Stranice

U sumerskim je spisima ostalo zapisano (Knjiga Mrtvih XV: 23-26):

"Ne zaboravi, moj ludi čitaoče, da ste ti i svi ljudi stvoreni iz krvi Kingua, u�asne moći drevnog Dagona. I tela su va�a od tela Tiamat, drevne Zmije i Majke svega stvorenog. Sve je u krvi va�oj zapisano jer je krv Voda �ivota. Stari Bogovi koji nadvladali su Drevne, bljeskom Svetlosti su zatvorili moć koja vam je po prirodi data. Čovek nije biće Svetlosti kao �to mislite. Priroda je ljudska Demonska. Bogovi su Stari to učinili da na rođenju svaki čovek se iz vla�ne vode rodi na suvom vazduhu i iz Tame na Svetlost izađe. I kada Svetlost o�ine Tamu u bljesku, sav Zapis Večnosti se ogradi Preprekom Zaborava da du�a ne spozna bit svoju. I zbog toga su Bogovi ostavili Zavete čoveku i zapovesti da ih sledi. Ali avaj, gledaj svuda oko sebe kako priroda Demonska uzima svoj danak i čovek ne zna za�to. Gledaj na sva dela ljudska kako su većma podla i zla, kako su puna mr�nje i u�asa, i niko ne zna za�to. Ni Demonske sile nisu tako ogavne i na takvo zlo spremne kao �to čovek jeste, i niko ne zna za�to. I Anđeli Svetlosti i Demoni Tame slede Zakon, samo čovek Zakon ne sledi. Ne mo�e čovek protiv prirode svoje, ne mo�e protiv krvi Kingua koja u �ilama njegovim tutnji. Čovek je biće Zla i samo Spoznajom mo�e uzdići svoj Duh stvarajući Ravnote�u svoju sa Svemirom celokupnim. Ali znaj da Ravnote�a nije kada rukom jednom čini� dobra dela, a drugom stvara� zlo. Ni hiljadu dobrih dela ne mo�e zaseniti jedno zlo, niti hiljadu zala mo�e jedno dobro prekriti. Od postanka se vodi rat između Sila Svetlosti i Sila Tame. U na�em Svemiru čovek je kruna tog Rata u kome pobednika nema. Takav je Zakon. Pobednik mo�e� biti samo kada se duhom izdigne� kroz spoznaju prirode Svetlosti i Tame, kada se ne činjenjem dela izdigne� iznad svakog dela. Zbog toga su sve�tenici oduvek skrivali Znanje, kako bi čovek kroz unutra�nju spoznaju otkrio pravu Prirodu Stvarnosti."

Ljudi zaista imaju pogre�nu predstavu o sebi samima. Bilo bi naporno zalaziti u analizu za�to je to tako. Dovoljno je reći samo to da čovek nije ono �to misli da jeste. Stvaranje čoveka je opisano na glinenim pločama iz doba Sumera, najstarijim pisanim spomenicima za koje znamo. Čovek, kakav je danas, nastao je od modifikovanog primata intervencijom Bogova, i to me�anjem krvi Drevnog Kingua (predvodnik vojske Drevnih i zapovednik svih demonskih sila) sa krvlju primata koji je nastanjivao Zemlju u to vreme. To je i jedino obja�njenje koje postoji za činjenicu da se homo sapiens pojavljuje naglo i iznenada potiskujući dotada�nje neandertalce i kromanjonce, �to nauka jo� uvek nije uspela da objasni kako se i za�to dogodilo. Kada su Anunakiji, po naredbi Bogova oblikovali novog čoveka, on je trebao da postane ne samo rob koji će raditi za svoje gospodare kao do tada, već je tebalo da postane i vojnik koji će za gospodare ratovati. Zbog toga je s namerom ba� krv Kingua pome�ana s krvlju prvobitno stvorenog čoveka jo� u pradavno doba. �ta god čovek mislio o sebi i svom poreklu istina je da, iako stvoren po volji i prirodi Bogova, njegovim venama tutnji demonska krv. Zbog toga je čovek ne samo nalik Bogovima koji ga oblikova�e, već je vi�e nalik Drevnim Bogovima i po moći i po snazi. I kad su shvatili �ta su stvorili me�anjem krvi odmah su učinili da se glavni gen, koji je nosilac svake moći, ugasi i zamre u biću čovekovom. Taj umrtvljeni gen ne dozvoljava da ceo mozak čovekov funkcioni�e i čini da ukupna svesnost Univerzuma rođenjem ostane zakopana u dubokoj podsvesti. U početku su ljudi, poput Drevnih Bogova, bili hermafroditna bića, a od tada se razdvoji�e na mu�ko i �ensko. I od tada svo znanje i spoznaja za čoveka ostade skrivena. I tada čovek posta smrtno biće poput svakog drugog stvora koji zemljom hoda. Vremenom se čovek namno�io i zavladao zemljama. Bogovi su oti�li u svoje svetove, a čovek, ni bog ni �ivotinja ostade da �ivi po sopstvenim nagonima.

