SUMMA ASTROLOGIAE

PRVA KNJIGA

Uvod u Astrologiju

Smisao i potreba Astrologije

Separat iz knjige

Kao mag i astrolog, osetio sam potrebu da izvr�im sistematizaciju i sumiranje znanja astrologije, dajući svemu tome jedan lični ton na osnovu sopstvenog znanja i iskustva. �eleo sam da na taj način, pre svega, olak�am praktični rad mojim studentima kako bi se lak�e snalazili u obilju astrolo�ke literature i priručnika. Hteo sam da sve bude na jednom mestu i iz te potrebe je nasatala SUMA ASTROLOGIJE. U početku nisam imao nameru da pripremam knjige za publikovanje, ali sam na nagovor prijatelja redigovao tekstove, pro�irio ih i u izvesnoj formi pojednostavio, kako bi bili pristupačni �irem auditorijumu. Tako je u periodu od 1992. do 1998. godine nastala pro�irena Summa astrologiae u dvanaest knjiga. Trinaesti tom Okultna astrologija nastala je 2002. godine za potrebe praktičnog magijskog rada.

U ovoj formi, knjige mogu biti praktični priručnik svakom ozbijnom astrologu, ud�benik svakom ko �eli da postane astrolog, zaniljivo �tivo svakom ko �eli da upozna tajne astrologije bez obzira da li će se njom baviti ili ne, i na kraju, mogu omogućiti svakom čoveku da na kvalitetan način protumači svoj ili bilo koji drugi horoskop i da, shodno tome, bolje upozna sebe i svet koji ga okru�uje.

Biti astrolog nije jednostavno. To podrazumeva jedan �iri spektar znanja iz mnogih nauka kao �to su, pre svega, astronomija, matematika, psihologija, sociologija, filosofija i medicina, ali i fizika, astrofizika, biologija i hemija s jedne i istorija, antropologija, etnologija i umetnost s druge strane, i na kraju, mitologija, teologija, okultne i ezoterijske nauke. �to je znanje astrologa veće, to je i njegov kvalitet, kao astrologa, veći. Osim toga, posebno treba naglasiti da je i iskustvo od velike va�nosti za bavljenje astrologijom. Međutim, presudni značaj ima intuicija astrologa koja se mora razvijati jer ona pru�a osećaj za one najtananije niti koje vezuju čoveka i kosmos. Zbog toga je i moto svih knjiga preuzet iz drevne Knjige Mrtvih: Sve nam je rečeno, ali nam ni�ta nije obja�njeno. To znači da i sva znanja sveta ostaju bez vrednosti ukoliko se ne mogu osetiti, do�iveti i primeniti. Taj je osećaj obja�njenje znanja, a on je u nama samima.

Uvod u Astrologiju je prva knjiga tematske enciklopedije Astrologije koja predstavlja teorijski i praktični uvod u astrologiju sa metodologijom izrade horoskopa. Ona ima za cilj da čitaoca upozna sa astrologijom kao naukom, njenim značajem i potrebom, vrstama, pravcima i disciplinama. Takođe, sadr�i osnovna znanja koja su preduslov za razumevanje astrologije i pravilan rad sa metodologijom izrade horoskopa i svim potrebnim elementima, pravilima i uputstvima.

Smisao i potreba Astrologije

Astrologija - reč odasvud. Malo je ljudi kojima nije poznata ali je malo i onih ljudi kojima je zaista znana. Terminolo�ki, reč astrologija potiče od grčkih reči aster �to znači zvezda i Iogos; �to znači nauka. Prema tome, najkraće rečeno, astrologija je nauka o zvezdama. Bila je to u staro doba i ostala je to i do danas. Za razliku od astronoma, astrolozi pod pojmom zvezda podrazumevaju mnogo �ire terminolo�ko značenje. Astrologija nije samo puko posmatranje zvezda već predstavlja i njihovo tumačenje. Među svim stvarima koje jesu da jesu, nema nijedne o kojoj astrologija ne mo�e dati svoj sud. Raznolikost oblasti kojima se astrologija bavi, kao i njena sveobuhvatnost, predstavljaju nesagledivu �irinu. Ta sveobuhvatnost i ta �irina su ono �to astrologiju čini prvom naukom i prvom filosofijom, za razliku od astronomije (aster - zvezda, nomos - zakon) koja se bavi posmatranjem i utvrđivanjem zakonitosti među zvezdama, odnosno nebeskim telima. Astronomija je nastala iz astrologije jer su u davna vremena njih dve bile jedna ista nauka. Danas je astronomija nauka o distancama, magnitudama, masama, kretanju, brzini, mestu itd, utemeljena na rezultatima istra�ivanja postignutih pomoću teleskopa i drugih instrumenata. Prema tome, astronomiju mo�emo nazvati objektivnom naukom a astrologiju subjektivnom naukom, tj. naukom koja se bavi istra�ivanjem delovanja nebeskih tela na �ivu i ne�ivu prirodu kao i reakcijom �ive i ne�ive prirode na takve uticaje. Izrada horoskopa nije ni�ta drugo do astronomski proces dok je tumačenje rasporeda nebeskih tela astrolo�ki proces.

