|
|
|
|
|
|
|
|
Nehargil
DNEVNIČKE BELE�KE
Bele�ka 53 - 13.02.2011 Be�anje od stvarnosti Gledanje televizije - zavisnost ili navika
Svi istra�ivači se sla�u: preterano gledanje televizije ima presudan uticaj na porast agresivnosti, psiholo�ku nestabilnost, gubitak kontrole i neuspeh u �koli ili na poslu. Najnovija domaća istra�ivanja pokazuju da prosečni stanovnik Srbije pred TV ekranom provodi dnevno pet sati, �to Srbe svrstava među neslavne svetske rekordere! Da li su ljudi postali zavisni od televizije? Kako preterano zurenje u mali ekran utiče na mentalno i fizičko zdravlje? Od pronalaska, pedesetih godina pro�log veka, televizija je postala značajna komponenta modernog načina �ivota. Intenzivna stimulacija mozga zbog kombinacije zvuka, slike i pokreta udru�ena sa dostupno�ću, učinila je da televizija potisne radio i novine, utiče na smanjenje posetilaca bioskopa i pozori�ta, a o čitanju knjiga i da ne govorim. Moderan način �ivota ne dovodi do zavisnosti od televizije, već gledanje i zavisnost od televizije u velikoj meri vodi modeliranju modernog načina �ivota. Moglo bi se reći, da je u dana�njoj civilizaciji televizija najsna�niji pojedinačni faktor koji utiče na individualnu i kolektivnu svest formirajući lične i zajedničke stavove, uverenja, sisteme vrednosti i način pona�anja. Televizija danas ima veći uticaj od bilo koje religije, nauke ili umetnosti. Aktuelno, kroz emitovanje programa tipa rijaliti �ou, nudi vulgarnost, prosečnost i ispodprosečnost kao ideal i uzor. Svakodnevno gledanje televizije deluje i na telo i na psihu. Povećanje učestalosti gojaznosti izgleda da je u korelaciji sa povećanjem vremena koje ljudi provode ispred televizora. Čovek je u stanju da satima gleda televizijski program, fizička aktivnost je tada svedena na minimum, a običaj da se uz TV ne�to gricka, po pravilu se zavr�ava tako �to se pojede vi�e nego �to je organizmu potrebno. Kombinacija ekstremne vizuelno-auditivne stimulacije i motorne pasivnosti zbunjuje i zamara mozak. Posledica toga je osećanje isrpljenosti, pospanosti i praznine koji liče na depresivno raspolo�enje. lako postoji određen broj zavisnika od televizije, koji ukoliko ne gledaju televizijski program mogu do�iveti neku vrstu apstinencijalne krize, mnogima je to samo navika, ili sredstvo koje poma�e da se ne osećaju usamljeni. Za druge je način na koji se informi�u, kao �to je to nekada bio radio, a ima onih koji uključuju televizor tek da bi se ne�to čulo u kući. Elem, za�to mi je ba� ovo tema za razmi�ljanje? Pa�nju mi je zapravo privuklo pitanje kako se to moderan čovek odvikao od ti�ine. Ti�ina gotovo da ga pla�i. A ona omogućava koncentraciju i usmeravanje pa�nje ka samom sebi. A moderan čovek dana�njice nije u stanju da se uhvati u ko�tac sa samim sobom. Zato je be�anje u virtuelni svet, koji je tamo negde, zapravo be�anje od stvarnosti. Televizijska pretplata je realativno jeftina u odnosu na druge aktivnosti kao �to su izlasci, pozori�te, putovanja i slično. Ekonomski faktor, uz dru�tvenu prihvaćenost gledanja televizije kao načina provođenja vremena i dostupnost, lakoću upravljanja (dovoljan je samo jedan pritisak na dugme), doveli su do toga da se, posle spavanja i posla, najvi�e vremena provodi pred televizorom. Neke studije su pokazale da Ijudi koji mnogo gledaju televiziju ređe posećuju prijatelje ili odlaze na izlete, manje izlaze uveče, ređe telefoniraju rođacima i prijateljima, ređe �alju e-mailove, a čak su i manje zainteresovani za politiku. Uostalom, svakome se dogodilo da dođe u posetu prijateljima, i da, ako je televizor uključen, razmeni sa njima samo par rečenica. Gledanje TV programa mo�e imati i dobrih strana. Recimo, TV omogućava da uz minimum truda dođemo do dragocenih informacija i saznanja, i da se dobro zabavimo gledajući pojedine emisije, prenose koncerata, filmove i slično. Onima koji su iz nekog razloga slabije pokretni, poma�e da budu u toku zbivanja u spolja�njem svetu. Dakle, umereno gledanje dobro izabranih programa i sadr�aja mo�e pomoći da se pobolj�a trenutno neraspolo�enje, smanji napetost, otkloni dosada, ali pre svega da se stekne neko novo znanje. Ima odličnih edukativnih programa. Problem je najvi�e izra�en kod dece jer su fascinirana televizijom zbog treperenja, brzog smenjivanja slika, intenzivnih boja i zvukova. Međutim, roditelji moraju da budu vrlo oprezni, i selektivno i dozirano im dopuste �ta mogu da gledaju. Ne bi trebalo da televizor stoji u dečjoj sobi, a po�eljno je da roditelji budu sa detetom dok gleda program, da bi ga za�titili od sadr�aja koji mogu da ga upla�e ili zbune. U kući gde ima male dece televizor ne bi trebalo da bude stalno uključen. Ako dete �titimo od duvanskog dima i svih ostalih �tetnih fizičkih faktora, treba ga, daleko pre svega, za�tititi od mentalnog zagadenja emisijama nasilnog ili primitivnog sadr�aja. A deca koja rastu kraj roditelja zavisnih od televizije su zanemarena deca, koja nisu osetila privr�enost, sigurnost i Ijubav. Svako ko preterano gleda televiziju bi obavezno trebalo da odredi dan bez gledanja televizije i da ga posveti dru�enju i razgovorima sa članovima porodice ili prijateljima, jer se i na taj način �ivot obogaćuje. Slobodno vreme mo�e se ispuniti i umetno�ću, sportom ili �etnjom u prirodi. Moja je preporuka čitanje knjiga, jer nema boljeg niti clishodnijeg načina sticanja znanja i obogaćivanja sopstvenog �ivota od ove, hiljadama godina proverene i utvrđene metode.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 25-01-2013 01:26 |