Dalja nam je istorija ljudskog roda, manje ili vi�e poznata. Ali su tajne mnoge ostale zabele�ene i u spisima raznih naroda skrivene. Anunakiji koji su ostali da među ljudima �ive kao čuvari znanja, inicirali su stvaranje religija kako bi znanje sistemski ostalo skriveno i čoveku nedostupno. Jer, ako bi čovek do�ao u posed ovog znanja mogao bi sebe većim učiniti i od Bogova, svojih stvoritelja. Potomci drevnih čarobnjaka - Maga, sve ovo znaju i danas, ali oni su od davnina proku�eni i od većine odbačeni. Mnogi se danas nadaju i misle da su Anunakiji ili Elohimi kako ih drugačije nazivaju, prijatelji čoveku, da će doći ponovo i na Zemlju doneti "hiljadugodi�nje" carstvo blagostanja i sreće. Ali neće. Samo će pomor i u�as doneti. I to već uveliko čine pripremajući čovečanstvo za novo doba velikog ropstva koje dolazi. Ni magovi vi�e nisu nikakva pretnja. Lomače su odavno zgasle. Neprijatelji čoveka već odavno svu vlast u svojim rukama dr�e. Sistemska la� koja je vekovima, čak milenijumima izgađivana genetski je usađena u prirodu svakog čoveka koji se rađa. Sve ono �to �ivot čoveka danas čini je plod la�i. I sam �ivot je la�. Neizmerna la�. I sve dok čovek se ne otrgne i iz nutrine svog bića la� ne izbaci on neće imun biti na la�i koje spolja neprestano dolaze i opsedaju da zaposednu svaki damar njegovog bića.

Onaj ko ego svoj odbaci, svaku la� sa njim će odbaciti istog trena. Samo je takav imun na svaku la� koja spolja stremi du�u da opčini. I onaj koji potpunu ravnote�u energija u nutrini svog bića uspostavi sjedinjujući krv bo�ansku i krv demonsku otvoriće za sebe Univerzum ceo i postaće kao jedan od Njih, Drevnih koji su hodali Zemljom. Ka�e se u spisima starim da će Oni opet doći i hodati Zemljom, no neće se Bogovi vatiti niti će kakva bića iz Svemira Zemlju pohoditi da je osvoje. Dolazili su oni uvek i sada dolaze i biće ih i ubuduće. Ali zemljom će Drevni hodati ponovo kada čovek postane kao jedan od Njih. Toga se najvi�e pla�e Anunakiji i sluge Bogova. Preobra�en čovek u iskonsku prirodu svoju je Njima najveća pretnja.

Uobičajeno je shvatanje da su Bogovi bića dobra, bića Svetlosti i naklonjena ljudima, a da su Demoni bića Tame, zla i u�asna stvorenja koja muče i opsedaju ljude nanoseći im bol i patnju svake vrste. Ovo je najveća zabluda koja je usađena u ljudsku svest. Sa pojavom monoteističkih religija ova la� nad la�ima pretvorena je u istinu. Kada Bog ka�e: "Ja sam Bog tvoj i nemoj imati drugih Bogova osim mene", On ne ka�e da nema drugih Bogova i da je on jedini, već naređuje čoveku da samo njemu svoje molitve i �rtve prinosi, da sve druge odbaci smatrajući ih svojim protivnicima. Kasnije se to doktrinarnim filosofsko teolo�kim manipulacijama reči utvrdilo kao teorije i učlvrstilo kao dogme, kao ne�to �to se ne osporava, kao ne�to u �ta se predano veruje bez ikakve sumnje. To je tipično proizvedena robovska svest. Čak se ni ropstvo tu neosporava. Svaki vernik će vam reći: "Ja sam rob Bo�iji" ili "Ja sam sluga Bogu svojemu".

