Stranice

Čitam sve i sva�ta �to ljudi pi�u i teorije koje razvijaju. I ne mogu se budala�tinama načuditi. No ne čudim se ja budalastom umu ljudskom, već se čudim tome do koje se granice idiotizma ljudski um mo�e spustiti. Ali ni to nije za čuđenje kad su u pitanju tvorci raznoraznih "teorija" i "pisci" koji takve teorije obrazla�u, već je za čuđenje neizmerni nivo idiotizma onih koji u sve to veruju i jo� pride nastavljaju takve teorije da "obogaćuju" i �ire �to posredstvom medija, �to raznih internet mre�a. Iz istog sam razloga prestao da vodim bilo kakve polemike i da učestvujem u bilo kakvim raspravama. Jednostavno, ne �elim da učestvujem u tom sveop�tem besmislu koje se �iri br�e i gore od kuge koja je harala srednjevekovnom Evropom. Ne interesuju me čak ni razlozi za�to je to tako.

Mogu da razumem kada čovek ne�to ne zna, onda pita i dobije odgovor. Ali nisam nikada mogao da razumem tog istog čoveka koji nastavlja dalje da tra�i odgovore postavljajući isto pitanje, a da pri tom nije u stanju da bilo koji od tih odgovora unese u svoj �ivot i za sopstveni �ivot ne�to učini. To je između ostalog i razlog za�to se vi�e ne bavim ni astrologijom u tom smislu. Zato za sebe često u �ali ka�em da sam astrolog koji to neće da bude.

Pitanja svakakva i priče raznorazne dobijam svakodnevno. Ni deset odsto od toga ne vredi ni za pročitati a kamo li na to odgovarati. Najočigledniji prikaz funkcionisanja ljudske prirode, u ovom smislu je ovaj: svi bi hteli da određeni rezultat postignu "ovde i sada" a da pri tom sami "ovde i sada" ne urade ni�ta. Čak i kad prihvate ideju da ne�to sami i urade tada očekuju da im neko da čarobnu formulu ili magični �tapić kako bi svoje mentalne opsevacije pretvorili u stvarnost ba� ovde i ba� sada. "Ja bi ovo, ja bi ono, ja hoću, ja �elim, ja bi da dobijem, ja bi da napravim, ja bi da učinim, ja bi da prizovem, ja bi da saznam, ja bi da otkrijem, ja bi da postignem..." Pa dobro, pitam ja - �ta te sprečava u svemu tome �to bi ti hteo? Onda se �ale kako su probali ovo ili ono i - ni�ta. I kad dobiju odgovor za�to se uvek pojavi jedno ni�ta, i odgovr �ta je sve to �to treba uraditi da bi se neki rezultat postigao, onda pobegnu "glavom bez obzira" jer im njihov sjebani ego ne dozvoljava ni jednu drugu opciju postizanja rezultata osim "ovde i sada", zaboravljajući pri tom činjenicu da reakcija "ovde i sada" mora biti pokrenuta akcijom "ovde i sada". Univerzum tako funkcioni�e. Međutim, da bi sebe čovek doveo u stanje sposobnosti preobra�avanja stvarnosti akcijom koja proizvodi reakciju "ovde i sada", mora da pređe prilično dug put, koji pri tom uop�te i ne mora vremenski biti dug. Ali, ego uvek ka�e da to nije tako i da postoje prečice. "Znam ja, ja sam to pročitao, ja sam to video tamo, ja sam to čuo od onoga..." Pa dobro, pitam opet ja - �ta te sprečava u svemu tome �to bi ti hteo? I odgovor se uvek svede na to da je rezultat jedno i sasvim obično ni�ta. Ne mo�e egom opčinjen um čoveka da shvati da je put od sna do jave velik i dalek. Čovek mo�e potok u jednom skoku da preskoči. Mo�e i po neku reku da prepliva, ali većinu ne mo�e jer su struje i virovi jaki. Zato je i smislio da napravi mostove ne bi li obale spojio i tamo 'amo prelazio. Tako isto treba premostiti i reku Bezdana koja san od jave razdvaja. I isto kao �to je potrebno vreme da se most preko reke izgradi, tako je i vreme potrebno da se san i java premoste. U �ivotu ne biva po principu "�to je babi milo to joj se i snilo". Stvarnost se nikada iz jave ne unosi u snove, već obrnuto, iz snova se java u Stvarnost pretvara.

