Alexanthorn, Dnevničke bele�ke 68

Stranice

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Bele�ka 68

Autobiografske bele�ke

Magijski Dnevnik

Lice i naličje

Kontakt

Nehargil

DNEVNIČKE BELE�KE

Bele�ka 68 - 18.08.2011

Opsada gluposti

Jedno razmi�ljanje o znanju i neznanju

Pla�e nas terorizmom, poskupljenjima, recesijom, efektima "staklene ba�te�, kataklizmičnim nagove�tajima o budućem nestanku vode, pesticidima, zagađenom hranom, nasiljem na ulicama i ratovima, najezdom narkotika, staro�ću, skora�njim uni�tenjem na�e planete. Ali niko se ne pla�i gluposti. Mali broj ljudi uočava njenu arogantnu i opasnu agresivnost, sposobnost da se razmno�ava brzinom svetlosti, njenu vitalnost da zavlada na svakom mestu i da skida glave ako �trče. Virus gripa opstaje na određenoj temperaturi dok glupost pre�ivljava u svakoj klimi i u svakakvom vremenu, ne smeta joj ni su�a ni kijamet, ona tera kako je njoj drago po tajnovitom mehanizmu pre�ivljavanja.

Glupaci na ono �to ne razumeju reaguju pakosnim gnevom. Ko se jo� u ovako te�kim vremenima zabavlja čitajući. I zaista je tako. Gle apsurda - razgovor prodavačice u knji�ari sa kupcem knjige koji se raspituje o sadr�aju: "Dovoljno je �to po ceo dan gledam knjige, nisam jo� toliko zaglupela i da ih čitam. Toliko je oko nas nesreća, ne mogu jo� i da o njima čitam u knjigama!"

Kada čuje ne daj bo�e tonove Baha ili Mocarta, glupost odmah menja kanal. Ko razume to ciguliganje, podsme�ljivo pita. Većina ljudi ne razume. Njen argument je većina, glupaci znaju da su većina, da imaju prevagu i da vladaju. Ljubitelji turbo-podvriskivanja, pristalice �unda i kičerastih romanesknih opservacija o tuđim razvodima, vanbračnim avanturama i pobačajima, gutačice saga o nesrećno-srećnim traganjima za ljubavlju i smislom �ivota opravdavaju svoju zaluđenost knji�evnim smećem time �to "svet to voli i kupuje�. Ali svet voli i drogu, u�iva u opijanju na splavovskim terevenkama, svet voli da kidi�e na slabijeg i da se pokazuje u na izgled bezazlenim igricama s publikom u studiju koja tap�e kad istina posle te�kog zatvora najzad izađe na videlo. Prilika da se mo�da zaradi neka para za doterivanje fasade i reparaciju �upe uz prostački striptiz prerasta u opasne igre prikazivanja mentalnog sala i masnih naslaga po mozgu.

Neznanje nije jednostavno odsustvo znanja, već stav odbijanja, neslaganje s prihvatanjem znanja.
Rasuđivanje neznalice je uvek obojeno emocijama, on svoje stavove iznosi u krajnjem uzbuđenju, busajući se u prsa, spreman je da za njih polo�i �ivot. Glupost, takođe, ne dopu�ta uznemiravanje. Ako joj neko stane na nogu, u besu krene u napad da onog entuzijastu koji �eli da s njim podeli znanje spali na lomači, baci u tamnicu, zatvori u bolnicu za du�evne bolesnike. Glupaci su opasni, i njih se treba bojati, mo�da i vi�e od ostalih zala kojima nam ma�u pred očima dok poku�avamo da �ivimo.

Svakodnevno se uveravamo da je glupost na vrhuncu �ivotne snage, da se �ilavo rasprostire u �ivopisnom dijapazonu sopstvene pojavnosti, kroz stavove, načine zabave i vaspitanja, da tra�i i dobija teren na kojem mo�e da se i dalje razmno�ava. Ona nije samo besmrtna već i sveobuhvatna, vi�e od devedeset pet procenata stanovni�tva njeni su do�ivotni zatočenici. Nepromenljivog je izgleda, prepoznaje se u svakom trećerazrednom romanu. To je, kako je rečeno u "Hamletu�, ludilo s metodom koja se brzo indukuje. Među primitivcima i neobrazovanim busad�ijama te�ko je očuvati visprenost duha, kao �to svet propalih ljudi, kriminalaca, prostitutki, alkoholičara, varalica, izopačenika svake vrste �ivi u svetu koji sami čine ali koji i njih stvara, dr�i ih u svojim kand�ama i podređuje svojim kurjačkim zakonima.

Da li se glupost vidi na licu i kako ona formira fizionomiju? Itekako! Drevni magijski sistemi nas uče da je lice slika uma. Ja se neću sada baviti ovim umnom ispoljavanjem jer bih se u tom slučaju raspisao do zore. Ali ću pomenuti ono �to je tvrdio Gogolj � lice glupog čoveka ne ozaruje nikakva svetlost koja dolazi iznutra � potpuno tačno, kao i njegovo upozorenje: glupost je najopasnija inkarnacija zla, ponekad tako ljupka, često naizgled prostodu�na, lepljiva i duboko ume�tena u svakodnevicu.

Ima li uop�te smisla diskutovati o prosta�tvu i ukazivati glupacima na ono �to jesu u �elji da se poprave? Ovo moje letnje meditiranje pročitaće samo oni drugi jer svetinu uop�te ne interesuju priče o kulturi i drugim uzvi�enim stvarima. Prosta�tvo je zatvoreno u sebe, čvrsto umotano u gvozdeni pla�t, do njega ne dopiru pozivi na mudrost niti upozorenje da s glupo�ću se čak i Bogovi uzaludno bore. Glupost je okovana i ne mo�e se promeniti.

Vrh strane >>>