Sve je pretumbano i izokrenuto u ovom svetu na�em pojavnom. Pogledajte kako se svakodnevno govori o tome �ta je dobro, pravedno, ljudski i po zakonu bo�ijem, i sa druge strane, �ta se sve kao zlo, nepravda ili đavolska rabota kvalifikuje. I tako vekovima, iz dana u dan. Ka�u da su devedeset odsto populacije vernici, ljudi koji te�e dobru i pravednosti. Prosto je čudno to kako svet u kojem ogromna većina veruje u Boga ili Bogove, čini dobro i te�i pravdi, sve vi�e, br�e i sve dublje tone u bezakonje, u�as, nepravdu i zlo svake vrste. Zar je zaista moguće da je desetak ili manje procenata onih koji obo�avaju Demone i druga bića Tame jače i moćnije od od ove ogromne većine? Tu ne�to nije uredu. Tu neko nekog veoma la�e, a kako stvari stoje, izgleda da svi la�u sve i čini mi se ponajvi�e da zapravo čovek sam sebe la�e i obmanjuje najvi�e. I tako svi �ive u la�i. La�ima se hrane, la�i oko sebe �ire, la�i sakupljaju i razmenjuju, la� proizvode i prodaju, la�ima se upodobljavaju, la�ima vladaju, la�ima veruju i la�ima se nadaju. Sve je la�. Čitav svet nam je od la�i sazdan.

I gle opet kako "vernik" skače i na sav glas viče: "Tako je. Đavo je od pamtiveka la�a i otac la�i. On je knez ovoga sveta". Pa nije li to onda priznanje da je zlo iako deset puta manje čak deset puta od dobra jače? Tu opet ne�to nije uredu i tu opet neko nekoga la�e. E moj "verniče", pa kad zna� �ta je dobro, kako onda u la�i �ivi�? Za�to la� prima� u sebe i sa njom oko sebe �ivi�? Nije li logično da onaj ko u istini stoji da ga la� ne dotiče? O "verniče", ima� li ti oči da vidi�, i ima� li u�i da čuje�? Ako ima�, kako la� ne vidi� i la� oko sebe ne čuje�? Odgovor je ovde posve prost. Sve je la�. Čovek samo misli da zna �ta je istina, ali ne zna, jer u la�i stoji i kroz la� na drugu la� gleda. Da nije tako, ovaj bi svet bio posve drugačiji.

U svetu istine sve je istina. Tamo la� ne postoji jer la� nije suprotnost istini već poku�aj da se istina sakrije i zameni. Zato ne postoji mala ili velika istina. Istina je uvek i samo istina. Mo�da ovo zvuči apstraktno i nerazumljivo, ali je potrebno da se ka�e kako bi se razumelo �ta je to la�. U svetu la�i postoje male i velike la�i. I svaka je la� u početku bila mala. La� je kao kvasac, ona neperstano raste u te�nji da preraste istinu. La�i se i međusobno tuku u jedna drugu pro�diru ne bi li �to vi�e narasle. Iako la� fundamentalno ne mo�e da preraste istinu, ona mo�e toliko da naraste, da istinu zaseni tako da je oko ne mo�e videti. La�i takođe imaju i svoje instinkte. Velike uvek nastoje da se odr�e, nadvladaju sve druge i uvećaju ne birajući sredstva. Velika la� tvrdi da je ona istina, jer da nije tako ona nikako ne bi mogla biti toliko velika. One pak male, neprestano pucaju od zavisti i ljubomore. Kadkad se i međusobno udru�e ne bi li postale veće u nameri da velike napadnu. I tako svetom la�i tumaraju i oni koji nastoje da razotkriju ove la�i velike. Oni nose sa sobom sito pa kad zahvate s gomile la�i te proseju, ono gle, u situ zaista ostanu la�i velike. Tako male la�i razotkrivaju la�i velike i polako ih rastaču, ali njihova je priroda ista i namera im je jedina da postanu la� velika. Priroda la�i je u su�tini takva da njoj nije uop�te va�no kolika je koja la�, ni to da li će neka propasti. Njoj je va�no da kao la� opstane. Zato je la� "smislila" genijalno oruđe, sito koje je metnula u ruke onih koji navodno za istinom tragaju. I kad se u tom prosejavanju kakva velika la� ulovi, niko vi�e ne pita �ta je sa onim la�ima sitnim koje kroz sito prođo�e? A one prođo�e i osta�e da rastu i uvećavaju se. I tako od pamtiveka, svet la�i �ivi, raste i stalno se preoblikuje zamećući tragove. U potazi za Istinom ne poma�u nikakva "sita i re�eta" jer ako zahvati� sa gomile la�i, la� je sve �to zahvati�.

