Stranice

1. Ono �to čoveka odvaja od Sveta Bogova je um. Um je sazdan kao zid koji stoji između čoveka i Sveta Bogova. Taj zid je prepreka nepremostiva. Sru�iti ga nije moguće, jer bi Smrt u trenu Pokrovom Tame zasenila du�u. Iskra Svetlosti �ivota bi zgasla i Veo Večne Noći na čoveka bi se tad spustio. A gde je zid takav izgrađen, a da prolaz na drugu stranu nije otvorenim ostavljen. Takvog zida nema, zato čovek mora Prolaz da pronađe, Kapiju da otvori, da bi se, kad je prođe, na�ao u Svetom Kraljevstvu Nepreglednih Prostranstava Onostranog. Tada on mo�e stati licem u lice pred Bogove.

2. Većina ljudi ne poznaje um svoj i delanje njegovo. Čak i oni koji se smatraju učenim znaju veoma malo o osobenosti uma i njegovoj pravoj prirodi. Jedino Magovi, oni na Stazi Uzvi�enog Znanja, poznaju um, njegovu prirodu i tanane niti iz kojih izvire svako delo njegovo. Jedino magovi poznaju Stazu koja vodi do Kapije i znaju Tajnu Nehara, blje�tavog Crnog Plamena, Večne Vatre �ivota. Ta Crna Svetlost, koja Stazu obasjava, pred kojom se svaka prepreka ukazuje, razliva se i poput u�arene reke pred sobom svaku prepreku slama. Otvori um svoj, o čoveče, i pusti Nehar, iskru Srca svog, da ga obasja.

3. Znaj da Bogovi imaju Osmostruku Prirodu i znaj da je ista priroda podarena i čoveku, jer je rečeno: Ono �to je gore jednako je onome �to je dole i ono �to je dole jednako je onome �to je gore, te tako tvore čudo Jedinstvene Tvari. Zemlja, Voda, Vatra, Vazduh, Etar, Um, Razum i Jastvo (Ego) čine ovu Osmostruku Prirodu. Kroz um se izra�ava Duhovna Moć, pa je tako i sam um, zapravo Moć Du�e.

4. Um nikad ne spava. Mozak zahteva san. Mag koji je u potpunosti ovladao umom nikada ne spava. On do�ivljava potpuni odmor u sjedinjenju sa Sveduhom kroz usredsređenje (meditacija).

5. Sveduh je Um Svemira i zbir je svih umova jer je svaki pojedinačni um povezan sa Sveumom. Kinezi ga nazva�e imenom Dhao, a u drevnom Sumeru be�e znan kao Nak�ir. Filosofi ga opisiva�e kao Nadsvesni um, Beskonačni um, Sveop�ti um, Sveum... ali sve su to samo imena. Ljudi su, kroz vreme, koristili različita imena. Ovo ne treba da bude začuđujuće i zbunjujuće, jer je to samo igra reči. Sveum je isto tako i Sveop�ta Sila. On je Jastvo slično niti koja sve povezuje. Sveop�ta Sila koja teče prema svakoj pojedinačnoj Du�i. Budući da je veoma tanan, um je u bliskoj vezi sa ostalim umovima, iako deluje da je od njih odvojen. Kako se um razvija, čovek postaje svestan umnih struja i odnosa sa drugim umovima, onima bliskim i dalekim koji su �ivi, i onima koji su mrtvi.

6. Pojedinačni um, mada odvojen od umne tvari (materije) koju koriste ostala bića, tankom pregradom sačinjenom od veoma ne�ne tvari, zapravo je u dodiru sa svim ostalim prividno odvojenim umovima i sa Sveumom čiji je on deo. Svi umovi povezani su sa pojedinačnim umom, a ne samo umovi rođaka, braće, prijatelja i drugih bliskih, jer su veze izravne i posredne. Svaki je pojedinačni um izravno povezan sa mnogo drugih umova i tako je posredno povezan i sa onim umovima koji su u vezi sa njemu bliskim umovima, pa na taj način, pojedinačni um je u vezi sa svim umovima na svetu.

7. Nak�ir, koja odra�ava Um Svemira ili Sveum, je Prva stvar koja se pojavila iz Neobznanjenog. Iz Beskrajne Nak�ir nastaje Jastvo (Ego), a iz Uravnote�enog Jastva nastaje Um. Iz Pokretnog Jastva nastaje Sila, a iz Umirenog Jastva nastaje Pratvar, koju Drevni nazivaju Maanna. Iz Maanne kovitlajuće tvari (elementi) nastaju, a iz njih Svemir postade. Kao �to se točak na kolima oslanja na osovinu, isto tako se pojedinačni um oslanja na Sveum. Um nije ni�ta drugo do Jastvo, obznananjeno Ja. Um se uvek vezuje za ne�to stvarno, jer ne mo�e opstati sam i jedino �to u ovom telu tvrdi da je Ja jeste Um. Obznana Ja je seme drveta uma i Prvo �to proklija iz tog semena Jastva je Razum, a iz te klice nastaju grane po imenu Tanani Do�ivljaji (Suptilne Impresije).

8. Um predstavlja najva�niji temelj (princip) na kojem je Zvezdano (Astralno) telo sazdano. Zvezdano telo je povezano sa Pojavnim (Fizičkim) telom nitima Energetskog vlakna. Posle smrti, Zvezdano telo se odvaja od Pojavnog tela i odlazi u Svet Duhova ili na Nebo, kako ga ljudi nazivaju, dok ovo telo prolazi kroz preobra�aj tvari (materije). Ono se rastvara prilikom oslobođenja, odnosno, pri napu�tanju tela. Zvezdano telo se u mnogome razlikuje od Eteričnog tela i energetski je nalik Pojavnom telu, jer je sačinjeno od sedamnaest osnovnih sklopova: um, razum, pet organa delovanja, pet organa spoznaje i pet energetskih tokova. Eterično telo je veoma čisto, nasuprot ovom pojavnom telu, pa i Zvezdanom telu. Ovo, prečisto telo je oslobođeno svakog delanja i svakog ograničenja. Eteričnim telom mag mo�e preći iz jednog tela u drugo. Ovim telom se izlazi iz fizičkog tela i putuje do vi�ih svetova, jer se Zvezdanim telom mo�e boraviti samo u svetovima Zvezdane ravni. Uz pomoć ovog posebnog i čistog tela, magovi prelaze u tela drugih ljudi. U trenutku smrti, mag po svojoj volji mo�e preći u drugo telo i produ�iti boravak na Zemlji, ili otići u vi�e svetove. On, kao čista, oslobođena du�a, ne podle�e Zakonu kru�nog (cikličnog) rađanja i umiranja. Za ovo delo je potrebna "čista odluka", a ona opet proizilazi iz "čiste volje". Posedovati Čistu Volju, znači vladati umom i svim njegovim dejstvima. To je prvo znanje, prva i najveća mora svakog tragaoca na Stazi Znanja.

9. Um nije gruba tvar, vidljiva i opipljiva. On se ne mo�e videti. Njegova veličina nije merljiva, niti mu je potreban prostor u kojem će postojati. Um i Tvar su dva vida, jednog istog sveukupnog Nak�ir, koji nije ni�ta od ta dva, a opet uključuje oba. Drevno Znanje nam ka�e da Um prethodi Tvari, a postavka savremene nauke tvrdi da Tvar prethodi Umu. Za�to ovo nagla�avam? Upravo zbog upozorenja svakom da se okane ljudske nauke kao merila svake stvari, kako onih koje jesu da jesu, tako i onih koje nisu da nisu, jer nauka čovekova nije sposobna da izađe iz okova Pojavnog. Neka prione du�a tvoja, o čoveče, Drevnom Znanju! Neka Ono bude jedino merilo i Svetlost koja obasjava tvoj Put!

