Alexanthorn, Dnevničke bele�ke 52 - O genetski modifikovanoj hrani

Stranice

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Bele�ka 52

Autobiografske bele�ke

Magijski Dnevnik

Lice i naličje

Kontakt

Nehargil

DNEVNIČKE BELE�KE

Bele�ka 52 - 04.02.2011

O genetski modifikovanoj hrani

Malo pravih informacija i mno�tvo zabluda

Pročitav�i intervju sa Irene Barret, Ne �elimo pustinju u Srbiji, naravno, odmah sam takst arhivirao i preneo na portal. Odličan tekst, odlična tema i veoma va�na, te se nisam mogao odupreti porivu da jo� malo pročeprkam po ovom pitanju i iznesem jo� koju informaciju - i naravno moj lični stav.

U Srbiji je zabranjeno gajenje biljaka dobijenih genetičkim in�injeringom, ali iz novosadskog Ekolo�kog pokreta sti�u najave da će njihov uvoz, prodaja i proizvodnja dobiti zeleno svetlo za prolaz u na�e krajeve, �to opet ministar poljoprivrede negira.

Priča o genetski modifikovanoj hrani i semenu bar kod nas jo� nema kraj. Ostaje da se precizira u zakonu �ta sme a �ta ne sme da se nađe u proizvodnji i prometu i tako definitivno usaglasi sa evropskim propisima i pravilnicima. Zagovornici zdrave hrane i "zeleni� uvek vrlo burno reaguju na svako pominjanje dozvole za gajenje genetski modifikovanih useva na na�im njivama, prepoznajući opasnost svuda. I gde je ima i gde je nema. Proteklih nedelja opet se mnogo govorilo o toj temi.

Fitilj je zapalilo dramatično upozorenje Udru�enja Stop GMO u Srbiji u kome je isticano da je "Ministarstvo poljoprivrede pripremilo Nacrt zakona o genetički modifikovanim organizmima (GMO) čijim bi se usvajanjem dozvolio njihov uvoz, prodaja i proizvodnja�. Bura je nastupila odjednom, iako je po va�ećem Zakonu iz 2009. godine u Srbiji zabranjena proizvodnja i promet genetski modifikovanih biljaka i semena u komercijalne svrhe, a uz posebne dozvole mogući su samo ogledi.

Ekolo�ki pokret Novog Sada se u upozorenju, između ostalog, pozvao i na izjavu Bo�idara Đelića, potpredsednika vlade zadu�enog za evropske integracije, posle nedavne posete Briselu tvrdeći "da ćemo imati izmene i dopune Zakona koji će bolje regulisati genetski modifikovane organizme�. U isto vreme ministar poljoprivrede, �umarstva i vodoprivrede Sa�a Dragin negira izmene va�ećih propisa. I �ta sad, da li se to ne�to "iza brda valja� ili ne? Da li su i za�to genetski modifikovani organizmi toliki bauk i postoji li razlog uvođenja GMO koji bi bio od koristi nacionalnoj ekonomiji u vreme kada se svet okreće organskoj proizvodnji hrane?

Genetski in�enjering, kao retko koja oblast, izaziva mnoge nedoumice. Počev od onih moralnih, do naučnih koje tvrde da je polje u vezi sa genima najmanje istra�eno i da se ne mo�e sa sigurno�ću znati neće li u budućnosti i dovesti do nepredviđenih posledica. Već je bilo i slučajeva da rezultati eksperimenata budu potpuno suprotni od očekivanih. Međutim, zagovornici GMO navode da će se njihovom komercijalizacijom re�iti problem gladi u svetu. Ukr�tanjima gena nastale bi vrste otporne na bolesti, korov, �tetočine, su�u, mrazeve i vrste zemlji�ta�

Dr Aleksej Tarasjev, vi�i naučni saradnik na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biolo�ka istra�ivanja u Beogradu, ekspert UN za biolo�ku sigurnost, očigldno zagovornik GMO proizvodnje, tvrdi da je sada�nji zakon u suprotnosti i sa evropskim propisima i sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

Nacrt izmena ranijeg, saveznog zakona iz 2001. koji se morao uskladiti sa najnovijim propisima EU, bio je na javnoj raspravi i dobio pozitivno mi�ljenje stručne javnosti. I nacrt i stari zakon su omogućavali dobijanje dozvole za komercijalno gajenje GMO, s tim da nijedna dozvola nije izdata. Zato je ne�to trebalo preduzeti. Napisan je novi predlog zakona i poslat poslanicima u skup�tinu. Međutim, 2009. godine u toku skup�tinske procedure, bez uče�ća stručnih tela, nacrt je značajno izmenjen i takav usvojen. Tako da je na snazi propis koji je restriktivan, ali ne i bezbedan. On dozvoljava kontaminaciju genetski modifikovanim materijalom od 0,9 odsto, �to "liči� na evropske propise, ali nema, kao u EU, dodatnih odredbi, koje ka�u da ta kontaminacija mora biti nenamerna i tehnolo�ki neizbe�na, i to već odobrenim GMO ili onim GMO koji ima pozitivnu procenu rizika.