Ako postavimo pitanje, da li postoji op�ta definicija astrologije, bez sumnje mo�emo reći da ne postoji. Astrologiju je lak�e shvatiti polazeći od različitih principa i imajući u vidu različite ciljeve. Ne bi ni moglo drugačije sa ve�tinom koja se zasniva na metodi postavljanja analognih hipoteza a koja je stara vi�e milenijuma i kojom su se bavili ljudi iz različitih civilizacija i veoma različitih mi�ljenja. Kada Herodot u svojoj Istoriji (II, 82) ka�e, posmatrajući dan rođenja neke osobe, predskazujemo joj sudbinu koja je čeka, podrazumeva determinističku koncepciju astrologije koja je odbačena jo� na početku nove ere jer je, kao �to ka�e često navođena mudra izreka, Astra inclimant non necessitant, Zvezde samo usmeravaju, ne obavezuju. Moderna astrologija je u mnogo čemu naslednica Morina de Vilefrankea koji je u XVII veku u predgovoru svoje knjige Astrologia Gallica napisao: Nebeski uticaji su univerzalni uzroci. Njihovo delovanje na pojedinca zavisiće u prvom redu od odnosa između zvezda i astrolo�kih Kuća u trenutku njegovog rođenja, a ti odnosi su zasnovani na telesnoj poziciji zvezda ili na njihovim aspektima, na njihovoj dominaciji u određenoj astrolo�koj Kući ili pak na njihovom odnosu sa vladaocem te kuće. Ovo određenje ne implicira neminovne zvezdane poruke �to, nekoliko godina kasnije, omogućava jednom od Morinovih učenika da napi�e da su zvezde znaci, a ne uzroci postojanja različitih temperamenata. Ovo tvrđenje koje je javnosti nepoznato a koje protivnici astrologije manje ili vi�e namerno ne �ele da saznaju, neobično je va�no. Savremeni astrolozi se manje bave predskazivanjem budućnosti a vi�e otkrivanjem psihičkog entiteta, vi�estrukih lica jedne osobe. To je smisao upozorenja Andrea Barbaulta neupućenom čitaocu koje iznosi u delu Petit Manuel d'astrologie (Pariz, 1972): Neka uđe u nju ostavljajući svoj vračarski mentalitet. Bez prorokovanja! U svom pravom značenju, astrologija je psiholo�ko znanje koje pribavlja informacije o dubokoj psihičkoj prirodi čoveka.

Oduvek je u čoveku, uprkos razvoju nauke i tehnike, postojao strah od nepoznatog, neobja�njivog i mističnog. Noću, usred crnog i tamnog neba, izvesne pojave su kod čoveka uvek izazivale njegovu radoznalost. Dejstvo Sunca, kao i njegovo rađanje na Istoku, kretanje preko svoda i zalazak na Zapadu, intrigirajuće je delovalo na ljude od pradavnih vremena. Za stare narode, Sunce i Mesec kao i zvezde na nebu predstavljali su vidljivi uzrok nadprirodne moći. Tako je, posebno, Sunce poprimilo odlike vrhovnog bo�anstva ali i nemilosrdnog vladara. Čovek nije mogao ostati ravnodu�an prema kosmičkim fenomenima pa je stoga i smatrao da je njegova sudbina negde gore zapisana. Zvezde na nebu, koje i oslikavaju �iva bića, predmete i karaktere, omogućile su ljudima da jo� vi�e poveruju u simbiozu Čovek -Zemlja - Kosmos. Oduvek su ljudi �eleli da znaju �ta ih čeka u budućnosti pa se stoga i va�nost pridavala budućnosti koja je prikazana na zvezdanom nebu. Demistifikacija zvezda je samo jedan korak. Zbog toga su neke zvezde progla�avane dobrim a neke zlim i upravo u takvim osećanjima čoveka se mo�e tra�iti poreklo i začetak astrologije. Za astrologiju mo�emo reći da je stara koliko i sam čovek. Razlog tome je nemogućnost da se ustanovi početak astrologije jer se ona u svim poznatim civilizacijama i starim kulturama pojavljuje kao već razrađena nauka o odnosu čoveka i Vasione. Postoje mnogi dokazi da je astrologija nekoliko hiljada godina pre nove ere u�ivala veliki ugled kod svih naroda visokih kultura a verovatno njen početak se�e i u praistorijska vremena.