10. Znaj da um nije tvar samo u tom smislu da nema osobinu izmerljive tvari. Međutim, on isto tako nije ni netvaran u onom smislu u kojem Nak�ir, kao Čisti Duh, to jeste. Um je tanani oblik tvari (suptilna materija) i kao takav je pokretač tela. Um je sačinjen od Proči�ćene, tanane, ne-petostruko kovitlajuće tvari (suptilna neelementarna materija). Zbog ovoga je um sličan strujnom naboju (elektricitetu). Po Drevnom učenju, um se gradi i oblikuje od najčistijih energetskih delova hrane. Zbog ovoga je va�no veoma �ta i koliko čovek jede i kako hranu prikuplja i priprema. Um je i satvaran (materijalan). On je zapravo proči�ćena tanana tvar (suptilna materija). Ovo razlučivanje se zasniva na temelju po kojem je du�a jedini izvor razuma, gde je ona sama sebi dokaz, jer sija sopstvenom svetlo�ću. Um i čula su organi du�e i uzrok (princip) svoje pokretljivosti (aktivnosti) i �ivosti dobijaju iz du�e. Sami po sebi oni su be�ivotni. Zbog ovoga, du�a je uvek ličnost (subjekat), a nikada stvar (objekat). Kao �to je ovo pojavno telo sačinjeno od tvari čvrstog, tečnog i gasovitog stanja, tako je i um sačinjen od proči�ćene tvari različite gustine sa različitim nivoom treperenja (stepen vibriranja). Mag koji poseduje sposobnost ustaljene usredsređenosti (intezivna meditacija), sposoban je da prođe kroz različite slojeve uma.

11. Umno (mentalno) telo se umnogome razlikuje kod različitih ljudi. Ono je sklop grublje ili tananije tvari u odnosu na potrebu vi�e ili manje razvijene svesti s kojom je u vezi. Kod obrazovanih ljudi ono je pokretljivo i jasno određeno, dok je kod manje obrazovanih nejasno i maglovito. U umnom telu postoji vi�e oblasti ili delova slično mozgu gde postoje određene oblasti za određene vrste misli. Za vreme ustaljene ljutnje, ceo um obuzima crni talas zlobe i pakosti slično olujnoj tmini iz koje izleću zapaljene strele ljutnje koje imaju za cilj da povrede onoga kome je ljutnja upućena. Ovako deluje um na svaku vrstu ustaljene usredsređenosti.

12. Po Drevnom učenju um je veličine jedan Annu (atom). Ovo ne me�ati sa rečju Anna koja znači Nebo pa nalikuje nesagledivoj veličini iz koje je proistekla tvrdnja da je um svepro�imajući. Ovo je tačno, ali se odnosi na sposobnost obujmljivanja uma (kontemplacija). Postoji i mi�ljenje da je um veličine pojavnog tela, a u stvari, to je umno telo (mentalno telo), koje ne treba me�ati sa umom.

13. Um zrači suptilnom svetlo�ću koju nazivamo Ozren (aura) uma. To je zapravo sjaj ili odsjaj uma (mentalna aura ili psihička aura). Ozren čoveka koji ima veoma razvijen um je blistav kao svetlost. Ozren mo�e da putuje veoma daleko i da utiče na veliki broj ljudi. Duhovni ozren (spiritualna aura) je mnogo moćniji od umnog ozrena i mo�e delovati kako na planetarnom tako i na međuplanetarnom nivou.

14. Svaki čovek ima svoj sopstveni svet uma (mentalni svet). Svaki čovek se potpuno razlikuje od drugog po načinu razmi�ljanja, �ivosti (temperamentu), ukusu, umnim sklonostima (mentalitetu), telesnim osobinama (fizički izgled). Ljudi se razlikuju po svom izgledu, mada mogu postojati i neke međusobne sličnosti. Pa�ljivo posmatrajte nos, u�i, usta, oči, obrve, raspored zuba, ramena, ruke, prste, no�ne prste, pogled, glas, dr�anje, način pričanja i slično. Pronaći ćete ogromne razlike među ljudima. Linije dlanova se razlikuju i ne postoje dva ista koja su potpuno jednaka, kao �to ne postoje ni dva ista lista drveta. Isto posmatrano, postoje i razne vrste umova. Neki su izra�eno osećajni (emotivni), drugi su pak skloni predanosti i umetnosti. Ima nagla�eno razumnih umova (intelektualni) i proračunatih (racionalni). Tako se i u posvećenosti i predanosti magijskom radu, na stazi znanja, magovi razlikuju u skladu sa vrstom uma, umnom �ivosti (temperament) i sposobnostima. Ukusi se, takođe, veoma razlikuju. Kada neko ugleda ribu, ona u njemu probudi zadovoljstvo. Nekoga će uzbuditi sočno voće, a nekoga ljuto i začinjeno jelo. Jedan pogled na bocu vina, uzbudiće i doneti divno zadovoljstvo ljubitelju ovog pića. Pogled na meso zadovoljiće ljubitelja mesa. Pa zar nije čudnovato �to se pljuvačka luči pri samoj pomisli, a kamo li pogledu na ono u čemu čovek voli u�ivati. Ovome se uglavnom ne pridaje mnogo va�nosti zato �to se radi o svakodnevnom iskustvu. Ali pazi! Sve su ovo stvari koje mogu mnogo reći o nekome koga poznajemo ili ne poznajemo. Svako delo čoveka je posledica određenog dela uma (umna manifestacija). Um je veoma tajnovit (misteriozan). Takva je i čulna obmana uma (umna iluzija). Zato uvek pa�ljivo posmatraj! Čak je i najuzvi�eniji um ipak samo um, i sačinjen je od iste tvari kao i um bilo kog drugog čoveka. Nemoj misliti da i uzvi�eni mag nije podlo�an strasnim nasladama uma, on samo dobro upravlja njima (kontrola uma).

15. Sna�an um utiče na svaki slabiji um. Mag sna�nog uma mo�e da obuzme (hipnoti�e) celu grupu ljudi čiji su umovi slabi. Među ljudima postoje oni koji su po svojoj prirodi osetniji (senzitivniji) od ostalih. Njihova tela su ne�na, a oseti tanani. To su, moglo bi se reći, ljudi na koje sredina malo utiče, a obično se o njima misli suprotno. Tako se zavarava svako ko misli da je osetniji čovek podlo�niji uticaju okoline. On samo čistije do�ivljava svoju okolinu i prepoznaje stvari i ljude onakvim kakvi jesu. Mag koji pročisti svoj um postaje centar svih sila. Svi ni�i, nečisti i slabi umovi nesvesno bivaju privučeni proči�ćenim, uzvi�enim umom, zato �to u njegovoj blizini osećaju mir, moć, snagu i lepotu. Obratite pa�nju na utisak koji uzvi�eni um ostavlja na manje razvijen um. Nemoguće je opisati kako je to biti u prisustvu Učitelja. Sedeti u njegovom prisustvu, čak i ako ne progovara nijednu reč, znači do�iveti posebno uzbuđenje i duhovni podsticaj. To predstavlja zaista izuzetno iskustvo. Ako �eli� da popije� vodu sa izvora, mora� saviti svoje telo. Slično tome, ni�i um se mora saviti pred uzvi�enim umom, ako �eli da stekne njegove vrline. Misao mora biti mirna i neuznemirena. Samo tako mo�ete dobiti duhovni podsticaj. Pod takvim uslovima, ni�i um mo�e privući dobar uticaj uzvi�enog uma. U takvim spokojnim stanjima uma stvara se jedinstvo. Uznemirujuća, ljutita i tmurna (depresivna) raspolo�enja remete unutra�nji skald uma i predstavljaju kamen spoticanja za spoznaju svake vrste. Magu se ne prilazi bez čiste namere, jer on je kao Crna rupa u Svemiru. Samo ljudsko biće čiste namere mo�e da se preda sili kojom mag upravlja, jer kao �to u Svemiru iza Crne rupe stoji Bela koja rađa nove svetove, tako i mag preobra�ava ljudsko biće u novu iskru, novog čoveka �to poput Zmaja stoji i gospodari Nebom i Zemljom. Ali pazi! Postoje razvijeni umovi, magovi koji su do�li na pola puta, stali i okrenuli lice svoje nazad prema svetu. Kad se ovo desi, takav mag podlegne svakoj strasti, a onda svo znanje i moć koju je stekao koristi za zadovoljenje strasti svojih i ne preza od toga da iskoristi svakoga zarad samo svojih potreba. Ali znaj da moći ovog maga vremenom blede jer ga Nehar ne obasjava vi�e. Takav je Stazu izgubio za sobom i Točak �ivota ga neizostavno za ruku dr�i.