Ako je sve la�, kako onda da dođemo do istine? Kako da uđemo u taj svet istine u kojem la� ne postoji? Odgovor je jednostavan. Kad odbaci� ego (la�no ja) sa njim nestaje i svaka la�. Raspr�e se la�i poput dima u vazduhu čim se iskonsko Sopstvo (istinsko ja) razbukta u plamen �ivota. I zaista, sve dok čovek ne odbaci svoje la�no ja, istinsko ja se nikada neće probuditi. Ima danas mnogo onih koji sebe nazivaju "ratnicima svetlosti" i koji se navodno sa silama Tame bore. Neki među njima čak najavljuju i konačnu pobedu Svetlosti nad Tamom. Nasuprot njima i "ratnici tame" postoje i oni sasvim drugačije od ovih prvih Tamu prikazuju nazivajući je večnom, svepro�imajućom i nepobedivom. Jeste da je tako od pamtiveka, no jo� niko nikad ne pobedi, čak ni jednu "bitku" jo� niko ne proslavi kao pobedu. Za�to? Nije li rečeno: "Od postanka se vodi rat između Sila Svetlosti i Sila Tame. U na�em Svemiru čovek je kruna tog Rata u kome pobednika nema. Takav je Zakon. Pobednik mo�e� biti samo kada se duhom izdigne� kroz spoznaju prirode Svetlosti i Tame, kada se ne činjenjem dela izdigne� iznad svakog dela." Ne razumeju "ratnici" ni prvi ni drugi prirodu Svetlosti i Tame. Ove dve sile su istovremeno dva osnovna vida suptilne tvari iz kojih su sazdane sve tvari stvorene. Nisu Tama i Svetlost suprotstavljene sile, već sile obstojstva svake tvari. Nema postojanja izvan Tame, niti je postojanje bez Svetlosti moguće. O konačnosti sam nogo pisao i pomalo se osećam umorno od tog ponavljanja jedne te iste misli. Ono �to je doseglo konačnost znači da je do�lo do svog kraja iza kojeg sledi nepostojanje. Kako nepostojanje nije stanje postojanja tako je i insistiranje na "borbi" između Tame i Svetlosti i najavljivanje "pobede" besmislenost koja poni�tava sveukupnost postojanja. Prema drevnom učenju postoji sedam elemenata, odnosno sedam principa ispoljavanja sveukupnog postojanja. Ovo učenje je gotovo nepoznato, jer je uobičajeno da se govori četiri elementa: Vatri, Zemlji, Vazduhu i Vodi, a u pojedinim sistemima se Eter izvodi kao peti element. Ovo je sasvim ispravno, ali znanje drevnog nasleđa nam govori o jo� dva elementa, odnosno principa: Svetlosti i Tami.

Fizički elementi koji mogu biti grube i suptilne materijalne prirode su Vatra, Vazduh, Voda i Zemlja. Njihovi numerički ekvivalenti su 1, 2, 3 i 4. Ne-fizički elementi suptilne materjalne prirode su Eter, Svetlost i Tama. Numerički ekvivalent za Eter je 10, dobijen zbrajanjem vrednosti fizičkih elemenata: 1 + 2 + 3 + 4 = 10. Eter je, prema tome, suptilna Jedinica (1 + 0 = 1). Ovo znači da su četiri gruba elementa potekla od Etera. Zbog toga je Eter nazvan Prvim Uzrokom i treba ga shvatiti kao Prvu Silu. Svetlost i Tama su najvi�i suptilni izraz stanja materije i imaju istu numeričku vrednost 0 (nula). Redosled elemenata prema drevnom učenju je sledeći: Tama, Svetlost, Eter, Vatra, Vazduh, Voda, Zemlja, Tama.