Prvi natpisi iz oblasti astrologije potiču iz Mesopotamije. Stari HaIdejci su u isto vreme bili i astrolozi i matematičari i mo�e se reći da su udarili temelje savremenoj astronomiji. Postojanje egipatskih astrologa nije samo potvrđeno u Bibliji već je to istorijska i arheolo�ka činjenica. Kod starih Grka astrologija je bila veoma istaknuta nauka �to potvrđuju mnogi filosofi među kojima su Pitagora, Platon, Ptolomej i drugi. Celokupan religiozni i politički �ivot stare Grčke odvijao se pod uticajem astrologije. Rimljani koji su bili pod velikim uticajem grčke kulture i nauke prihvatili su i njihov odnos prema astrologiji. Tokom ovog Perioda od 200. godine pre nove ere pa do 200. godine nove ere nastalo je nekoliko čuvenih knjiga iz oblasti astrologije. Poznato je da je rimski imperator Konstantin, na početku hri�ćanske ere i koji je Hri�ćanstvo ozvaničio kao religiju, imao svoje horoskope kao i horoskope carstva i svog novog prestonog grada, nazvanog po njemu, Konstantinopolis. Svoju astrologiju kao nauku razvijali su i narodi dalekog istoka u Indiji, Kini, Kitaju, kao i na dalekom zapadu Maje, Asteci, Inke. Arapi su veoma mnogo doprineli razvoju astrologije kao jedne u to doba najva�nije nauke. U srednjem veku, u Evropi, je proganjana od strane Hri�ćanske crkve ali je i pored progona negovana i usavr�avana. Skloni su joj bili mnogi crkveni velikodostojnici. Procvat dosti�e u XV i XVI veku kada se čvrsto ukorenila u Evropi pa su jo� tada u Padovi, Bolonji, Parizu i drugim mestima postojali čuveni univerziteti na kojima je izučavana. Jedan od velikih naučnika tog doba a u isto vreme i astrolog bio je Skalind�er kao i, od njega jo� poznatiji, njegov učenik Nostradamus. Veliki teolog zapadne Crkve, koji je u isto vreme bio i astrolog, Toma Akvinski verovao je da zvezde veoma mnogo utiču na telo i karakter svakog bića. Za vreme vladavine pape Lava VI (1513-1521) na Papskom Univerzitetu osnovana je katedra za astrologiju. U vreme renesanse kada naučnici tog doba, filosofi i začetnici astronomije Kopernik, Kepler, Galilej, Spinoza i drugi koji su stvarali novo učenje nimalo nisu zanemarivali niti negirali astrologiju. Tokom XVI i XVII veka astrologija se do te mere razvila da su skoro svi dr�avnici i drugi znameniti ljudi imali sopstvene astrologe.Tehničkom revolucijiom i razvojem prirodnih nauka u XVIII i XIX veku, astrologija je počela da slabi i jenjava, da bi sada, pred kraj XX veka ponovo postala aktueIna ali na pogre�an način. Dana�nja astrologija je vi�e postala pomodarstvo �irokih masa nego li njeno istinsko shvatanje i razumevanje.