Da, ima i onih koji ka�u da su postigli ne�to, a kad im zatra�i� da objasne to �to su postigli, ili to ne umeju da objasne ili nestanu pa se priča o tome i zavr�i. Pa naravno, kako objasniti ili opisati ono �to se naziva mentalnom samoobmanom. Čak su mnogi i svesni da je u pitanju samo mentalna opservacija, jer jasno vide da razultata nema. E, ovde sad nastaje ona situacija koja je meni posve nerazumljiva. Čovek i tada nastavlja da radi isto i da se pona�a isto, pa čak i da to svoje "znanje" i iskustvo prenosi i �iri obmanjujući i druge na isti način kao i sebe samog. Jo� je gore, kad čovek ubeđen u sopstveni uspeh, iako nikakvih vidljivih rezultata nema, nastavi svoju teoriju da �iri. Oni koji to svesno rade po sistemu "da kom�iji crkne krava", jer kad nisam ja �to bi i drugi, pa kad budem ja onda će biti i drugima. Tobo�, treba sve to proći kako bi se steklo znanje. Tu ima čak i onih koji razne teorije i prakse prenose i �ire, a da se sami u njima nikada nisu ni oprobali. I tako, začarani krug bezumlja se �iri, a svi ubeđeni u svoje samoobmane kako je to ispravan put ili kako mnogi to vole da ka�u "put leve ruke". Ubeđeni svi u svoju "bo�ansku" prirodu kojom će oni "ako se potrude" postići svoje "konačno ispunjenje", ne znajući pri tom ni sami �ta znači ovo "ako se potrude". U svom sujetno egoističnom poletu ubeđeni kako je sve dato i napisano samo to treba da nađu i primene u �ivotu, kreću se kroz �ivot u potazi za čarobnom formulom i eliksirom, dok ih sve vreme kao senka prati jedno i sasvim obično ni�ta. Nije čak ni va�no to �to je postignuće ni�ta. Najva�nije je izgleda nahraniti sopstveni nadobudni ego koji glumi mudraca pred onima koji tek započinju svoju potragu za znanjem. A davno je rečeno "ko slepcu dopusti da ga vodi, zajedno će s njim u jamu pasti". Nije čovek ni�ta vi�e biće od obične �ivotinje koja četvorono�ke po zemlji hoda. To �to uspravno hoda na dva uda koje se eto slučajno zovu noge i �to kroz �ivot mlatara sa dva uda koji se slučajno zovu ruke, ni po čemu ga ne izdvaja. Udovi su udovi kako god ih nazivali. Stoga je i jasno da put leve ili put desne ruke nisu ni�ta vi�e do obične "staze i bogaze" leve ili desne noge. �ivotinje koje po zemlji hodaju nikada nisu ni izmakle iskonskoj bo�anskoj prirodi, a čovek je od te prirode toliko daleko da ni za 25 ili 38 jo� �ivota inkariranih, se s tačke ove na kojoj jeste pomeriti neće. �alosno.

Za�to ja sve ovo pi�em? Neću odgovoriti na to pitanje. Ali, ću svakako jo� koju reč o toj �ivotinji koja nadobudno misli da je odveć inteligentna. Sad će na red i takve reči koje će mnogi mo�da okarakterisati kao uvredljive ili čak kao "zlo i naopako". Čitav ovaj predhodni serijal mojih dnevničkih bele�ki pod nazivom "Prilozi pobuni Zemlje i Neba" imale su za cilj da prenesu poruku o dubokoj smislenosti promena koje nastupaju, kataklizmama koje se de�avaju sve jačim i učestalijim tempom. Poruka je sasvim jasna: I Zemlja i Nebo ustali su protiv gnjide, �tetočine koja remeti prirodni sklad u nastojanju da sru�i ono �to je nemoguće sru�iti - Univerzalne Zakone. Takva jedna gnjida, koja se eto slučajno zove čovek, ubeđena u svoju "neprikosnovenu" inteligenciju i da mo�e uzeti "stvar u svoje ruke" po svim pitanjima, izgleda da je osuđena na propast. I Zemlja i Nebo otvoriće se i gnjide će progutati. Kako god da vam ovo zvučalo, ja se neizmerno radujem svakoj novoj prirodnoj kataklizmi, po�arima, vulkanskim erupcijama, sunčevim olujama, cunamijima, zemljotresima, uraganima i tornadima... I ratovima među ljudima se radujem isto tako. �to je vi�e svega toga, to je manje gnjida. Priroda ne čini ni�ta drugo do sasvim običnog reagovanja sledstveno delovanju Univerzalnih Zakona. Čovek je taj koji sopstvenu raku kopa da u nju legne kad za to veme dođe. Čak i da se svih sedam milijardi du�a, i ne�to od toga vi�e, ujedini u meditaciji protiv Zakona Univerzma, jedino �to mo�e proizvesti je sopstveno uni�tenje. Nemilosrdno, ali istinito.

I tako, dođoh i do ovih pitanja koja se u zadnje veme mnogo vrte, čak ni meni mira ne daju, te svakodnevno čitam �ta će biti 21.decembra? Je li to kraj sveta? Dolaze li Anunakiji? Je li blizu Nibiru? Armagedon da li preti? Je li istina da će Zemlja da pređe u petu dimeniju? �ta će biti i da li će stvarno Zemlja da postane zvezda i mi zajedno sa njom zvezdana bića? �ta to donosi doba Vodolije? Pa evo, kad već mnogi o tome pitaju, da i ja ka�em �ta će biti, mada mo�e sve to i u onu crnogorsku da stane: "Đekna jo�te nije, a ka' će ne znamo".