Sedam elemenata je izra�eno kroz osam, Beskonačnu polo�enu osmicu ∞. Tama se pojavljuje na početku i na kraju niza. To je zbog toga �to je Tama element koji okru�uje Sve. Iz Tame dolazi Sve i u Tami Sve nestaje, da bi kroz Svetlost ponovo postalo. Tama je zapravo Apsolutna Nula. Ona skriva Beskrajna nepregledna prostranstva Drevnih Bogova. Svetlost je pak, Prva Energija, Prva Iskra postojećeg. Svetlost je Srce Tame. Bez Tame, ne samo �to se Svetlost ne bi mogla raspoznati, nego je bez Tame uop�te ne bi ni bilo. Isto tako, ko bi Tamu mogao spoznati da nije Svetlosti? Potpuno je pogre�no shvatanje da je Tama negativan, a Svetlost pozitivan princip. Ovu relaciju stvorio je ograničeni um čoveka u nemogućnosti da spozna Tamu. Čovek vidi Svetlost, pa je stoga do�ivljava kao ne�to pozitivno, kao dobro. Tamu um ne mo�e obujmiti i iz toga proističe da je ono �to je nepoznato i neshvatljivo, negativno i zlo. U magijskoj literaturi ćete naići na stav da se Svetlost zasniva na principu Vatre, da je Svetlost bez Vatre nezamisliva i zbog toga je smatraju jednim vidom Vatre. Takođe, kao suprotnost Svetlosti, Tamu izvode iz principa Vode. Ovo su potpuno pogre�na shvatanja i učenja zasnovana na fizičkim osobinama Vatre i Vode. Tačno je da Vatra emituje Svetlost, ali ne zato �to je Svetlost osobina Vatre, već zato �to je Svetlost su�tina Vatre. Svetlost je, isto kao i Tama, su�tina svakog fizičkog elementa. Vatra je, stoga samo ni�i, fizički, izraz Svetlosti. Kako je Tama Apsolutna Nula, tako je Svetlost Manifestovana Nula. Nula koja se manifestuje kroz 10, kao simbol svetvarnosti - Eter.

Svetlost kada se prelomi kroz prizmu vidi se kao spektar svih boja (duga). U Svetim Knjigama je ostalo zabele�eno da su Bogovi, Bića Svetlosti, posle Velikog Potopa, kao znak Zaveta između Nebesa i Zemlje, između sveta Bogova i sveta ljudi, pokazali čoveku Dugu, Pečat Svetlosti na Nebesima. Od tada se posle ki�e, pod zracima Sunca uvek vidi Duga, kao znamen ovog Saveza, ali i opomena čoveku. Bogovi su, dakle, Bića Svetlosti. Njima su upućene molitve, Njima se pevaju himne i hvalospevi. Oni se zazivaju da Put osvetle i um prosvetle. I mnogo je Bića Svetlosti jo�. O Njima govore Svete Knjige i Grimoari magova vičnih. Ali i bića Tame su iste bo�anske prirode i moći jer njihov je uticaj na Zemlju veliki, ali ljudi to ne znaju. I veliki je strah među ljudima od ovih Demona. Oni su bića Tame i Bezdana, Veliki Duhovi kraljevskog dostojanstva. Ima onih koji će reći da su Oni zlo i tako svoju decu uče. Ali zlo je upravo to �to čine. Ne znaju da je rečeno za Duhove svih Nebesa: "Oni su samo zlima zli". Jadni su ljudi koji za Bogove, čija je su�tinska priroda sazdana od elementa Svetlosti, ka�u da u oni bića dobra koja dobro čine, ljubav, radost i blagostanje donose. I jadni su isto tako kada za Demonska bića tvrde da su oni zlo i da samo u�as, bedu i jad donose čoveku. Ako ste pa�ljivo čitali svete knjige i druge stare spise, mogli ste zaključiti da su i sami Bogovi činili dela koja se mogu kvalifikovati kao neprevaziđeni zločini nad rasom ljudi. Eto primer: neki analitičari su proučavanjem jevrejskih svetih spisa izveli broj ljudi koje je Jahve, Bog Jevreja, ali i hri�ćana ubio u svojim osvetničkim pohodima. Prema ovom popisu onih koji se spominju, sabrano je 2.391.421 ljudsko biće, međutim to koliko je ljudi pobio Bog nije, niti mo�e biti utvrđeno. Koliko ih je pobio u potopu, koliko �ivih spalio u Sodomi i Gomori? Koliko je Egipćana pobio prilikom izlaska Jevreja iz Egipta? Tu je sigurno nemoguće sve prebrojati. Treba li ovde da spomenemo i sve zločine koje su ljudi počinili nad drugim ljudima u ime ovog Boga? Takvog među nama nema koji bi zla i zločine nad ljudskim rodom mogao pobrojati. I ovo je samo jedna slika, a �ta ćemo sa svim ostalim slikama Bogova i njihovih dela? Istina jeste da su i demonska bića, čija je su�tinska priroda sazdana od elementa Tame, činila ono �to se kao zlodelo kvalifikuje, ali čini mi se da njihova dobra dela svi zaboravljaju da spominju. Besmisleno je na bića Svetlosti i Tame gledati kao na bića dobra i zla. I jedni i drugi su bo�anska bića i mogu činiti �to im je volja. Problem nastaje kada čovek, koji ne razume ni prirodu Svetlosti niti prirodu Tame, Svetlost veliča i slavi, a zastorom Tame prekriva um drugog čoveka kako bi istinu prikrio. No ovaj čovek ne skriva istinu zato �to zna �ta je istina, već ba� zato �to istinu ne zna on svoje neznanje za istinu progla�ava. I tako nastaje la�, svet la�i u kojem se vodi la�ni rat između Svetlosti i Tame. A čoveku koji u la�i �ivi, la� �iri, za la� se bori, la� stvara i u la� veruje, smeju se i Bogovi i Demoni. U�ivaju i jedni i drugi i naslađuju se ljudskom glupo�ču.