U na�em prostoru i vremenu mi smo spremni i motivisani da vidimo i opa�amo samo dostignuća nauke od kojih imamo opipljivu korist. Međutim, da li smo se ikad zapitali, čime smo sve to platili i �ta nam je time oduzeto. Ne zbog toga �to je nauka dostigla neslućeni razmah već zbog toga �to ta nauka nije znala ili nije htela iskoristiti i obogatiti se iskustvima pro�lih civilizacija na području ljudske svesti, civilizacija koje čoveka nisu uzimale samo kao materijalno biće već kao svesno i duhovno. Ne samo nauka, i neke religije su učestvovale u tom pljačkanju čovekove ličnosti, njegove biti i upravo tu u odnosu prema astrologiji ateizam nauke i ortodiksna Crkva su na�li svoju najnesporniju dodirnu tačku, u svojim antagonizmima. Ateizam moderne nauke je istrgao čoveka iz konteksta uzajamnosti Zemlje i Vasione i postavio ga sada i ovde. Time je na neki način ignorisana njegova svest i njegova su�tina jer sada i ovde �ivi i �ivotinja sa svojim instiktima. Koliko je time usrećeno čovečanstvo dovoljno jasno i nedvosmisleno govore pojave u na�em vremenu: otuđenost, nepo�tovanje ne samo vlastitog već i svakog drugog �ivota, nepo�tovanje smrti iz čega proizilazi usamljenost i osećaj istro�enosti koja često dolazi do izra�aja u najni�im instiktima. Ortodoksna Crkva se oseća ugro�enom od astrologije koja je u zvezdano nebo sapela ljudsku svest i stavila čoveku do znanja da je deo svega toga i da je to SVE samo sveop�ta energija Vasione koja je neutralna, ni dobra ni zla, već takva kakvu je aktivira svaki pojedinac u okviru koji mu je dat u trenutku njegovog rođenja i koji je uspeo da pro�iri tokom svog �ivota. To su energije koje se neprestalno prepliću, pretapaju i transformi�u u skladu sa vremenom i prostorom na na�oj planeti dolazeći iz nedeljivog �ivota u koji se ponovo vraćaju u svom večnom kretanju. Sve dok je ljudski rod tako shvatao Vasionu i svoj prostor u njoj nije znao ni za otuđenost, ni za strahove, ni za razdor na relaciji Čovek - Čovek. To je neosporna činjenica, bez obzira na sva traganja kroz arheologiju i druge nauke o bitisanju čoveka i nesreći ljudskog roda na tlu Inka, faraonskom ili nekom drugom tlu.

Činjenicom da je čovek izbačen iz konteksta odnosa Zemlja-Kosmos, nauka o kretanju nebeskih tela, čak i u novije vreme, u istra�ivanju nezamislivo dalekih kosmičkih dimenzija, postala je sama sebi svrha. Vi�e nema nikakvog uče�ća u �ivotu običnog čoveka, u njegovim svakida�njim postupcima i preokupacijama. Astrologija je stavila čoveka u okvir gde mu je i mesto, i dopustila mu to svoje mesto i uče�će u tajni kosmičkog stvaranja, uzdigla ga u sastavni deo Kosmosa �to on bez sumnje i jeste kao stanovnik Zemlje koja je deo njega. Astronomija mo�e biti lep, čudesan i skup hobi, ali je običnom čoveku iz naroda nedostupna i bez ikakve koristi u njegovom praktičnom �ivotu. Uprkos svemu, kosmički zakoni koji jesu i zakoni astrologije postoje i deluju iako ih mi poričemo, a to je isto kao i kada bismo poricali zakon gravitacije i tvrdili da on nema veze sa na�om planetom i njenim prostorom u Galaksiji. U civilizacijama gde je astrologija bila primarna nauka, a to je slučaj sa svim starim civilizacijama, čovek je znao smisao svoje egzistencije, smisao svoje radosti i svoje tuge na putu kroz vreme i prostor na�e planete. Bio je deo prirode, orijentisao se prema njenim zakonima sa kojima je usklađivao svoje dru�tvene norme i �to je najva�nije - �iveo je srećno. Mo�da nama, uz na�u razma�enost i raspu�tenost, retrospektivan pogled u njihovo vreme i način �ivota ne otkriva tu činjenicu jer mi ne mo�emo zamisliti �ivot bez dostignuća na�eg vremena i mo�da nam se čini suluda pomisao o sreći tih "divljaka". Mi zami�ljamo sreću kao veliku, takvu �elimo, očekujemo, takvu hoćemo imati i postići pa je upravo zbog toga tako mala kada je nađemo i postignemo, uprkos svim dobrima �to nam ih pru�a na�a civilizacija. Ono �to nas danas zadovoljava, sutra je već prevaziđeno i tako provodimo �ivot u večnom nemiru i trci za nečim novim. Nemamo ni�ta �to bi nas smirivalo, �to bi nas upozoravalo na na�u ljudsku vrednost, �to bi davalo na�em �ivotu ravnote�u i bilo putokaz ka nama samima. To jeste jedino astrologija, bila i ostala kroz sva vremena.