Odmah da vam ka�em, 21. decembra, dogodiće se jedno ni�ta, a o utiscima pričaćemo 22. decembra. No, dok ne svane jutro 22. hajde da vidimo nekoliko činjenica. Odakle ta neverovatna opsednutost apokaliptičnim teorijama. Iz straha. Ali odakle taj strah potiče. Iz pogre�nih interpretacija stvarnosti upravo onih koje malopre opisah, koji nadobudno misle da su svu pamet ovog sveta posisali, pa tumaraju okolo obmanjujući i sebe i svet oko sebe. Kalendar Maja, toliko izrabljen u zadnje vreme, isto kao i kalendari Inka, Tolteka i Anasaza na Zapadu, ili Sumera, Vavilona i Egipta na bliskom nam Istoku, te Indije i Kine na Istoku dalekom, nije ni�ta drugo do simolička predstava ciklusa koji kao markere uzima određene kosmičke fenomene posmatrane sa zemlje. I to je sve. Kao �to svaki kalendar ima svoj početak, tako ima i svoj kraj, no taj kraj nikako nije i kraj sveta. Kalendar je podsetnik za činjenje, jer on pamti ono �to se zbilo i daje odgovore �ta bi moglo da se zbude, a ne �ta će sigurno biti. Nikada se ista stvar nije ponovila niti će. Zato se i budućnost nikada ne mo�e posmatrati tumačenjem istorije. Vreme jeste ciklično posmatrajući markere kretanja, ali vreme nije kru�no već spiralno kretanje. U polaznu tačku se nikada ne vraća već se kraj nje samo prolazi te tako nastaje novi ciklus koji sa svim predhodnim formira spiralu kretanja. Ali i ta spirala se kreće na isti način formirajući Velike Cikluse ili Velike Spirale Vremena. Tako, ad infinitum, �ivi Univerzum krećući se i u tom kretanju obrazuje spiralu, spiralu spirale, spiralu spirale spirale... I nikad ni�ta nije isto, niti je na istom mestu. Ono �to je kao marker uzet za kalendar Maja jeste veliko poravnanje Zemlje sa centrom galaksije. Iako se to događa, okvirno, na svakih 26.000 godina, ni Zemlja, ni Sunce i ostale planete, ni zvezde, ni na�a galaksija, niti ostale galaksije u Svemiru nisu na istom mestu kao pre 26.000 godina, niti će u budućnosti biti ovde gde su sada. Tačno je da poklapanja i poravnanja sa velikim mutacijama i promanama u Svemiru donose i izvesne promene na svim planovima, ali nikako ne označavaju kraj jednog i početak nekog novog sveta.  Postojanje ima svoj kontinuum. Čak i periodična uni�tenja koja su se događala u pro�losti nisu predstavljala kraj civilizacije i pri tom ni ta uni�tenja se nisu događala u jednom danu, no su predstavljala proces koji se događao. Ni�ta se značajno, niti prelomno neće dogoditi ni ovog 21. decembra, ali godine koje dolaze biće te�ke godine koje će doneti mnogo neuobičajenih pojava i promena. Na kraju krajeva, zar je bitno da li će na Zemlji �iveti sedam milijardi ili tek nekoliko desetina hiljada ljudi. Spram Univerzuma, obe su cifre beznačajne. I sve ono �to se u budućnosti bude događalo sa na�om civilizacijom jedini će uzročnik tome biti gnjida koja po zemlji hoda i slučajno se zove čovek.

Kad već govorim o ciklusima, da i to spomenem. O Eri Vodolije se priča već čitav jedan vek. Postoje različita mi�ljenja o tome kada je nastupila era Vodolije. Po nekima, to se desilo otkrićem planete Uran 1781. godine, posle čega je čovečanstvo nesvesno počelo da �ivi u skladu sa simbolikom znaka Vodolije kojim ova planeta vlada. Drugi, pak tvrde da se to desilo velikom konjukcijom planeta 1962. godine u znaku Vodolije, a treći, pak, zasnivaju mi�ljenje na računici nekih astronoma, koji su ulazak na�e planete u sazve�đe Riba locirali 150 godina pre nove ere pa prema tome računica početka ere Vodolije zapada u 2010. godinu. Zbrka oko ovoga uveliko zbunjuje i astrologe i po�tovaoce astrologije pa se malo pa�nje poklanja su�tinskoj simbolici i promenama koje ovo doba donosi. Uran, vladar znaka Vodolije u astrologiji, vlada ljudskim mozgom, intelektom, velikim otkrićima, ve�tačkim tvorevinama, kompjuterima, robotima, eksplozijom. Osim toga, simboli�e seksualne nastranosti, vanbračne zajednice, razvode, homoseksualnost i sve one vidove socijalnog pona�anja koje su suprotne op�teprihvaćenom modelu na�eg vremena. Da bismo osetili direktan uticaj ere Vodolije, moramo potra�iti simboliku koja je nagla�ena svuda oko nas. Najupečatljiviji primer ovog dejstva je razvoj kompjuterske tehnologije u proteklim decenijama. U rekordno kratkom periodu ovaj vodolijski izum promenio je razvojni tok na�e civilizacije. Egzaltiranost Merkura (svest, misao, reč) u znaku Vodolije proizveo je neviđeni bum u sferi komunikacije. Svedoci smo vrtoglavog razvoja brzine razmene informacija putem Interneta ili mobilne telefonije, kao i pojave novih vidova dru�tvenih zabava. Sociolozi imaju pune ruke posla da objasne organizovane mre�e kao �to su fejsbuk, majspejs ili tviter. S punim pravom se iz zazličitih sfera apeluje na poguban uticaj novog načina �ivota. Niko ne zna kako će se to odraziti na generacije koje tek dolaze. Ipak, tok kojim je čovečanstvo nesvesno krenulo je nezaustavljiv. Dostupnost informacijama, mogućnost lakog učenja, otuđenje i promena osnovnih ljudskih osobina, praktično prerasta u robotizaciju �irokih narodnih masa. Sve je to uvod u skoru ekspanziju velikih naučnih otkrića koja su tek pred nama i koja će tek promeniti svet. S druge strane, izlaskom iz ere Riba, velike zakulisne radnje, zavere i civilizacijske prevare biće obelodanjene. Izlaskom Neptuna (zavera, tajna) iz znaka Vodolije 2012. godine čovečanstvo će se definitivno oprostiti sa zamućenim kolektivnim nesvesnim koje ga je pratilo proteklih 2.000 godina. Nastupa li novo doba, zajedno sa svim svojim ve�tačkim tvorevinama koje će u potpunosti sru�iti sisteme vrednosti koji su obele�ili na�u civilizaciju? Kada se sve ovo �to pomenuh analizira, reklo bi se da je Era Vodolije već tu, ali to nije ba� tako. Hajde da vidimo i za�to?