16. Um je ustaljeno promenljive prirode, jer nije ni�ta drugo nego skup saznanja, navika ili �elja koje se javljaju povezivanjem sa mnogobrojnim stvarima tokom �ivota. Isto tako je i skup osećanja koja se javljaju usled svetovnih do�ivljaja i uznemirenja. Um je zbir svih ideja i informacija sakupljenih na osnovu dejstva stvari i događanja iz neposredne, ali i posredne okoline. Međutim, sve ove �elje, ideje, osećanja i informacije se neprekidno menjaju. Stare informacije napu�taju svoje "skladi�te", svesni um, a nove dolaze na njihovo mesto. Stare informacije se međutim ne gube, već se "pakuju" u podsvesni um, koji tako biva "skladi�te" svih informacija i umnih do�ivljaja (mentalne impresije) na podsvesnom nivou uma. Ova stalna promena ni na koji način ne remeti sklad umnog delanja (mentalne operacije). Stare informacije odlaze, a one koje ostaju odlično sarađuju sa novoprido�lim informacijama. �tavi�e, nove informacije su sna�no privučene starim informacijama, pa tako i jedne i druge delaju u skladu i taj sklad zapravo odr�ava samopotvrdu umnog postojanja (identitet mentalne egzistencije).

17. Um nije stvoren u jednom danu. Um se neprekidno stvara. Svakog trena, um menja svoju boju i oblik, poput kameleona. On se stalno menja i veoma je nestalan. Um je večno promenljiv. Čovek svakodnevno stiče nova iskustva. Stavovi, mi�ljenja, ubeđenja i savest koju je čovek imao pre deset godina, kao i moć da prosuđuje između ispravnog i pogre�nog, danas je drugačija. Um se razvija kroz iskustva. Ovo zapamti! �ivot je najbolji i najveći Učitelj.

18. Najznačajnije dejstvo uma jeste Savest. Ona je delo (akcija) uma koje se javlja kao posledica sadejstva svih umnih informacija koje deluju istovremeno iz svesnog i podsvesnog dela uma (reakcija interaktivne objektivizacije informacija svesnog i nesvesnog). Ovo dejstvo uma je često zaprečeno (blokirano) kod čoveka neproči�ćenog uma. Zbog toga se za nekog ka�e "proradila" mu savest. U odnosu na nivo znanja koji poseduje, pojedinačna (individualna) savest se izgrađuje i menja uporedo sa ličnim stavovima, i u svetlu dalje spoznaje kojoj pojedinac te�i da stekne. Savest čine lična ubeđenja do kojih čovek dolazi nagonski (instinktivno) ili razumski. Savest deteta ili divljaka je sasvim drugačija od savesti zrelog civilizovanog čoveka, a čak se i među samim civilizovanim ljudima njihovo znanje razlikuje do te mere da savest različito upravlja nji�hovim pona�anjem. Savest se pogre�no shvata kao moralno pona�anje čoveka. Savest nije moralno određenje (moralna kategorija) koje proističe iz dru�tveno nametnutih pravila pona�anja (moral kao socijalna kategorija). U nekim je dru�tvima ne�to prihvatljivo, dok u drugim to isto nije. Kako onda isto delo mo�e biti savesno i nesavesno? Savest koja se oblikuje kao moralno određenje je, u magijskom smislu, nečista savest jer ne postoji dru�tvo ili zajednica koja je zasnovana na duhovnoj čistoti. Savest čoveka proči�ćenog uma se znatno razlikuje od savesti običnog čoveka pomućenog uma. Savest običnog čoveka je "uprljana" neznanjem, zabludama, vezanostima, prijemčivo�ću i odsustvom poriva za spoznajom. Savest proči�ćenog čoveka je savr�eno čista i jasna, jer je izgrađena na čistim informacijama. Zbog ovoga magovi ustaljeno rade na proči�ćenju svog uma.

19. Um čovekov ima četvorostruku prirodu koja podrazumeva Svesni Um, Razum (Intelekt), Jastvo (Ego) i Podsvesni Um. U �irem smislu, ovo su unutra�nja oruđa (instrumenti) uma. Spolja�nja oruđa uma su čula putem kojih čovek opa�a i oseća. Svesni Um nastaje iz Kovitlajuće Sile Vazduha, a Razum iz Kovitlajuće Sile Vatre. Jastvo proističe iz Kovitlajuće Sile Zemlje, dok je Podsvesni Um izveden iz Kovitlajuće Sile Vode. Da bi ovo bilo jasno, moram napomenuti da su Kovitlajuće Sile Suptilni Elementi, odnosno čista energija elemenata. Iz ove enrgije zgu�njavanjem (kondenzacijom) nastaju Kovitlajuće Tvari, odnosno, grubi elementi. Iz grubih elemenata nastaje gruba materija iz koje se oblikovanjem stvaraju pojavni oblici (formiranje objekata). Ovo znanje je temelj alhemije i celokupne magije. Ovladati Kovitlajućim Silama znači ovladati moćima stvaranja i rastvaranja (materijalizacija i dematerijalizacija) kojima je moguće vr�iti preobra�aj (transformacija), preradu (transfiguracija), obnavljanje (regeneracija), skrnavljenje (degeneracija) i upro�ćavanje (generacija). Sve su ovo sposobnosti nestajanja i ponovnog pojavljivanja, pretvaranja jedne stvari u drugu, obnavljanje i upotpunjavanje postojećih stvari i njihovo usavr�avanje, ali ovo su odveć stvari viskoke magije kojoj ovde nije mesto. Ako bi morali porediti unutra�nja oruđa uma po značaju, bilo bi te�ko jer se za Svesni Um mo�e reći da je "inteligentan" u poređenju sa čulima. Međutim, on je "neinteligentan" ako bi ga poredili sa Razumom. A opet, Razum ima i svoj vi�i odraz, Prosvetljeni Razum (Bo�anski intelekt) koji predstavlja spoj volje i intelekta. Zaista, svako od oruđa uma ima svoj poseban značaj i delovanje (funkcija). Svesni Um, Razum, Jastvo i Podsvesni Um su samo odnosni razdeljeni delovi (funkcionalni aspekti) uma. Za Um su sve stvari predmeti (objekti) i on se prostire kroz pro�lost, sada�njost i budućnost. Um je jedinstven, iako ima mnogo delatnosti (funkcija). Kada čovek kod kuće sprema ručak, on je kuvar. Kada obrađuje ba�tu, on je ba�tovan. Na poslu čovek mo�e biti lekar, učitelj, trgovac, majstor ili bilo �ta u svojstvu obavljanja posla. Ali on je uvek jedan isti čovek, samo �to ima različite delatnosti i u skladu sa njima mo�e imati različita imena. Slično tome, kada je Um u okvirima voljne misli i sumnje zove se Svesni Um; kada razlučuje i odlučuje, onda je Razum; kada sebi pridaje značaj, onda je Jastvo; kada predstavlja "skladi�te" svih informacija, do�ivljaja i pamćenja, onda je on Podsvesni Um. Ko je dao vodi vla�nost, vatri toplotu, kretanje vazduhu? Sve te osobine su njihova sama priroda. Na isti način, Svesni um ima svoju urođenu prirodu prijanjanja za objekte, Razum za njihovo određivanje, Jastvo za samopotvrđivanje i poistovećivanje, a Podsvesni Um za pamćenje onoga �to Jastvo opa�a. Kada je Svesni Um aktivan, uporedo sa njim su aktivni i Razum i Jastvo. Ova tri delatnika uma uvek zajednički delaju (funkcioni�u) u zdravom međusobnom odnosu. A taj se odnos formira kada Svesni Um stvara misao. On razmi�lja da li je neka stvar dobra ili lo�a. Razum se pokreće da bi doneo zaključak. Razum je je taj koji razlučuje o čulnim do�ivljajima. Su�tinska priroda uma je sama misao. Svesni Um je misaono ma�tovit (imaginativan). On je precizno određen kada sprovodi odluke Razuma, odnosno, kada prenosi poruke Razuma organima delanja koji ih sprovode u delo. Svesni Um odabira, prihvata i odbacuje sve nadra�aje.

20. Delovanje uma je trostruko: kao misao, nadra�aj i volja. Mi�ljenje, �elja i volja su trostruko delovanje uma (mentalni procesi). Um se mo�e naći u tri stanja i to u delatnom (aktivan), mirnom (pasivan) i nedelatnom (neutralan). Um, kao stalno pokretljiv, uvek te�i različitim i novim utiscima. Um se gnu�a jednoličnosti (monotonije). Jednoličnost vodi u duhovnu potmurenost (depresiju).