Kod proučavanja starih kultura učinjen je nezamisliv propust time �to se ignorisala primarna nauka tih kultura - astrologija. Iz straha pred zvaničnim establi�mentom ni jednom ozbiljnom istra�ivaču ne pada na pamet da se uklopi u njihovo poimanje sveta i da kroz svetio astrologije proučava te kulture. Njihove zagonetke se re�avaju mimo astrologije i time je u mnogo slučajeva poni�tena ili na pogra�an način tumačena kompozicija njihovog stvarala�tva. Kada istra�ivači naiđu na gotovo identične artefakte u zemljama koje razdvajaju velike razdaljine kopna i mora, to obja�njavaju trgovačkim putevima, brodolomima i kojekakvim pričama i ako je mnogo puta očigledno da je tako ne�to nemoguće. Mudraci starih kultura su znali da se precesija ravnodnevice kreće ne�to vi�e od dve hiljade godina kroz jedan Znak Zodijaka. Ti periodi su označavali i davali op�te karakteristike tog Znaka i planete koja vlada u njemu i svim kulturama na Zemlji. Proučavanjem astrologije najbolje se mo�e steći uvid u istoriju i razvoj kultura kao i njihovo stvarala�tvo. Astrologija je jedina nauka u kojoj je natalo�eno kontinuirano znanje ljudskog roda od njegovih, nepoznato u koje vreme nastalih, razumskih početaka pa sve do na�ih dana. Na taj način astrologija kao nijedna druga nauka osvetljava razvoj ljudskog roda i uvek iznova potvrđuje da je veran pratilac čovečanstva u svim njegovim rađanjima, uni�tenjima, ponovnim uskrsnućima i usponima. Astrologija nas uči da u Vaseljeni postoje sklad i simetrija i da je svako samo deo celine. Prema tome, trebalo bi da astrologiju shvatimo kao filosofiju koja nam poma�e da objasnimo �ivot, a ne kao umeće predviđanja budućnosti. Nije cilj astrologije da planete optu�i za ono �to nam se događa ili ne događa već naprotiv, da naučimo ne�to sami o sebi na osnovu planetarnih indikacija. Onog trenutka kada budemo mogli sami sebe jasno da sagledamo moći ćemo sami u sebi da otkrijemo nove kvalitete pa će samim tim i na� �ivot postati ispunjeniji, svrsishodniji i plodonosniji. Sta god da se dogodi ljudskom rodu, biće to uslovljeno usagla�eno�ću ili razila�enjem kosmičkih i zemaljskih energija, bili mi toga svesni ili ne. Paralelizam koji postoji između kretanja planeta i kretanja događaja u na�em �ivotu svojevrsna je misterija koju razotkriva jedino astrologija. Ljudi koji danas govore o astrologiji, kao �to su horoskopi u medijima, ne poznaju astrologiju i čine je �arlatanskom ve�tinom. Velika je gre�ka gledati na astrologiju kao na veliki izlaz. Ako se tra�i spasenje onda se treba obratiti religijama jer u njima le�i spasenje a ne astrologiji koja nas samo upozorava: danas nije va� dan da uradite ovo ili ono, pričekajte malo dok se ne pojavi period koji će biti izuzetno povoljan, ne zalećite se. To je najva�nije u astrologiji jer ona samo usmerava i pru�a diskreciju.

Pogled astrologije je vrlo strog, ozbiljan, realan i nema samilosti niti simpatija jer stvari gleda onakvim kakve jesu. Najveća bolest dana�njice je osećanje teskobe pred �ivotom. Suočiti se sa �ivotom, to danas mnogi izbegavaju. Zbog toga je tu astrologija. Kako da pobegnemo kad izlaza nema? Čak ni ljubav vi�e nije ono �to mislimo da jeste. Agonija je mo�da sra�na ali čak ni o smrti niko ni�ta ne zna. To je mo�da avantura. Ako je �ivot lep, za�to ne bi bila i smrt, ali niko je ne �eli. Kako ljudi zavr�avaju svoj �ivot danas? Grozno, prvo lekari, zatim bolnica, potom pogrebnik i na kraju, posle svega, ne ostaje ni�ta, a to je stra�no.

Postoji samo jedna misterija u astrologiji koja se svodi na jednu reč, a to je sloboda. Uz poznavanje astrologije imamo slobodu i kada počnemo da prihvatamo ljude, stvari i događaje oko sebe onakvim kakvi jesu postajemo slobodni.

