okrenute Nebu, sa silaznom Svetlo�ću, koja osvetljava čitavu �upljinu Kraljevske Vode, Zemlje i Vazduha, on o�ivljava i pokreće rođenje i smrt.

9. Bića iz tog dela Svemira On obnavlja i preoblikuje u cikličnom kretanju, menjajući jedno za drugo, vrstu za vrstu, oblik za oblik. Čineći tako, On deluje jednako kao s Nebeskim telima. Promena je konstantna za sva tela, za besmrtnike bez rastvaranja, za smrtnike s raspadanjem. Na taj način besmrtnici se razlikuju od smrtnika i smrtnici od besmrtnika.

10. Kao �to je Njegova Svetlost neprekidna, tako On takođe stvara �ivot neprekidno, bez prekida bilo gde, i u obilju. Oko Njega su mnogobrojne skupine Duhovnih Sila, poput mnogobrojnih različitih vojski. One borave zajedno i ne nalaze se daleko od besmrtnika. Pridru�ene su području ljudi i nadziru njihove poslove. One iznose zapovesti Bogova, i to olujama, uraganima, vihorima, vulkanima i zemljotresima, ka�njavajući bezbo�nost glađu i ratovima.

11. Najveća uvreda Bogovima od strane čovečanstva je neiskazivanje po�tovanja, jer posao Bogova je da čine dobro, zadatak ljudi da izra�avaju po�tovanje, a zadatak Duhovnih Moći da slu�e. Za bilo �ta drugo za �ta ljudi imaju smelosti da učine, gre�kama, nemirom, prisilom ili neznanjem, Bogovi će ih smatrati nevinima. Samo nepo�tovanje nailazi na osudu.

12. Sunce odr�ava i hrani svaku vrstu bića. Kako Duhovni svet obgrljuje fizički i puni ga različitim vrstama oblika, tako i Sunce obgrljuje sve ostalo u Svemiru, podi�ući i jačajući sve nara�taje. Kada su oni istro�eni i odbačeni, Ono ih prima natrag.

13. Hor Duhova, ili bolje rečeno Horovi Duhova, stavljeni su pod zapovedni�tvo Sunca; �Horovi�, jer ima mnogo različitih vrsta Moći. Postavljeni su u poredak pod Suncem i jednaki su im po Broju. Neke od tih Moći su dobre, a neke zle po svojoj prirodi, to jest po svojoj aktivnosti. Jer su�tina Duhovne moći je njihova aktivnost. Postoje takođe neki koji su me�avina dobra i zla.

14. Svim ovim Duhovima data je vlast nad zbivanjima na Zemlji i nad tamo�njim nemirom. Oni uzrokuju različite nerede u gradovima i među narodima, ali takođe i u �ivotu pojedinačnih ljudi. Oni oblikuju na�e Du�e po sebi samima i uzdi�u ih boraveći u na�im mi�ićima, u na�oj mo�dini, venama i arterijama, pa čak i u na�em mozgu, prodirući duboko do na�e utrobe.

15. Duhovi koji su postavljeni kao pratioci iza svake zvezde prema onome �to svako rođenje zaslu�uje, zaposedaju svakoga od nas u trenutku rođenja i daju Dah. Nikada nisu nepokretni nego se okreću, menjajući mesto iz trenutka u trenutak. Sada, kada ti Duhovi ulaze u dva tela Du�e kroz telo, svaki pobuđuje Du�u prema svojoj vlastitoj aktivnosti. Ali razumni deo du�e ostaje oslobođen tiranije tih Moći i ostaje spreman za primanje Boga.

16. Kada je pomoću Sunca taj racionalni deo u Čoveku prosvetljen svetlo�ću, Moći tih Duhova prestaju da deluju na njih. Jer nijedan Duh i od Bogova niko, nema Moć nad bilo kojim zrakom koji dolazi od Sveuma. Ali svi ostali ljudi su vođeni i rođeni, i Du�a i Telo, Moćima čije aktivnosti oni vole. Mi�ljenje je zavodljivo i upravo ono zavodi, a ne ljubav. Na taj način Moći imaju nadzor nad svim zbivanjima na Zemlji kroz na�a tela kao oruđa. Ovakvu upravu nad nama, Hermes naziva Sudbinom.

17. Duhovni svet tako zavisi od Boga, a fizički svet od Duhova, kroz koji Duhovni i fizički svet, Sunce prima od Boga tok svesti, to jest, od Kreativne Moći. Oko Sunca se nalazi Osam Krugova koji zavise od Njega. Prvi je Krug �nepomičnih� zvezda, a potom sledi njih �est �to ih čine planete, i jedna koja okru�uje Zemlju. Moći Duhova zavise od Krugova, a ljudi od Moći Duhova. Tako su sve stvari i svi ljudi zavisni od Boga.

18. Zato je Otac svega Bog, Stvoritelj je Sunce, a Svemir je oruđe Njegove Kreativne Moći. Njegov Duhovni sadr�aj upravlja Nebesima, Nebesa vladaju Bogovima, a Moći koje su pridru�ene Bogovima vladaju Ljudima. To je vojska Bogova i Moći.

19. Kroz sva oruđa Bog pomoću Sebe Samog Stvara Sve ovo i sve stvari pokazuju osobine Boga, budući da je to tako, one su Bog. Stoga u Stvaranju Svih Stvari, On Stvara Sebe. On nikada ne mo�e prestati da Stvara jer On Sam nikada ne prestaje da Bude. Kako Bog nema kraj, tako i Njegovo Delo nema ni početak ni kraj.

 

KRAJ �ESNAESTE KNJIGE
 

 

Predhodna strana >>>

 

Vrh strane