21. Postoje tri osnovna zakona kroz koje se ispoljava delovanje uma: Zakon Sličnosti (Asocijacija), Zakon Ustaljenosti (Kontinuitet) i Zakon Peispitivanja (Relativitet). Ovi zakoni ne smeju delovati odvojeno i pojedinačno, već uvek zajedno i istovremeno. Samo tako se oblikuju čiste misli i jasne misli. Samo tako nastaje čist um. Svaki opa�aj ili do�ivljaj se najpre po Zakonu sličnosti povezuje sa ostalim opa�enim stvarima ili do�ivljajima. Istovremeno se ustanovljava ustaljenost postojanja stvari ili do�ivljaja, ali se, takođe vr�i i preispitivanje stvari ili do�ivljaja, odnosno, utvrđivanje razlika između opa�enih stvari ili do�ivljaja. Sledstveno ovim Zakonima prosvećeni um zna da ne postoje dve iste stvari, niti dva ista do�ivljaja, čak i kad su po svim osobinama stvari takoreći identične, one se ipak razlikuju. Ovo je uzvi�eno znanje svih stvari, kako onih koje jesu da jesu, tako i onih koje nisu da nisu. Iz ovih Zakona proističu i glavne osobine uma: promenljivost, delovanje, potiskivanje, usmeravanje, pojavni �ivot i stvaranje ličnosti. Razmi�ljanje, planiranje, osećanje i saznavanje su različite delatnosti koje se odvijaju u umu. Čovek ponekad planira, ponekad oseća, ponekad poku�ava da ne�to sazna, ponekad ozbiljno razmi�lja, a ponekad ne�to odluči. Odluka pokreće sve umne sposobnosti. Zbog ovoga je mag uvek u stanju da unutra�njim sagledavanjem spozna �ta se tačno odvija u datom trenutku u njegovom umu. Ta spoznaja omogućava delanje Čiste Volje koja primenjena u �ivotu predstavlja nepokolebljivu odluku. Nehar (Suptilna Svetlost) ne mo�e osvetliti um ako je um zapečen skramom nečistote! Zato uvek i stalno radi na svom proči�ćenju uma!

22. Ispoljavanja uma, odnosno stanja uma su svesni um, podsvesni um, nesvesni um, nadsvesni um i svesvesni um. Svest je ustaljeno (kontinuirano) ispoljavanje uma koje podrazumeva izravnu opstojnost bića (egzistencija) u vremenu i prostoru kroz do�ivljavanje stvarnosti i odnosa prema svakoj stvari ili biću. Svest se ispoljava uvek u ograđenom prostoru trenutnog. Ovo znači da svest dela samo "ovde i sada" i mo�e obujmiti samo stvari i bića izravnog opa�anja stvarnosti. Svest se mo�e ispoljavati i posrednom spoznajom kroz vreme, ali opet ograničena poimanjem trenutnog. Svest je sredi�te i te�i�te ispoljavanja uma, te�i�te spajanja prote�ne i neprote�ne Beskonačnosti. Spoznaja je glavno oruđe svesti, a određena je vremenom i prostorom ispoljavanja svesnog uma.

23. Kao �to srce ima dve komore i dve predkomore, tako i svesni um ima svoje dve komore i dve predkomore. Podsvest je "predkomora" prote�ne Beskonačnosti svesnog uma. Ona je "skladi�te" svih informacija �ivog iskustva opa�anja i do�ivljaja. Podsvest je speremi�te celokupnog ličnog pamćenja (memorija). Ali podsvest je takođe i spremi�te u koje se, iz svoje "komore", izliva nesvesni um (Jungovo "pojedinačno nesvesno"). Nesvesni um je odraz prote�ne Beskonačnosti uma i "skladi�te" svih informacija izravnih i posrednih veza pojedinačnog uma sa ostalim umovima. Ali je isto tako i steci�te celokupnog nasleđa čovečanstva (Jungovo "Kolektivno nesvesno"). U nesvesnom su pohranjena sva iskustva, sva znanja i sve ve�tine svih ljudi koji su ikada �iveli i postojali. Kada uzvi�eni um otkloni zapreke koje odvajaju nesvesni um, tada reke i potoci znanja pokuljaju u svesni um. Nadsvest je "predkomora" neprote�ne Beskonačnosti svesnog uma. Ona je povi�eno stanje svesti u kojem mag opa�a sve ono �to svest svojim spolja�njim oruđima, čulima, ne mo�e opaziti. U ovom se stanju svesti stiču znanja drugih nivoa i ravni postojanja (multidimenzionalni svet). Nadsvest je poput jezera u koje se, iz svoje "komore", uliva svesvesni um. Svesvesni um je odraz neprote�ne Beskonačnosti svesnog uma. To je onaj Bo�anski um, Sveum, Um Svemira, Beskrajni Nak�ir, Dhao. Svesvesni um je riznica Spoznaje Bogova. Tamo odlazi mag na svom Beskrajnom putovanju Du�e. Cilj je svakog maga da svoju svest, svoj svesni um sa�me u skupnu tačku dodira prote�ne i neprote�ne Beskonačnosti. Ta tačka, u prostornom smislu, je beskrajno mali prostor kroz koji se sveprostor ispoljava. U vremenskom smislu, ova tačka je "trenutno". Zapamti ovo! Trenutak je ovde i sada, ono �to jeste, a trenutno je ono �to prolazi, a jo� nije pro�lo i ono �to dolazi, a jo� nije do�lo. Ovo je Tajna Spoznaje!

 

Grafički prikaz dodira prote�ne i neprote�ne beskonačnosti u trenutnom

 

Slede slike ispoljavanja uma i stanja uma kod prosečnog čoveka i uzvi�enog čoveka čistog uma. Krugovima je predstavljen red veličine kako sledi: 1) nesvesni um, 2) podsvesni um, 3) svesni um, 4) nadsvesni um i 5) svesvesni um.

 

Ispoljavanje uma prosečnog čoveka

 

Stanje uma prosečnog čoveka

 

Ispoljavanje uma uzvi�enog čoveka

 

Stanje uma uzvi�enog čoveka

 

Stanje i ispoljavanje Bo�anskog Uma

 

Nekada su Bogovi boravili na zemlji među sinovima čoveka. Bogovi su tada postojali kao ljudi (Annunaki) da bi čovek postao kao Bogovi (Kiannapa). Ovo je Tajna nad Tajnama, Dhao Spoznaje koju su preneli Drevni.

24. Um se ne nalazi u pojavnom (fizičkom) telu. Mozak nije um, kao �to se uobičajeno misli, niti je njegovo sedi�te u mozgu. Um i razum (intelekt) se nalaze u Zvezdanom (Astralnom) telu, ali oni deluju putem odgovarajućih centara u fizičkom mozgu. Kako um ima različite sposobnosti, tako ima i različite centre. Um stiče iskustva iz pojavnog sveta (fizički univerzum) putem mo�danih titraja (mo�dane vibracije). Sedi�te uma je Zvezdano oko ili "treće oko", sme�teno naspram čeonog re�nja između obrva. Obratite pa�nju na ono �to čovek čini u stanju dubokog razmi�ljanja. Podboči bradu, okrene glavu malo udesno i usmeri pogled ka prostoru između obrva, a onda ozbiljno razmi�lja o nekom problemu. Ovo je nesvesna radnja pri kojoj se čovek obraća svom umu, a u svakom obraćanju pogled se upire ka sagovorniku. Sedi�te uma je zaista Zvezdano oko, sredi�te veoma moćne vrtlo�ne sile. Ovaj energetski kovitlac se jo� naziva i Zmajevo oko, ali o tome će biti reči kasnije, u delu o sedam energetskih vrtloga.

25. Psihologija ka�e da je svest funkcija i svojstvo uma. Ovo je velika zabluda. Drevno učenje nam govori da je Jastvo jedino istovetno sa Čistom Sve�ću. Um mo�e, povremeno "pozajmiti" Svetlost od svog izvora - Jastva, Čist Nehar, Svetlost svih svetlosti, da bi mogao zablistati kao svest, ali ta je svetlost poput pozlate na bronzi, nije čisto zlato. Um mo�e "pozajmti" Svetlost i Moć i od Izvora, Sveuma Nak�ir, kao �to parče usijanog gvo�đa pozajmljuje toplotu i sjaj od vatre. Um je zaista "neinteligentan", ali se stvara utisak da je "inteligentan" zato �to pozajmljuje Svetlost od Nak�ir. Kao �to Mesec kada noću sija, on ne sjaji svojom svetlo�ću, već je njegov sjaj samo odraz svetlosti Sunca, tako i um za kratko blista Svetlo�ću koja je samo odraz Svetlosti Sveuma.