Probudi se, o čoveče!. Tvoja priroda nije ni od Bogova ni od Demona, iako si od prvih stvoren i krvlju drugih oblikovan. Tvoja je priroda od Drevnih Bogova koji iz Tame dolaze i koji Svetlost nose. Te�ko je ovo razumeti i zbog toga je simbol Bafometa te�ko shvatiti. On je sjedinjenje crnog i belog, �enskog i mu�kog, mikrokosmosa i makrokosmosa, dobrog i zlog, pozitivnog i negativnog te predstavlja savr�eni princip Uravnote�enja izdizanjem iznad Suprotnosti kroz interaktivno dejstvo svih Sedam Univerzalnih Zakona. Desnom rukom, na kojoj je napisano "solve", �to znači "razredi", Bafomet pokazuje na Beli Mesec, Stazu Desne Ruke. Levom rukom, na kojoj je napisano "coagula", �to znači "zgusni" pokazuje na Crni Mesec, Stazu Leve Ruke. "Razredi i Zgusni" je temelni princip Spoznaje. Primenimo li Atba�ku �ifru na reč "Bafomet�, otkrićemo je da se reč "Bafomet" pretvara u  reč "Sofia�, �to na grčkom znači "Mudrost�. U �ta god verovali i �ta god mislili, slika Bafometa predstavlja Ključ Mudrosti, simbolički prikaz dostizanja najvi�eg stupnja Spoznaje: "Razredi i Zgusni".

Ma koliko pričali o Drevnima, Oni ostaju misterija, nespoznatljiva i nedokučiva priroda ljudskom umu, jer "Drevni sada ne borave u Prostranstvima koje ljudi poznaju, već u procepima između Nebesa. Oni sada caruju van Zemaljskog Plana i bez prestanka čekaju trenutak kada će proći kroz Veliku Kapiju, jer Zemlja ih je znala i Zemlja će ih znati. I Drevni čekaju" (Knjiga Mrtvih, III-14).

"Čarobnjaci �to su opijeni svojom slavom i opravdani svojim Moćima, zaista jesu Budale, jer ophode se prema Drevnim Bogovima kao da su obični Demoni i poku�avaju da prizovu ih raznim vrad�binama, Prizivima i Petokrakom Zvezdom. Jer Demoni zaista odazivaju se ovakvim stvarima, ali Drevni Bogovi su daleko vi�e od Demona i dr�e svu magiju Zemlje za uzaludnu i nemoćnu koliko i sve Čarobnjake Zemljine dece �to prave se da upravljaju Vetrom koji ovde duva" (Knjiga Mrtvih, III-204). Znaj ovo: sve dok ne spozna� i Svetlost i Tamu i dok kroz sjedinjenje njihovo u nutrini bića svog ne spozna� prirodu svoju neće� spoznati ni prirodu Univerzuma. Mo�ete meditirati i hiljadu �ivota jo�, mo�ete spajati znanja i učenja svih vremena, mo�ete izmi�ljati svakojake paradigme i slediti principe za koje uvre�eno tvrdite da su pravi, ali Prirodu Stvarnosti nikada nećete otkriti sve dok svet la�i ne napustite i sve dok svoje la�no ja ne odbacite. Ma �ta mislili i ma �ta činili u samoobmanjujućem osećaju da činite i mislite po svojoj volji, to je uvek volja ega koji sledi tuđu volju. Čini se kao da je egopatologija je neizlečiva bolest du�e i čini se kao da lek za ovu bolest ne postoji, ali postoji "reka �ivota" koja izvire iz odnosa "Ja i Univerzum". Ta je "voda �ivota" melem za du�u.