Zemlja se ne okreće samo oko Sunca, već i oko svoje ose. Nesimetričnost Zemlje, kao i privlačne sile Sunca i Meseca, izazivaju poremećaj kretanja na�e planete. Pravac Zemljine ose u odnosu na zvezde i nebeski svod - nije stalan. Naime, pomera se za jedan stepen svake 72 godine, �to predstavlja jedan ljudski vek i opisuje pun krug za 25.920 godina. Dakle, jedna precesiona godina traje 25.920 na�ih godina. Stari Grci su procesionu godinu nazvali Velikom godinom koja, kada bi se navr�ila, označavala da se Zemlja vratila na isto mesto na ekliptičnoj putanji. Takozvana velika godina podeljena je na dvanaest meseci koji traju 2.160 godina i svakom je namenjen po jedan zodijački znak. Teorija era u astrologiji je nastala kao posledica precesije ravnodnevice a sam termin Zodijačka era je nastao u XIX veku i prvi ga upotrebljava P. le Cour 1930. godine. Ovu astronomsku pojavu je prvi otkrio pitagorejac Hiparh 129. godine stare ere kao posledicu delovanja sile Sunca i Meseca na kretanje na�e planete i to u smeru suprotnom od ose rotiranja. Hiparh je trajanje ciklusa procenio na 36000 godina. Postoje razlčičita gledi�ta o trajanju ovog ciklusa koji se jo� naziva Platonova godina ili Velika godina. Obično se računa celim brojevima pa tako dobijamo 720 x 30 = 2160 x 12 = 25920 (26000). Potrebno je dosta preciznog posmatranja i računanja da bi smo dobili tačno trajanje ciklusa. Prema nekim proračunima trajanje ciklusa iznosi 25868 godina a prema drugim 25786 godina, međutim treba imati u vidu da Zodijačka sazve�đa ne zauzimaju jednak broj stepeni u ekliptičkom krugu tako da trajanje ciklusa varira između 25500 i 26000 godina. Zodijačka era je od izuzetnog značaja za astrolo�ko izučavanje istorije i razvoja civilizacijskih tokova. Vraćanje Sunca u početnu tačku svog kru�nog kretanja naziva se apokatastaza ali je to i termin kojim se označava periodično obnavljanje sveta nakon velikih kataklizmi kao �to su vatrene stihije, potopi i slično. Ovakve kataklizme se de�avaju svakih 13000 godina. Kataklizma velikom vatrom koja je izazvana, po principu polariteta, velikim konjukcijama u konstelaciji Raka desila se pre oko 23000 godina u Eri Jarca a poslednja velika kataklizma, nama poznata kao veliki potop se, po istom principu, desila pre oko 12000 godina u Eri Raka.