26. Um mo�e da čini samo jednu stvar u jednom trenutku. On je ograničen. On je brzoplet. On je promenljiv. On je trapav, jer je sklon stalnim usponima i padovima. Um je samo gomila, ideja, misli, navika, �elja, nagona i osećanja. Svaki čovek uvek će reći: "Moj um", kao da je um jedno od sredstava, slično �tapu ili ki�obranu. I zaista je tako, um nije samoobasjavajuće Ja. Čak i u slučajevima opijenosti ili oduzetosti umnog delanja (paraliza mentalnih funkcija), kada čovek, delimično ili potpuno gubi pamćenje, Jastvo ostaje. "Ja" postoji nezavisno od uma i zato um nije "ja". Um tumara po mraku. On zaboravlja svaki trenutak. On se menja svake sekunde. Ako mu je hrana nedostupna, on ne mo�e pravilno da misli. U dubokom snu um uop�te ne dela. On je pun nečistoća, �elja i �udnji. On se zbunjuje kada se ljuti. U strahu, drhti. U �oku, on tone. Um je kao pas kad je pu�ten s lanca. On besomučno juri u svim pravcima no�en čulnim opa�ajima. Gleda na sve strane, oslu�kuje sve zvuke, nju�i sve mirise, sve mu privlači pa�nju. On slu�a samo svoje nagone, hoće da jede, hoće da pije, on hoće seks. Pas je neverovatna slika uma. Ali čovek ipak i dalje tvrdi u Dekartovskom stilu: "Mislim, dakle postojim".

27. Um je organ nadra�aja i misli. Kao takav, mora biti potčinjen onome ko ga koristi. Ljudska du�a ne upravlja umom, zato �to vidimo da obični ljudi ne mogu da upravljaju svojim umom. Oni se veoma lako povode za tričavim čulnim nadra�ajima (impresije), osećanjima (emocije) i strahom. Stoga u biću mora postojati ne�to drugo �to upravlja umom. To je "Ja" Gospodar uma, Gospodar ispoljavanja Čiste Volje. Um je, isto tako, veliki prevarant. Koristeći se obmanama (iluzije) on uvek nastoji da čulnim do�ivljajima (impresije) prevari Jastvo (Ego) "nagovarajući" ga da se prepusti u�ivanju. Običan čovek lako podlegne ovoj obmani uma, govoreći: "Um to sam ja". Tada se "Ja" usredsređuje na svoje pojavno biće (fizičko telo) i prepusta vođstvo nagonima (instinkti), a Razum se podređuje razlučivanju izvitoperenih nagona (sublimirani instinkti). Tada samoobasjavajuće Ja svoju Svetlost predaje umu koji blista hraneći se nasladama prolaznosti kojima je obuzeto Jastvo. Nehar vi�e ne obasjava "Ja", jer Jastvo ovaj blistavi Nehar prenosi na um koji samo odra�ava Svetlost. Kako odraz Svetlosti nije istinska Svetlost, tako se Nehar vraća u svoj Izvor, u Nak�ir, a du�a čovekova tad ostaje u Tami okovana la�nim sjajem svoga uma. Ako ti je te�ko da prekorači� granicu ovu i ispolji� volju gospodara, uzmi onda psa i reci sebi: "Ovaj pas, to je moj um". A kako je pas neverovatna slika prijemčivog uma, tada će� shvatiti �ta ti je činiti. Pas je toliko prijemčiva vrsta da posle veoma kratkog vremena neverovatno liči na svog gospodara. Zato se i ka�e: " Kada sretne� čoveka sa psom, gledaj psa i videće� kakav je čovek". Zbog toga je ovo najbolji primer prijemčivog uma. Psa mora� naučiti i izve�bati kada je vreme za �etnju, kada je vreme za jelo, �ta sme da radi, a �ta ne sme, da dođe kada ga pozove�, da sedne kada mu naredi� i slično, ali i da nagradi� poslu�nost. Istovremeno, u ovome mora� pokazati i svakodnevnu odgovornost. Tako ti postaje� gospodar psu, a ne njegov tutor i sluga. Isto je potpuno i kad je um u pitanju. I njega mora� naučiti i izve�bati da sledi tvoje zapovesti volje. Mora� mu pokazati da je on podređen, a ti njegov gospodar. Tako, kao �to posle izvesnog vremena pas razume i samo pogled mu upućen i zna gde mu je mesto, tako i um kad je pod vla�ću volje Jastva, zna gde mu je mesto i uvek se stavlja na raspolaganje svom gospodaru. Ot�elnik na Stazi Beskrajnog putovanja Du�e, onaj koji je napustio svetovnost, mag, posvećenik u Tajne Bo�anske Spoznaje zna da je um prva prepreka, zid �to čoveka odvaja od Sveta Bogova. Zato on hrli Prolaz da pronađe, Kapiju da otvori, da bi se, kad je prođe, na�ao u Svetom Kraljevstvu Nepreglednih Prostranstava Onostranog, da mo�e stati licem u lice pred Bogove. Zato, mag prvo �to čini, on razdire Pokrov Tame nad soptenim Jastvom, on rastapa sve obmane uma, on zadr�ava Nehar, blistavu Svetlost u Sopstvu svojeg Ja. Tako um postaje sluga Gospodara, samoobasjavajućeg Ja.

28. Priroda Nak�ir, iz koje izvire svaki pojedinačni um, je Postojanje, Znanje i Bla�enstvo u njihovoj Potpunosti (Apsolut). Ovo su isto tako i odlike Svepro�imajućeg Jastva, jer je Nak�ir Jedinsvo Svega. Zbog toga je Nak�ir shvaćen kao Svebiće, Sveduh, Svepro�imajući, Samoobasjavajući, Sveum, Svedu�a... Nak�ir je Nestvoreno Sopstvo. Pojedinačna du�a je Sopstvo isto tako i samoobasjavajuće Jastvo takođe, ali je stvorena. Nak�ir je njen Izvor.

29. Svako stvaranje podrazumeva spajanje delova, pa su tako sve tvari, sva bića spoj delova kako ona jednostavna, tako i ona slo�ena (kompleksna). Jastvo je samosvesno. �ta onda ograničava sagledavanje (viziju) du�e? To mo�e biti samo um. Ova činjenica pokazuje postojanje unutra�njeg oruđa, odvojenog uma. Um sakuplja znanje stečeno kroz sva moguća čula. Čulno znanje je proizvod veze između uma i čulnih organa. Iz tog razloga ne mo�e istovremeno postojati znanje o do�ivljajima koje dolazi kroz različite čulne organe. Koliko puta se dogodi čoveku da iako gleda u jednom pravcu, mnoge mu stvari promaknu, ne vidi ih. Takav čovek ka�e: "Kao da mi je um bio negde drugde. Nisam to video." Nemogućnost istovremene spoznaje kroz različite čulne organe ukazuje na postojanje uma. Du�a je ustaljena (konstantna, konstantan faktor). Između Jastva i čulnih organa, neophodna je veza. Ta veza je unutra�nji organ, Um, kroz čiju se pa�nju i nepa�nju de�ava opa�anje. Ako ne bi postojao um, to bi rezultovalo neprekidnim opa�anjem ili neprekidnim neopa�anjem. Prvo bi se desilo u slučaju spajanja Jastva, čula i predmeta (objekta), tri oruđa (instrumenta) opa�anja. Ako prilikom povezanosti ova tri uzroka ne bi usledila posledica, dogodilo bi se neprekidno neopa�anje. Međutim, nijedno od ova dva nije moguće. Ovo je jasan pokazatelj postojanja odvojene stanice između Jastva i čula, unutra�njeg organa usled čije se pa�nje i nepa�nje odigrava opa�anje i neopa�anje. Ovo je glavni dokaz za postojanje uma. Drugi dokaz je sposobnost čoveka da prosuđuje. Kada stojimo na ki�i, kapi padaju po na�em telu. Tada zaključujemo da pada ki�a. Sam dodir kapi ne mo�e nam omogućiti da budemo svesni te činjenice. Sposobnost na osnovu koje dolazimo do ovakvog zaključka je Umna spoznaja rasuđivanjem jer um poseduje skladi�te informacija čijim spajanjem (kombinovanjem) sa čulnim do�ivljajem rasuđuje i prosleđuje Jastvu koje izvodi zaključak.

