|
|
|
|
|
|
|
Članci i studije
ARHIVA TEKSTOVA S 01
Dve sestre u večitoj zavadi
Autor:
Zoran Nikolić 21.10.2010
Jednom davno rođene su dve sestre koje su se jo� kao mlade posvađale, a do dana dana�njeg nisu uspele da se pomire. Mlađa sestra, astronomija, ovoj starijoj nikako ne priznaje da su poreklom od istih roditelja jer starija astrologija izgleda nije upisana u zvanične, naučne knjige rođenih... I tako nastaje zbrka koja traje već stotinama, pa i hiljadama godina, a mi se ne nadamo da ćemo ovim tekstom doprineti njenom razre�enju. Jedino nam preostaje da upitamo astronome otkud toliko otresit stav prema astrologiji...
DELUJE, ALI KAKO?
- Astronomi nemaju generalni stav prema astrologiji – obja�njava Pavičić. - Kad se pokrene to pitanje, uvek smo distancirani ili se prosto ne me�amo u takve razgovore. Astronomi najče�će misle kako astrologija nema teorijski osnov na osnovu kojeg funkcioni�e. Kako obja�njava Pavičić, u nauci sve funkcioni�e prema fizičkim parametrima. Uzroci nekih pojava su merljivi, dakle, osećaju se na određeni način. U astrologiji, ka�e on, “sve nekako deluje, ali niko ne ume da ka�e za�to i kako se to de�ava”. - Jupiter deluje na mene zato “�to je u nekoj kući” - obja�njava Pavičić. - Dobro, ako je u kući, pa kako onda deluje na nekog, �ta on tamo radi? Na osnovu koje sile se to događa? Na� sagovornik obja�njava da su osnovne odlike prirodnih nauka da ne�to mere, ili da izvode eksperimente, a na osnovu dobijenih rezultata prave modele i teorije. Na osnovu toga obja�njavaju pojave i predviđaju ih. - U astrologiji je drugo – nastavlja Pavičić. - Takav sled ne postoji. Oni posmatraju polo�aje planeta i zvezda, ali dejstvo koje ove imaju na određenog čoveka ili subjekat, način na koji to deluje – ne obja�njavaju. Kako bi rekao fizičar: ne obja�njavaju silu koja to radi. Kod njih to ne postoji. Oni zdravo za gotovo uzimaju da ne�to deluje na čoveka. Pavičić primer o svojim razmi�ljanjima nalazi na svakom kiosku za �tampu. Kako ka�e, u svakom časopisu koji kupite na trafikama postoji rubrika “horoskop”, ali će u svakome od njih prognoze i najave astrologa biti drugačije. - Ako o nekoj naučnoj, konkretno astronomskoj temi pitate različite stručnjake iz bilo kog kraja sveta, u različitim časopisima dobićete uglavnom iste, naučne odgovore – dodaje Pavičić. - Naučnik mora da govori na osnovu nepobitnih postulata. A astrolozi imaju svoje, različite �kole, pristupe i načine na koje rade to �to rade.
ISTI KOREN
U pro�losti su ljudi drugačije do�ivljavali nebo i pogled na njega. Od prvog, banalnog razloga – videli su mnogo vi�e zvezda jer noću nije bilo svetlosti koja, pogotovo u velikim gradovima, potpuno sprečava pogled na zvezdano nebo. Kako ka�e na� sagovornik, nebo im je bilo i neka vrsta podsetnika jer su za zvezdane simbole vezivali značajne legende i priče. Kako naučnici obja�njavaju, početak astrologije vezuje se jo� za stari Vavilon i prve tablice koje ukazuju da su onda�nji ljudi već imali svoje mi�ljenje o uticaju zvezda na njihov �ivot, dok o astronomiju ka�u da je jedna od najstarijih nauka koja večito izaziva interesovanje ljudi, ali nema utvrđeno ni geografsko ni vremensko poreklo. U nebo su sa istom stra�ću gledali Maje i Aborid�ini, Egipćani i Grci... - Sve zvezde se kreću, ali su dovoljno udaljene da se te kretnje ne vide ni tokom običnog ljudskog veka od osamdeset ili sto godina – obja�njava Pavičić. - Pa ipak, astronomi ne tretiraju sazve�đa kao delove istog fizičkog objekta. Zvezde koje čine jedno sazve�đe jesu povezane kao proizvod ljudskog do�ivljaja, ali su međusobno potpuno nezavisne. Na različitoj su udaljenosti od nas, različita im je starost, temperatura, fizičke osobine... One same međusobno nemaju nikakvog uticaja. Evo primera: zvezde unutar Velikih kola (stručno rečeno, to je “asterizam” u sazve�đu Velikog medveda) međusobno nemaju ba� nikakvog međusobnog uticaja. Sa drugim sazve�đima je isto. Prema rečima na�eg stručnog konsultanta, astrologu su sazve�đa slikovni prikazi i konture. U astronomiji su to bukvalno povr�ine na nebu, a astronomi i ogroman, crni prostor između zvezda smatraju sazve�đem. - Evo jo� jednog primera koji govori u prilog izra�enoj nepodudarnosti postulata astronomije i astrologije – nastavlja Pavičić. - Kad se posmatra putanja kojom se Sunce prividno kreće tokom godine – ekliptika, odnosno Zodijak, po astrolozima na toj putanji Sunce prolazi kroz 12 sazve�đa, a astronomi će vam reći kako to nije tačan broj. Ima ih za jedno vi�e... To je, kako ka�e Pavičić, trinaesto sazve�đe koje nosi ime Zmijono�a (ili Eskulap). Kroz njega prolazi na�a zvezda, dodu�e kratko, ali to je definitivno trinaesti zodijački znak. Kako obja�njava Pavičić, nekome ko je pravio astrolo�ke karte bilo je lak�e da se zadr�i na 12 znakova umesto na 13, jer godina ima 12 meseci i sve je bilo lak�e...
PREDVIĐANJE
Astronomi jednostavno obja�njavaju strast ljudi prema astrologiji. Oni tvrde da u psihologiji samog čoveka postoji ne�to �to astrolozima “ide na ruku”. Predviđanja koja se obistine svi pamte kao idealna, a ona koja se ne ostvare munjevito zaboravljamo.
ASTRONOMI I NEBO
Astronomija i danas kontroli�e i istra�uje sazve�đa, ali vi�e po�tujući tradiciju. Mnogo je va�nija činjenica da su podelili nebo na 88 segmenata i u okviru svojih istra�ivanja analiziraju svako od njih. Dakle, imaju premereno i označeno celo nebo.
|
|
|
Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Sva prava rezervisana
|
Mesto na kome smo potra�ili odgovor jeste
Opservatorija Astronomskog dru�tva “Ruđer Bo�ković” na Kalemegdanu u
Beogradu. Dočekuje nas iskusni astrofizičar Goran Pavičić koji je očigledno
naviknut na ovakva pitanja.