Kako se precesija ravnodnevice pomera unazad istim tempom se preme�taju i sfere uticaja koji dovode do periodičnih kataklizmi, ali unapred. Tako, prema astrolo�kim tumačenjima, sledeća kataklizma treba da odigra na prelasku u Eru Vodolije. No, ovde treba uzeti u obzir privlačne sile polariteta, odnosno Lava kao suprotnog znaka Vodoliji i same osobene karakteristike Vodolije. Osobenost koja bi opisala tu predstojeću kataklizmu se mo�e izraziti rečima "Vatra koja dolazi sa Nebesa". A kada će biti? Sigurno neće biti u jednom danu i zavisi od drugih mnogobrojnih faktora, koje sada neću opisivati. I sigurno neće biti 21. decembra. Era Vodolije jo� uvek nije ni počela, niti će uskoro. To �to se osećaju uticaji koji prate osobenost znaka Vodolije, to je posve ne�to drugo i tiče se preplitanja uticaja znakova Zodijaka. Osim toga Svakako treba uzeti u obzir i realne pozicije sazve�đa u odnosu na fiksni zodijak. Fiksna podela zodijaka slu�i samo kao praktičan sistem za markiranje fenomena i njihovo pozicioniranje na osnovu proračuna, a nikako se ne odnosi na sfere uticaja i ispoljavanja samog dejstva. Precesija ekvinocijuma kao fenomen predstavlja pomeranje Prolećne tačke za 1� svakih 71 godinu, 7 meseci i 16 dana jer osa Zemljine rotacije nije fiksna. Njen ugaoni razmak sa upravnom linijom na ekliptici beskonačno malo varira ali preme�tanje ove ose koja se polako okreće oko sebe u periodu od 25.868 godina uzrokuje pomeranje plana ekvatora jer poziciju ovog plana određuju ravnodnevice koje se pomeraju pa otuda i naziv ove pojave. Prolećna tačka koja obele�ava ulazak Sunca u sazve�đe Ovna pomeranjem pripada svakom znaku Zodijaka u proseku 2155 godina i 8 meseci. To znači da kada za nekoga danas ka�emo da je rođen u znaku Ovna, ka�emo da je Sunce bilo u Ovnu ali u konstelaciji, to jest prolazilo sazve�đem Riba. Proračunima je jasno utvrđeno da se SVP (Sintetic Vernal Point), odnosno pozicija tropskih 0� u sideralnom Zodijaku poslednji put poklopila 221. godine nove ere i od tada se, zbog fenomena precesije ravnodnevica, udaljavaju za 1� svakih 71.5 godina. Pozicija i u ovom i u sledeća tri veka je u sazve�đu Riba jer se tropski Zodijak kreće retrogradno du� ekliptike. Dakle, Era Riba je započela 221. godine i trajaće sve do 2376 godine, �to znači da ni sveop�te kataklizme neće biti jo� par stotina godina. Sve ove male prateće kataklizme, promene koje se de�avaju na svim planovima su samo priprema za novo doba koje dolazi i predstavlja opomenu čovečanstvu da konačno zauzme one pozicije koje su neophodne kako bi se civilizacija sačuvala. Da li će civilizacija opstati, zavisi samo od nas i to ne u kolektivnom smislu, već prvenstveno u pojedinačnom. Zbog toga sam i stavio onu opasku, da je spram Univerzuma potpuno beznačajna cifra da li će na zemlji �iveti sedam milijardi ili tek nekoliko desetina hiljada osve�ćenih ljudi. Konjukcija ili poravnanje sa galaktičkim centrom koje je sada aktuelno, predstavlja ulazak u takozvano prelazno doba ka novom dobu koje dolazi i u ovom periodu nastupaju velike promene u kojima svako mora pronaći svoje mesto za �ta je potrebno buđenje i samoosve�ćivanje kako bi se do�lo do spoznaje.