Prva konstatacija da je malo ljudi kojima astrologija nije poznata i da je malo i onih ljudi kojima je zaista znana, osnovni je njen problem a to je njena usamljenost. Učenje astrologije su shvatali samo malobrojni a oni koji su uspeli da otkriju njenu neprocenjivu vrednost koristili su svoja znanja za sopstveni napredak.

Nakon svog duhovnog pada, svaki se čovek poistovećuje sa određenim planetarnim uticajima a poistovećivanje postaje tako izrazito da utiče samo na tog čoveka. On te�ko shvata kako i drugi pored njega mogu da budu pod istim uticajem pa čak ako i to shvati, on nastavlja da se izdvaja od drugih smatrajući da nijedan drugi horoskop nije sličan njegovom. Onaj koji ne poznaje astrologiju obično smatra da je ograničen i vezan zahvaljujući Kućama u horoskopu pod kojima je rođen. Njegovo okru�enje i okolnosti onemogućavaju ga na svakom koraku a nije u stanju da raskine sudbinske okove po�to nije ni dovoljno mudar ni dovoljno sna�an pa zbog toga dospeva pod planetarne uticaje. Čovek koji je, da tako ka�emo, na neki način napredovao jo� uvek je ograničen usled uticaja znaka Zodijaka kao i zbog tele-snih ve�tina kojima ovi upravljaju. Njegova osećanja i instikti ga vezuju za ono �to voli ili ne voli, za ono �to mu čula ka�u da je privlačno ili odvratno. On nije u stanju da nadvlada svoja čula jer sudi jedino prema nagove�tajima koje dobija od njih i dozvoljava im da upravljaju njime. Čovek koji se razvio je i dalje ograničen planetarnim uticajima koji struje Zodijakom i vezan je ograničenjima sopstvenog uma. Bez obzira �to je nadmoćniji od čoveka kojeg čula vezuju za predrasude, on ipak su�ava svoj um jer je isuvi�e ličan i ograničen sopstvenim iskustvima, navikama i običajima. Tek, čovek koji spozna vrednost astrologije počinje da biva očaran čudima svog horoskopa koji će početi da smatra za feti�, samo zbog toga jer je to njegov horoskop zbog kojeg će sebe izdvojiti od ostalog čovečanstva i radovati se dobrim aspektima ali i tugovati zbog lo�ih. Običan čovek, ograničenog uma, smatra da se planete okreću u svojim orbitama kao razdvojena tela. Znake Zodijaka vidi kao odvojene znake od kojih svaki ima posebno značenje i ulogu. Zemlja je, za takvog čoveka, takođe usamljeno i izolovano telo koje se kreće u Svemiru i svojim kretanjem stvara dan i noć. Ograničenom umu sve izgleda udaljeno i izolovano. Uzvi�enom čoveku sve stvari izgledaju samo kao deo celine. Za njega su planete sfere uticaja koje deluju unutar drugih sfera uticaja i sve su objedinjene i jedinstvene. Odvojene su samo po svom načinu vibriranja i po različitim fazama koje predstavljaju. Su�tina astrologije je njeno učenje o jedinstvu svih stvari. U �ivotu svaki čovek deli sa drugim čovekom postojanje u okviru Zodijačkog kruga i pri svakom prolasku kroz taj krug čovek prima onoliko uticaja koliko je u stanju da u toj fazi postojanja uznapreduje, sve do onog trenutka dok se ne sjedini i ne ostvari ceo krug. Period od začeća do rođenja je nepotpun krug a cilj je ostvariti potpunost da bi se razumelo jedinstvo i da bi se zivelo u jedinstvu celine. Najvi�e �to običan čovek mo�e da dostigne jeste da spozna i analizira različite sile koje se njime poigravaju. Najni�e �to uzvi�en čovek dosti�e jeste sinteza jedinstvenih sila u njemu samom. Ni jedan uzvi�en čovek nije ograničen sa dvanaest Kuća svog horoskopa jer ih sve nadilazi. Njega ne sputavaju znaci Zodijaka i tipovi materije jer on njima upravlja a nije ni onesposobljen usled uticaja planeta jer je njihov gospodar. On je jedno sa celinom. On sve posmatra kao deo celine jer zna da je svaka odvojena jedinka sastavni i neotuđivi deo celine. Istinski astrolog zna značenje drevnih reci upozorenja:

Mudar čovek upravlja svojim zvezdama a budala im se klanja.

Verzija za �tampu

Vrh Strane >>>

Copyright � 2011 by Alexandar Thorn

Sva prava rezervisana

Poslednje izmene: 01/24/13 02:52:12 +0100