30. �ivotinja ne mo�e "spoznati sebe". Ona ima samo telesnu (fizičku) svesnost. Ona nema samosvest. �ivotinja isto kao i čovek oseća neprijatnost, bol, zadovoljstvo, tugu, radost... Ali, �ivotinja nema sposobnost umnog razlučivanja (mentalna analiza). Čovek ne samo da "zna" već on "zna da zna". To se zove samosvest ili umna svest (mentalna svest). Čovek ne samo da "oseća" ili "do�ivljava" stvari, već on ima i reči kojima izra�ava svoja osećanja i do�ivljaje. On mo�e veoma �ivo da opi�e svoja osećanja. On mo�e da misli o tome kako ih do�ivljava. On mo�e da odvoji sebe od nadra�aja i osećanja. On je u stanju da misli: "Ja osećam, ja čujem, ja vidim, ja miri�em, ja ku�am, ja delam, ja u�ivam". "Ja znam ovu knjigu." Isto tako: "Ja znam da znam ovu knjigu." To je samosvest koja je svojstvena jedino ljudima. Sat koji ogla�ava udarac u zvono, recimo 5 puta, čuju i čovek i �ivotinja, jer zvuk koji treperi dolazi do u�iju i ljudi i �ivotinja. I �ivotinje čuju pet udaraca, ali čovek ih broji i zaključuje putem svog Razuma: "Sada je pet sati." On poseduje posebno znanje, dok �ivotinje imaju obično znanje. Upravo to posebno znanje odvaja čoveka od �ivotinje. Uzimanje hrane, spavanje, strah i raz�mno�avanje su zajednički za obe vrste. �ivotinja reaguje po nagonu i tako dela, dok čovek, pomoću posebnog znanja, razlučuje, zna �ta da čini, a �ta da ne čini.

31. Postoje četiri izvora spoznaje: nagon (instinkt), razum (intelekt), otkrovenje (intuicija) i Bogospoznaja (nad-intuicija) ili Bo�anska Spoznaja. Kada muva sleti na telo, ruka se samosvojno (automatski) podi�e ka muvi kako bi je uklonila. Um pri ovom delu ruke uop�te ne rasuđuje. Kada ispred svoje noge ugleda zmiju, čovek samosvojno povlači nogu. To se zove nagonski (instinktivan) ili samosvojan (automatski) pokret. Nagoni su obele�je pona�anja �ivotinja kod �ivotinja. Pogledajte na ptice, kod njih se jastvo (ego) se ne upliće u slobodni tok stvari, Bo�anski tok stvari. Iz tog razloga, rad koji ptice nagonski obavljaju je savr�eniji od rada koji izvode ljudska bića. Zbog toga ptice savr�eno prave svoje gnezda, uvek iznova i uvak identična? Razum (intelekt) je vi�i od nagona i poseduju ga samo ljudska bića. On sakuplja činjenice, uop�tava ih (generalizuje), rasuđuje od uzroka do posledice i od posledice ka uzroku, od početne misli (premisa) do zaključka (konkluzija), od pretpostavke (hipoteza) do dokaza (teorema). On zaključuje, odlučuje i donosi konačan sud (teorija). Razum je sposoban da čoveka sigurno odvede na prag otkrovenja, ali ga tu mora napustiti. Ako se razum zadr�i kao pratilac spoznaje otkrovenjem (intuitivno saznanje), on će svojim razlučivanjem (analiza) uneti pometnju u spoznajno (hipotetisanje) i obezvrediti spoznato preop�tavanjem (regenerisanje). Ovim spajanjem, gotovo uvek se donese pogre�an zaključak (degenerisanje), a ukoliko se i dogodi da bude ispravan, on uvek dolazi sa zaka�njenjem te biva neupotrebljiv, a um zapada u protvurečje (mentalna opstrukcija). Otkrovenje (intuicija) je duhovna spoznaja sagledavanjem koja nastaje kao posledica delovanja Zvezdane (Astralne) ravni postojanja. Ovo se smatra spoznajom putem vi�eg uma ili vi�e umne svesnosti, pri kojoj dolazi do izravne spoznaje Istine (direktna percepcija) ili izravno znanje putem usredsređenja (meditacija). Su�tina stvari se otkriva u bljesku. Otkrovenje je vi�i izvor znanja od Razuma (intelekta). Ono potpuno isključuje rasuđivanje, jer predstavlja izravno opa�anje sagledavanjem. Otkrovenje prevazilazi (transcendira) razum, ali mu se ne suprotstavlja. Zato je rečeno da Razum dovodi čoveka na prag Otkrovenja, a onda se povlači pred Duhovnim bljeskom i uvidom u Istinu. Kroz otkrovenje dolaze Nadahnuće (Inspiracija) i Bogospoznaja. Uvid kroz Bo�ansku Spoznaju koja prevazilazi (trancendira) otkrovenje jer prevazilazi (transcendira) Zvezdanu (Astralnu) ravan sa Eterične Ravni nazivamo Bogospoznajom. Ona je je najvi�i oblik Znanja i jedina Stvarnost.

32. Um obuhvata Misao, Zamisao (Ma�ta) i Promisao u nihovom mno�tvu. Kao takav, nastao je iz Sveuma, kao Njegov Večni deo. Sveum je njegov uzrok, Izvor. Oblik koji Beskrajni Nak�ir, Vrhovni Duh, poprima putem Misli je Um. Po�to je prvobitno napustio rasuđivanje, upleo se u mre�u Zamisli koje su uzrok stvaranja. Su�tina uma, Temelj uma, Izvor uma je Nak�ir, Sveum, Vrhovni Duh, Sveduh ili Potpuna (Apsolutna) Svest. Sila nad silama koja daje moć umu, Svetlost svetlosti koja osvetljava um, Posmatrač posmatrača koji svedoči motivima i pokretima uma, Oslonac svih oslonaca na kojima um počiva, jeste Nak�ir. Čijom se Voljom i naredbom um povodi za �eljenim, Toj najmoćnijoj Sili se klanjam sklopljenih ruku. Ta sila nad silama je Nak�ir. To Jedinstveno Vrhovno Biće koje boravi u svakom umu, u odajama svakog srca, �to pro�ima svaku tvar kao Sveduh, On je Unutra�nji Vladar, On je Nadzornik (Kontrolor), On je tihi Svedok, Unutra�nje Jastvo koje nema početak, sredinu, niti kraj. On je Izvor Maanne, svega Stvorenog, svih svetova, Izvor Znanja, tela, uma, i Vatre �ivota (�ivotna energija). Svepro�imajuća, Nepromenljiva, Jedna Jedinstvena Su�tina, koja postoji u pro�losti, sada�njosti i budućnosti, koja postoji sama od sebe, samoosvetljavajuća, Neharanna jeste Nak�ir. Dok sanja, čovek vidi blje�tavu sjajnu Svetlost. Odakle ona dolazi? Od Nak�ir. Svetlost prisutna u snu pojedinačnog uma, samoobasjavajućeg Jastva, jasno pokazuje da je Nak�ir Sveum Samoobasjavajućeg Jastva Sveduha Svemira. Ovo je Istina.