Dalje, na �ta hoću posebno da skrenem pa�nju jeste novoproklamovana notorna glupost o pretvaranju zemlje u zvezdu i prelasku u petu dimenziju. Koliko mora da bude glup čovek koji �ivi u XXI veku pa da poveruje u to da se "Zemlja pretvara u zvezdu"? Zemlja je planeta, hladno nebesko telo koje se i dalje hladi. Okreće se oko Sunca, kao i sve druge planete u Sunčevom sistemu, koje će ostati samo planete, i nikada se nijedna neće pretvoriti u zvezdu, ni najveći i gasoviti Jupiter, a kamoli mala i hladna Zemlja. Zemlja je prilično mala ako je uporedimo sa Jupiterom, koji je od Zemalje te�i 319 puta, ili sa Suncem, koje je te�ko kao 335.789 Zemaljskih kugli. I ostale zvezde su te�ke kao Sunce i čak te�e od njega. Sunce je mala zvezda u Svemiru, tačnije nalazi se među najmanjima, i mala je verovatnoća da postoji i 2 puta manja, a kamoli 1300 puta manja, kao �to je to Zemlja. Zvezda je zvezda, a planeta je planeta. Ali budala mo�e da poveruje da se Zemlja pretvara u zvezdu, jer je budala koja mo�e da poveruje u svaku baljezgariju koju čuje. Crkva je nekada tvrdila da se Sunce okreće oko Zemlje iako je heliocentrična koncepcija bila znana jo� u antičko doba.  I danas ima raznih budala koje tvrde svakakve gluposti među kojima je ova poslednja, "pretvaranje Zemlje u zvezdu", glupost nad glupostima. Tvorci nove "tralala" teorije ne izne�e ni jednu činjenicu u odbranu svoje teorije, osim �to im je to "javljeno" iz vi�ih dimenzija. Nemojte samo smetnuti s uma koliko je bilo i koliko danas ima onih kojima se ne�to "javlja". Zanimljivo je da se ova teorija pojavila među samoproklamovanim guruima "sangejzinga" koji pri tom ni o energiji Sunca, odnosno Vatre i Svetlosti, te čistog Etera ne znaju ama ba� ni�ta. Pre će biti da ih je Sunce previ�e opalilo po glavi te im se sva�ta "javlja". Očigledno da ne znaju kako se to radi, jer Solarna joga nije samo gledanje u Sunce, niti je to samo stvar fizike. Ona je prvenstveno duhovna stvar pomoću koje se vr�i absorbcija �ivotne energije koja proistiće iz Vatre i Svetlosti Sunca. Radi se o procesu, koji ja nazivam samoeterizacijom elementom Vatre iz energije Sunca, a za to je potrebna i određena vrsta mentalnog usredsređenja. Joga koja se zasniva samo na fizičkim elementima nije joga. To je isto kao i kad se govori o postu. Post nije samo puko uzdr�avanje od mrsne hrane, �to bi bila samo obična i prosta dijeta. Post je pre svega duhovno usredsređenje na najvi�e spoznajne vrednosti koje fizički post samo prati i omogućava lak�i pristup spoznajnom jer elimini�e vezujuće sile. Fizička strana posta kroz uzdr�avanje od mrsne hrane, seksa i drugih ovosvetskih sklonosti slu�i samo za kidanje ili privremno zamrzavanje vezujućih sila koje onemogućavaju pristup vi�im spoznajnim i duhovnim vrednostima. Dakle, Solarna joga, ukoliko je ne prati duhovnost, mo�e biti čak i opasna. Upijanje energije Sunca bez znanja i sposobnosti transformisanja te energije unutar samog bića, mo�e delovati isto kao �to deluje i droga koja se unese u organizam. Ne samo �to mo�e pogubno delovati na zdravlje već mo�e izazvati i opasne halucinacije i priviđenja te gubljenje zdravog razuma. Otuda je i razumljivo bezumno buncanje samozvanih sangejzing gurua o zemlji koja se pretvara u zvezdu. Neću vi�e o ovome. Nema prelaska u petu dimenziju, niti će Zemlja postati zvezda. Ljudi su kao bića fundamentalno i zvezdana (astralna) bića koja pored fizičkog poseduju i svoje astralno telo. Prema tome, �ta koga sprečava da u bilo kojem trenu izađe svojim astralnim telom u bilo koji svet ili dimenziju. Za to nije potrebno nikakvo generalno preobra�avanje.

Priče o apokalipsi, sudnjem danu, armagedonu i konačnom obračunu dobra i zla ispredane su u pro�losti nebrojeno mnogo puta. O tome ne treba ni govoriti niti treba analizirati takve nebulozne tvorevine bolesnih ljudskih umova. Nikada se ni jedna od ovih priča nije obistinila niti se i�ta čak i pribli�no tome dogodilo. Ni�ta se od toga neće dogoditi ni ovog 21. decembra. Konačnost, o kojoj sam već pisao u serijalu tekstova pod nazivom "Tajna Univerzuma", ne postoji. Kada bi postojala konačnost, tada bi se sve zaustavilo i iza konačnosti ne bi postojalo ni�ta, odnosno sve bi pre�lo u Nepostojanje. Međutim kako je to prema Univerzalnim Zakonima nemoguće, tako ni konačnost ne postoji. Već sam u gornjem tekstu objasnio da u Univerzumu postoji ciklično kretanje kroz vreme koje obrazuje spiralu spirale i tako "ad adfinitum". Ta periodična uni�tenja i periodi kataklizmičnih pojava su sasvim normalna i uobičajena pojava u Svemiru. I nikako ne označavaju kraj sveta niti konačno uni�tenje, već predstavljaju potvrdu neuni�tivosti �ivotvorne sile koja se neprestano kreće �to je i jedan od temeljnih Zakona Univerzuma. Stoga je i negovanje kulta smrti, uni�tenja, razaranja i apokaliptičnih teorija, naročito onih opisanih u najbesmislenijoj knjizi ikada napisanoj, novozavetnoj Apokalipsi Jovana bogoslova, protivno je fundamentalnom ustrojstvu Univerzuma i protivno je Sili �ivota. Evo, pogledajmo na primer ljudsko telo. Svakodnevno u ljudskom telu odumiru milioni i milioni ćelija i isto tako milioni i milioni novih ćelija se stvaraju. To se zove �ivot. Sad, ovde će neko reći - da, ali čovek ipak na kraju umire. Međutim ni to nije tačno. Umire samo fizičko telo, a ne i ljudsko biće. Ono nastavlja svoj �ivot iznova i iznova kroz nebrojene inkarnacije. To je �ivot. Ljudsko biće, koje se karakteri�e kao mikrokosmos, analogno i sledstveno Zakonu "kako Gore, tako Dole", ogleda se kao odraz istog procesa koji se i u Univerzumu odvija. Galaksije nastaju, rastu, razvijaju se i �ive milione i milijarde godina i kada zav�e svoj ciklus proguta ih Crna rupa koja se nalazi u sredi�tu svake galasije. Čak i taj proces traje vremenski veoma dugo. Ali to "usisavanje" galaksije u Crnu rupu ne predstavlja smrt, niti nestanak galaksije, već njen preobra�aj u novi �ivot. Sa druge strane Crne, nalazi se Bela rupa iz koje kulja nov mlad i preobra�en �ivot nove galaksije u nastajanju. To je �ivot. Tako je bilo oduvek i tako će uvek biti. Zaista, bilo bi bolje svakom da o �ivotu razmi�lja, a ne o smrti, uni�tenju i apokaliptičnom razaranju. �ivot �ivi samo onaj ko na �ivot gleda i takvom se smrt u očima ne ogleda.

Odbacite svaku naklonost umi�ljenim mudracima i samozvanim guruima koji vas la�u i obmanjuju la�nim interpretacijama onoga �to Priroda Stvarnosti jeste. Okanite se verskih vođa čiji je jedini zadatak da hrane va�e strahove od uni�tenja iskajući vam zadnji atom snage i �ivotnu slilu primoravanjem na pokornost, poslu�nost i robovanje. Oni su ti koji hoće da vas �igo�u kao stoku, da vas obele�e kao svoje stado. Priče o pastirima i ovcama nisu samo parabole o du�ebri�nicima već "premazana" činjenica o njima kao gospodarima i ostatku čovečanstva kao stoci. Oni kao stoku tretiraju ljude iako pričaju o neizmernoj ljubavi, kao stoku koju čuvaju u torovima izvan kojih "nema spasenja", kao stoku koja se tovi strahom ne bi li postala hrana njihovim egregorima i njima samima čije nametnute običaje ljudi sprovode i kojima svoje molitve uznose zarad la�nog obećanja i nade u bolje sutra koje nikako da svane, kao stoku koja se iz torova pu�ta da se međusobno u ratovima kolje kako bi se vernost i odanost na ispit stavili i ujedno kontrolisala populacija na onom nivou koji oni mogu da kontroli�u svojim manipulacijama. Nedajte im svoju �ivotnu energiju. Ne hranite njihove bolesne i vampirske du�e.

Ne okrećite svoje lice ka prevarantima koji iz njihovih redova dolaze s velikom pompom kao bri�ni ljudi koji razotkrivaju tajne vladara iz senke, iluminata i ostalih moćnika koji pripremaju mikročipovanje, �ire genetski modifikovanu hranu, bacaju razne otrove (Chemtrails) i ostalo farmaceutsko i industrijsko đubre. Kad se pojave oni poput sive eminencije teorija zavere Dejvida Ajka i njemu sličnih, namamiće vas upečatljivim i argumentovanim razotkrivanjem tajni i misterija, a potom će vas uvući u vrtlog la�i i obmana pozivanjem na op�te kolektivno buđenje i osve�ćivanje, te pripremanje za prelazak u neke nove dimenzije gde caruju večni �ivot, blagostanje, mir i ljubav. Potpuno je to ista priča poput one koju i dalje �ire verske vođe, samo �to je ova namenjena ovom novom dobu u kojem se religijske forme masovno napu�taju. Nova forma da zameni staru. Zar zaista mislite da neko mo�e tek tako i olako da razotkriva tajne skrivene a da oni koji tajne čuvaju i obmanivanjem vladaju na to mirno gledaju. Takav zaista ne bi ni jutro dočekao, a kamo li silne knjige pisao i svetski brend postao u koji se već milioni kunu i slave njihovu navodnu naklonost ljudskom rodu. Iz iste kante splačina oni dolaze s jednim ciljem da vas opet prevare i u iluzijama učvrste.

Razlog za�to danas tajni vladari tako ubrzavaju sprovođenje svog programa je u tome �to znaju da nastupa doba promena. Njihov je cilj da to novo predstojeće doba iluzijama preoblikuju u svesti većine ljudi ne kao istinske promene koje jedino mogu biti individualne, već kao opet neke kolektivne i sveop�te koje pozivaju na novo sledbeni�tvo njihovim idejama. Tačno je da se osećaju veliki uplivi energije iz sredi�ta na�e galaksije, �to je odlika ciklično spiralnog kretanja kroz vreme. Međutim tu nema nikakve kritične tačke prelaska, pa tako ta tačka ne mo�e ni biti ovaj 21. decembar. Poravnanje sa galaktičkim centrom je samo marker cikličnog kretanja i označavanje kraja jednog i otpočinjanja novog ciklusa.