33. Bogovi poseduju �est vrlina: Mudrost, Bestrasnost, Slavu, Moć, Bogatstvo i Ispravnost do krajnjih mogućnosti. I Bogovi imaju svoj opseg jer i Oni imaju Izvor u Sveznanju, Svetvarnosti, Svemoći, Sveprisutnosti, Neograničenosti i Večnosti Nak�ir. Bogovi imaju znanje o svim svetovima, njihovim vladarima i sudbinama. Imaju vlast nad svime, i Moć kojom dele plodove svim Bićima. Bogovi imaju unutra�nju vlast nad svim Imenima i Oblicima stvorenog i nad svim umovima. Oni su uzrok Stvaranja, Odr�anja i Uni�tenja Svega. Svemoćno�ću izvode sva dela i potpuno su nezavisni i u delu slobodni. Znanje, bez�eljnost, moć upravljanja, proči�ćavajuće dejstvo, istinitost, pra�tanje, istrajnost, stvarala�tvo, Spoznaja Jastva i Svebića, su�tina je svih dela Bogova. Glavna su dela Bogova: Stvaranje, Odr�anje, Razaranje, Prekrivanje i Blagosiljanje. Svaki je od Bogova vladar i poznavalac srca, ali je i onaj koji podstiče (inspiri�e). Bogovi poma�u posredstvom Duhova na bezbroj načina: preko snova, kao unutra�nji Glas, govoreći kroz usta drugih u svakodnevnim razgovorima i savetima prijatelja. Večno bla�enstvo, vrhovni mir, večno zadovoljstvo, beskonačnu sreću i nepomućenu radost mogu imati samo Bogovi. Kada se na svom beskrajnom putovanju du�e nađe� licem u lice sa nečim neuni�tivim, nečim �to je po svojoj prirodi večno, čisto, savr�eno, samoosvetljavajuće i nepromenljivo, neće� se vi�e osećati jadno, nesrećno, i hiljadu se jo� pobrojati mo�e opisa stanja u kojem se izgubljena du�a čoveka nalazi. Zato znaj, sine čovečiji, ovo je cilj �ivota. Postigni Bo�ansku svest samoprosvećenjem na Stazi Znanja, na Stazi Bogova. Ovo je tvoja najuzvi�enija du�nost. Sve ostalo zanemari!

34. Telo čovekovo, sastavljeno od niza organa nije ni�ta drugo nego um sam. Ovo je drevno učenje o telu. Pojavno (fizičko) telo je spolja�nji grubi izraz uma (fizička manifestacija), dok je um, suprotno, tanani izraz pojavnog tela (suptilna forma fizičkog tela). Um koji razmi�lja o telu (kontemplacija) postaje samo telo i tako poistovećen sa njim pro�ivljava sva telesna uznemirenja. Svako telo ima svoje sedi�te u umu. Kada bi um bio oduzet (mentalna paraliza), telo ne bi bilo u stanju da �ivi, isto kao �to ni biljka ne bi mogla opstati bez vode. Um je taj koji obavlja sve poslove i on je telo u pravom smislu. Umno delanje je jedino istinsko delanje. Um sva dela izvodi veoma brzo na pojavnom, telesnom nivou Zemaljske ravni, ali u Zvezdanoj (Astralnoj) ravni, um dela dvostruko i trostruko br�e jer tamo izuzetno brzo treperi (vibrira). Jedina osobina grubog tela je zaletljivost (inercija) u kretanju i nesposobno je za i�ta drugo. Čak i kada se grubo telo raspadne nakon smrti, prosvećeni um će brzo preuzeti novo telo po svojoj volji, dok će se um poistovećen sa telom nesvesno uneti u novo telo prema Zakonu Uzročnosti. Iz ovoga proizilazi da je telo sklop koji je um napravio za svoja sopstvena u�ivanja, za izlivanje svoje energije putem koje stiče različita iskustava u ovom pojavnom svetu posredstvom pet energetskih staza, odnosno, pet čulnih organa opa�anja i spoznaje.

35. Umno delanje jedino je istinsko delanje. Delanje tela nije delanje, jer samo po sebi telo je ne delatno. Telo su zapravo misli čovekove, njegova raspolo�enja, ubeđenja i osećanja, opredmećena kako bi bila vidljiva oku u pojavnom svetu. Veoma je va�no reći da se svaka ćelija tela stvara, raste, zreli, pati i nestaje, primajući �ivotnu iskru ili iskru smrti posredstvom svake misli koja uđe u um, zbog toga �to čovek te�i da izraste u lik o kojem najvi�e razmi�lja. Kada se um okrene ka nekoj određenoj misli i neko vreme boravi u njoj, uspostavlja se izvesno treperenje tvari (vibracija materije) i �to se ta misao če�će izaziva, to vi�e ima namernost (tendenciju) da se ponavlja, sve dok ne pređe u naviku i ne postane samosvojna (automatska). Telo prati um i odra�ava (imitira) njegove promene. Kada čovek usredsredi svoje misli (koncentracija) oči se ukoče (fiksiraju). Svaka promena u mislima stvara treperenje u umnom telu (mentalna vibracija) i kada se ona prenese na pojavno (fizičko) telo, to izaziva dejstvo u nervnim ćelijama mozga. Ovo dejstvo uzrokuje mnogobrojne električne i hemijske promene. Ovo znači da misaono delovanje izaziva promene na pojavnom (fizičkom) nivou. Ovde se odra�ava dejstvo Zakona privlačnosti po kojem umno treperenje ne samo da oblikuje tvar, već i privlači isto ili slično treperenje energije iz okru�enja. Zakon Privlačnosti deluje po određenju "slično privlači slično" i nema vezu pro�imanja (kauzalitet) sa Zakonom Suprotnosti. To znači da misao o "nečemu" uzrokovana bilo privlačno�ću bilo odbijanjem privlači to "ne�to". Ako je čovek u strahu od bolesti glavobolje, on bolest glavobolje privlači, ali isto tako i ako tvrdi da neće imati glavobolju, ili izra�ava �elju da nema glavobolju, on bolest glavobolje privlači. Samo um u kojem ne postoji misao o bolesti glavobolje, zauvek odbija bolest glavobolje. Ovo znači da nema privlačnosti ukoliko nema misaone prijemčivosti.

36. Kao �to je pojavno (fizičko) telo spolja�nji grubi izraz uma (fizička manifestacija), tako je um, suprotno, tanani izraz pojavnog tela (suptilna forma fizičkog tela). To znači: ako je um um grub i telo je grubo. Kao �to čovek grube pojave kod drugih ljudi ne izaziva ne�nost i ljubav, isto tako čovek grubog uma ne mo�e ni kod koga izazvati ni ljubav ni privlačnost. Um vrlo jasno odra�ava na licu svoja različita stanja koja razuman čovek mo�e lako da pročita. Lice je slika uma, prepuno znakova, i kao �to je knjiga prepuna slova i mo�e je čitati onaj ko slova poznaje, tako i lice mo�e čitati onaj ko znake na licu razaznaje. Telo prati um. Ako um pomisli o padu sa visine, telo se odmah priprema i pokazuje spolja�nje znake. Strah, zabrinutost, bol, radost, tuga, veselost, ljutnja i mnoga druga stanja uma, proizvode različite odraze na na licu. Oči koje predstavljaju ogledalo du�e, govore o stanju u kojem se nalazi um. U očima postoji "uređaj" koji preobra�ava i odra�ava svetlost, kako spolja�nju tako i unutra�nju. Spolja�nja svetlost omogućava opa�anje, a unutra�nja svetlost prenosi poruke o stanju u kojem se um nalazi: misli o neverstvu, lukavosti, prevari, čistoj ljubavi, saosećanju, ushićenju, depresiji, sumornosti, mr�nji, radosti, miru, skladu, zdravlju, moći, snazi i lepoti. Čovek koji je u stanju da čita iz očiju drugih, mo�e istovremeno čitati i njihove umove. Mo�e pročitati čovekovu zadnju misao ili prete�nu (dominantnu) misao koja obuzima um, ako je u stanju da zapazi znake na njegovom licu, u njegovom govoru i pona�anju. Za ovo je potrebna smelost, o�troumnost, uve�banost, razum i iskustvo. Misli, osećanja i načini razmi�ljanja ostavljaju dubok trag na licu čoveka. Na licu je te�ko sakriti ono �to je u umu. Čovek mo�e pomisliti da je zadr�ao svoje misli u tajnosti, ali misli o naklonosti, po�udi, pohlepi, ljubomori, ljutnji, osvetoljubivosti, mr�nji, i druge slične, trenutno ostavljaju dubok trag na licu. Lice je veran i vrlo osetan (snzitivan) uređaj koji bele�i i snima sve misli koje promiču umom čoveka. Lice je poput uglačanog ogledala, ono odra�ava prirodu uma i njegov sadr�aj u određenom trenutku. Mag će na licu čoveka pročitati njegovu pro�lost, videti sada�njost i nazreti budućnost. Drugim rečima, mag samo jednim pogledom na čoveka zna �ta je, za�to i kako radio, �ta, kako i za�to radi i zna �ta će, kako i za�to raditi. Uvidom sa nivoa vi�ih ravni zna i ishod svake radnje koju čovek preduzima. Onaj ko misli da mo�e da sakrije svoje misli, neznalica je prvog reda. On liči na noja koji, kada ga hvataju, sakrije glavu u pesak i zami�lja da ga niko ne vidi. �ta god da misli čovek, istog trenutka se to ocrtava na njegovom licu. Svaka lo�a misao je kao igla kojom se urezuju linije i znaci na licu. Lice je zapravo pokriveno o�iljcima i ranama koje su stvorile lo�e misli pout mr�nje, ljutnje, po�ude, ljubomore, osvetoljubivosti i slične. Na osnovu o�iljka sa čovečijeg lica, mag mo�e odmah da pročita stanje uma čoveka, odmah mo�e ustanoviti (dijagnostikovati) bolest uma ili bolest tela.