U čemu se satoji ova obmana. Ka�u da se događa stvarna �ari�na tačka transformacije, odnosno nastupanje novog ciklusa svesti koji je poput Kapije ili Portala koji se otvara za one koji su spremni da kroz njega prođu u jedno vi�e stanje svesti. Dalje tvrde da kada se propusti iskoristiti otvaranje ove Kapije, ciklus počinje iznova dok se ne otvori sledeća Kapija. Obja�njavaju da ovo s čime se sada suočavamo, jer se radi o jednom velikom ciklusu, nije samo obična Kapija Svesti, već ogroman ponor mogućnosti za globalnu transformaciju kakva nam je iz sada�nje perspektive neverovatna. To čak i potkrepljuju tekstovima raznih religija i misterijskih �kola koje ovo i simbolički najavljuju već hiljadama godina. "Veliku smenu doba�, kako obja�njavaju, najavljuju i mnogobrojne kataklizme u vidu prirodnih nepogoda koje su sve učestalije i sve izra�enije i razornije. Nikada, niti u jednom starom spisu nije zabele�eno op�te otvaranje portala ili prolaza u neke druge svetove i dimenzije kroz koji se mo�e proći ili preći kolektivno. Taj put je oduvek bio krajnje individualan i oduvek je to mogao svako učiniti sam za sebe. I danas je tako. Ni�ta vas ne sprečava, ako znate kako da to učinite, da učinite odmah ili bilo kad, kad se osetite spremnim. Za to vam nije potreban nikakav ciklus pa čak ni ovaj veliki. Problem je �to ogromna većina, uzgred i funkcionalno nepismena većina koja nije u stanju ni tri rečenice da pove�e u celinu kako bi razumela o čemu je reč, veruje u takve priče samozanih gurua i vođa u bolje sutra, da ni�ta ne treba da rade, samo da se njihovom vođstvu predaju i da će ih oni povesti i kroz portal uvesti u novi svet večnog �ivota, radosti, blagostanja, sreće i sveop�te ljubavi. Nekoliko otrcanih fraza, potpuno istih koje i verske vođe pričaju milenijumima unazad. I ni�ta vi�e od toga. Novi "pastiri" i nove ovce. Ja vam ka�em - nikakav se globalni portal neće otvoriti ni ovog 21.decembra, niti bilo kojeg dana u budućnosti, sve dok ne shvatite da portal mora svako sam za sebe da otvori, i da je svako, sam po sebi, tvorac i kreator sopstvenog �ivota u skladu sa Univerzalnim Zakonima. Zato okrenite lice svoje od la�nih proroka, spasitelja, vođa samozvanih gurua koji sebe nazivaju "prosvetljenima". Ne vode vas oni ni u kakav novi svet, već u novi tor da se tovite kako biste postali hrana njihovom bolesnom i izopačenom egu.

Da pomenem jo� i ovo. Greg Braden je u knjizi "Awakening To Zero Point" (Otkrivanje nulte tačke) opisao da se promene de�avaju i da je otkrivena nova frekvencija vibriranja energije iz sredi�ta na�e galaksije, koja utiče na Sunce i preko Sunca na Zemlju i ostale planete delujući na magnetne sile koje ne samo �to odr�avaju poredak, već dovode i do promena koje su nu�ne u svakom kretanju i usavr�avanju kroz to kretanje. To je tačno, ali to �to je nauka tek skoro počela da otkriva i registruje ovakve i slične pojave nema nikakve veze sa ovim novim i malumnim teorijama. Takve promene događale su se i u pro�losti. Sunce je i tada bilo Sunce, odnosno zvezda, a Zemlja je bila Zemlja, tj. planeta kao i sve ostale. Tako je bilo milionima godina unazad, tako će ostati i milionima budućih godina. "Sve teče, sve se menja" - tvrdio je Heraklit mračni. I nije pogre�io. To je jedan od osnovnih Univerzalnih Zakona. Promene koje se neprestano događaju, nikada nisu trenutne niti sveop�te, već postepene i dugotrajne, čak i kada to po svojoj učestalosti i intezitetu deluje kataklizmički. Razlog tome je upravo u Univerzalnim Zakonima koji omogućavaju ono �to se naziva prlagođavanje, odnosno preobra�avanje zajedno sa preobra�avanjem čitavog Univerzuma. Tačna je i činjenica da Zemlja usporava svoje kretanje, da slabi njeno magnetno polje i da dolazi do promene polova. Magnetno polje Zemlje postepeno slabi vi�e od 1.500 godina unazad. Dakle taj proces promena koje se de�avaju traje skoro čitavu jednu eru i to ba� zbog toga da bi �ivot opstao i kroz prilagođavanje se i sam transformisao kroz vreme. Iako su ove promene praćene većom učestalo�ću prirodnih nepogoda, sve se odvija postepeno i gotovo neosetno. Rotacija Zemlje neće biti zaustavljena, niti će vreme da stane, već će usled promene polova doći i do promene kretanja Zemlje. To ne samo �to je moguće, to se i u pro�losti de�avalo. Ni vreme, ni Zemlja, niti bilo �ta �to postoji ne mo�e da se zaustavi niti da stane. To bi značilo onu konačnost za koju sam objasnio da ne postoji, jer ono �to stane zači da je doseglo konačnost i pre�lo u nepostojanje. Vreme, iako se defini�e kao fizička kategorija, predstavlja sponu, vezujuću silu između fizičkog i duhovnog i ako bi vreme stalo ta bi se spona prekinula i vi�e ni�ta ne bi postojalo.

Zato dragi moji, otvorite oči svoje i isto tako oslu�kujte svet oko sebe. Oslu�kujte i pazite na svaku reč. Okrenite lice svoje od slepaca koji bi vodiči da vam budu. Tamo gde vas takvi pozivaju, dno je dna sa kojeg se te�ko mo�e vratiti.