37. Kako je um usko povezan sa telom, um deluje na telo a telo reaguje na um. Bol u umu oslabljuje telo, a telo zauzvrat utiče na slabljenje uma. Ako je telo sna�no i zdravo, i um takođe postaje zdrav i sna�an. Ako je telo bolesno, i um postaje bolestan. Bol u telu prouzrokuje slabost u umu. Ovo je tvrdnja nauke čoveka koja ka�e da je u zdravom telu i duh zdrav. Ovo tvrdi um koji je poistovećen sa telom. Istina je sasvim suprotna. Drevno učenje ka�e da je telo zdravo ako je duh zdrav. Uzvi�en čovek zna da je zdrav duh samo ako je um proči�ćen, čime je i telo neminovno zdravo. Kako um ima vlast nad telom, tako čist i zdrav um znači i zdravo telo. Osnovni uzrok bolesti koje napadaju telo su lo�e misli. Sve �to se zadr�ava u umu, biva stvoreno i u telu. Svako ru�no osećanje i ogorčenost delovaće ujedno i na telo i izazvaće neku vrstu bolesti. Sva uznemirujuća stanja kao �to su strast, mr�nja, ljubomora, zabrinutost, plahovita raspolo�enja, zapravo uni�tavaju ćelije tela i izazivaju oboljenja srca, jetre, bubrega, slezine, �eluca i drugih organa. Siloviti nastupi �estoke plahovitosti ozbiljno o�tećuju mo�dane ćelije, ubacuju otrovne hemijske sastojke u krv, izazivaju op�ti �ok i smanjuju lučenje stomačnih sokova, �uči i ostalih probavnih sokova, oduzimaju energiju, �ivost, izazivaju prerano starenje i skraćuju �ivotni vek. Kada je um uznemiren, onda je i telo uznemireno. U kojem god pravcu telo krene, um će ga pratiti. Kada su i um i telo uznemireni, �ivotna energija teče u pogre�nom pravcu. Umesto da pro�ima telo ravnomerno i stabilno, ona treperi neujednačeno. Tada se ni hrana ne vari pravilno. To je početak bolesti. Bolest je slabost uma, a ne slabost tela. Ako se su�tinski uzrok, nečisti um odstrani, nestaju sve bolesti. Čist um. ne privlači nijednu bolest. Mag nikada nije bolestan. Bolovi od kojih pati telo su drugorazredne bolesti tela (sekundarne, fizičke bolesti), dok se patnje koje utiču na um mogu nazvati prvorazrednim umnim bolestima (primarne, mentalne bolesti). Ako se lo�e misli uni�te, sve telesne bolesti će nestati. Čistoća uma znači i zdravlje tela. Zbog ovog saznanja magovi su uvek obazrivi u svojim razmi�ljanjima i u izboru misli. Zato �to uvek prebivaju u uzvi�enim mislima, magovi �ive u skladu, zdravlju i lepoti.

38. Mag je svoj sopstveni lekar. Čak i kada ima pogre�nu misao on je svestan te misli. Ako telo oboli usled pogre�ne misli, mag koji poznaje svaku biljku, pronaći će lek kojim će ubla�iti patnju tela i zalečiti bolest. Istovremeno će nastojati da odbaci lo�u misao, uzročnika bolesti i bolest će nestati, a telo biti izlečeno. Pogre�na predstava (imaginacija): "Ja sam ovo telo" je koren svakog zla. Pogre�nim razmi�ljanjem, čovek se poistovećuje (identifikuje) sa telom. Javlja se vezanost. Vezivanjem za telo, nastaje prijemčivost. Potom Jastvo biva obmanuto od strane uma, pa čovek onda sopstvo poistovećuje sa spolja�no�ću govoreći sebi: ovo sam ja, ovo je moja �ena, to su moja deca, ovo je moja kuća, ovo je moj posao od kojeg �ivim i izdr�avam porodicu, sve ovo je moj �ivot. Poistovećenost ili vezanost donosi ropstvo, bedu i patnju. Pogledaj reakciju čoveka koji čuje da je negde neko dete umrlo. U najboljem slučaju reakcija bi bila: "�teta, tako mlado dete, pa da umre". A onda zamisli reakciju čoveka kojem je rečeno da je njegov sin umro. Video bi bolan krik, jauk i plač: "Moj sin!" Za�to je tako? Upravo zbog vezanosti. Reč "moj" izaziva začuđujuću posledicu (efekat) na licu čoveka. Stani ispred ogledala, posmatraj svoje lice i obrati pa�nju na izraz lica i stanje koje u tvom umu izazivaju sledeće dve rečenice: "Pas je mrtav" i "Moj pas je mrtav." Mag je uvek neprijemčiv. Nevezan za stvar ili drugo biće. Mag ne mo�e da izgubi nijednu stvar, ali ne zato �to to ne mo�e da se desi, već zato �to nije prijemčiv za tu stvar koju je izgubio. Mag nije vezan ni za jedno biće, ali je blagonaklon prema svakom biću. I kad voli, mag je neprijemčiv jer je neostra�ćen. Strast je naju�asnija prijemčivost koja obuzima um. Njegova je ljubav bestrasna, čak i kad je telesna, ali je sa Bo�anskom ushićeno�ću (ekstazom) i zbog toga je savr�ena. I kada se odnos sa bliskom osobom prekine iz bilo kog razloga, pa čak i smrti, on ne oseća ni bol ni tugu, već samo ono isto Bo�ansko ushićenje. U smirenoumlju svom zna da je svaka veza uspostavljena jednom, trajna veza. Ovo je neprijemčivost.

39. Bol je očigledna sve dok čovek sebe povezuje sa umom. U snu bol ne postoji. Kada se čovek povredi, rana odaje prodoran bol, ali taj bol čovek neće osećati noću dok spava. Samo kada je um istovremeno povezan preko nerava i razmi�ljanja sa povređenim delom tela čovek oseća bol. Razmi�ljanjem o bolu čovek počinje da do�ivljava bol. Nema bola kada se veza između uma i tela prekine dejstvom leka protiv bolova, iako rana i dalje postoji. Za vreme velike ushićenosti, bol potpuno prestaje tako �to se umu skreće pa�nja sa tela, sedi�ta bola. Zato vojnik u juri�u i kad je ranjen on, neosećajući bol i dalje napada. Ako bi se svesno odvojio um od obolelog dela tela usredsređenjem na na bilo koji drugi privlačan objekat, ne bi se osećao bol čak ni pri budnom stanju. Neprekidnim razmi�ljanjem o nekom problemu ili bolesti, čovek samo povećava bol i patnju. Bol je u umu. Mag koji ima sna�nu volju i jaku snagu istrajnosti ne do�ivljava bol.

40. Kod većine ljudi um je uglavnom podređen telu. Po�to su umovi ovih ljudi vrlo malo razvijeni, oni većinom �ive u samoobmanjujućem stanju svesti. Mag razvija spoznajno stanje svesti i pomoću razuma iz jastva upravlja umom. Spoznajno stanje svesti se razvija učenjem, proučavanjem, neodnosnim mi�ljenjem (apstrakcija), odnosnim rasuđivanjem (kontemplacija) i usmerenim usredsređenjem (meditacija). Mag koji upravlja umom, savr�eno upravlja i telom. Telo je samo senka uma. Ono je sklop koji je um pripremio za svoj izra�aj. Telo postaje rob kada se ovlada umom. Zato je ovladavanje umom prvi korak na Stazi Spoznaje. Zakoračiti drugim korakom, pre nego �to se umom ovlada, bilo bi nalik čoveku koji vezanih očiju ide ulicom kojom jure kola. Jastvo je gospodar uma. Ako bi bilo obrnuto, bilo bi nalik čoveku koji pusti slepca da ga vodi pa zajedno u jamu padnu.