Primera radi, prilikom uvoza po sada va�ećim propisima, u po�iljci mogu da se nađu i bilo koji �ivi genetički modifikovani organizmi u količini od 0,9 odsto, pa i manjoj, ali sasvim dovoljnoj da se ra�ire. �to znači da su bez navedenih ograda, �irom otvorena vrata ulasku netestiranih i potencijalno �tetnih GMO u Srbiju. Zato je dono�enje valjanih propisa u interesu svih zainteresovanih stana.

Procena potencijalnih rizika po �ivotnu sredinu i zdravlje ljudi od GMO je regulisana i međunarodnim aktima - Kartagenskim protokolom o biolo�koj sigurnosti uz Konvenciju o biolo�koj raznovrsnosti čiji je potpisnik i na�a zemlja.

Procena se zasniva na prncipu predostro�nosti, ali se po principu "slučaj po slučaj� rizici moraju razmatrati posebno za svaki modifikacioni događaj, �ivotnu sredinu i svaku planiranu upotrebu GMO. Ne mo�e se govoriti o op�toj opasnosti od GMO, ni o tome da su oni svi bezbedni. U proceni rizika ide se "korak po korak�, �to znači da se GMO mora prvo testirati u eksperimentalnim uslovima, zatim u poljskim ogledima, pa se tek na bazi tako prikupljenih informacija mo�e razmatrati njegovo eventualno oslobađanje u �ivotnu sredinu.

Deset odsto Evropske unije koristi hranu organskog porekla, a to je 50.000 potro�ača. Zato bi za Srbiju bilo bolje da ne uvodi GMO već da ostane za�tićena zona za organsku proizvodnju.

"GMO - seme spasa od gladi�, jedna je od svetskih reklama koja u na�oj zemlji nema upori�te, jer Srbija mo�e da prehrani i sebe i jo� dve zemlje slične veličine i bez GMO. Da GM neće re�iti krizu hrane stoji i u izve�taju Svetske banke iz 2008. godine u kome se navodi da je povećanje proizvodnje biogoriva uzrok povećanja cene hrane.

Inače GMO se prvi put na�ao na njivama u SAD 1996. godine, kada je na dva miliona hektara zasađena soja genetski otporna na herbicide. Ova kultura se gaji na velikim povr�inama kao monokultura uz najsavremeniju agrotehniku, vremenom su farmeri imali sve vi�e problema sa korovom. Naučnici su do�li na ideju da proizvedu seme soje koje će biti otporno na herbicid na koji su sve ostale biljke osetljive. Tako je počelo a danas se �irom sveta komercijalno gaje biotehnolo�ki dobijeni soja, kukuruz, uljana repica, pamuk i �ećerna repica na oko 134 miliona hektara.

I dok se u zemljama u razvoju bele�i stalni porast GMO, u razvijenim posustaju jer najavljena očekivanja nisu ispunjena: prinosi ne samo da stagniraju već i opadaju, a povećava se unos herbicida, raste cena semena koje se mora uzimati zajedno sa određenim herbicidom. Pri tom se od mnogobrojnih najava o GM biljkama otpornim na su�na područja ili pak salinitet u zemlji�tu �to bi bilo po�eljno, nije oti�lo dalje od otpornosti na herbicide i insekticide.

Ljudi su selekcionisali biljke i �ivotinje vi�e od 10.000 godina unazad. Tradicionalna biotehnologija je takođe prilično izmenila i izvesne biljke. Mi smo od jedne jedine vrste napravili i kelerabu, kupus, kelj, karfiol, brokoli. Sa biolo�ke tačke gledi�ta, i u pro�losti su u proizvodnji poljoprivrednih kultura bile kori�ćene drastične metode. Preno�enje genetičkog materijala daje velike mogućnosti da se potrebne kulture proizvode br�e, u vremenskom rasponu koje se meri godinama a ne decenijama ili stotinama godina. Veće mogućnosti koje daje neka tehnologija zahtevaju i veću stručnost, kao i pa�ljivije proučavanje mogućih efekata.

E, tu smo već na klizavom terenu, jer genetički in�injering ostavlja prostor i za zloupotrebu. Naučna istra�ivanja su skupa, a oni koji ih finansiraju očekuju i korist. Insistira se na �to br�oj primeni novih GMO, bez detaljnije provere, �to se u pojedinim slučajevima pokazalo vrlo opasno. Zato ne čudi da su se "zeleni� �irom planete pobunili protiv primene, pa i biotehnolo�kih istra�ivanja. Jedan od argumenata su i rezultati eksperimenta dr Artada Pustaija na pacovima. On je jednoj grupi davao GM, a druga je jela prirodnu hranu, sa istim hranljivim sastojcima i proteinima. Kod pacova koji su jeli GM paradajz creva su rasla mnogo br�e, bubrezi i jetra bili su o�tećeni, veličina im je bila manja, a mozak se nije pravilno razvijao, navodi Ajrin Bert, iz Udru�enja "Stop GMO u Srbiji�.

U pet američkih dr�ava farmeri su imali identične probleme, njihove krmače se nisu prasile. Trag ih je naveo na to da su sve krmače jele jedan te isti genetski modifikovani kukuruz. Upotreba genetičkim in�enjeringom dobijenog rekombinovanog goveđeg hormona rasta za povećanje mlečnosti krava takođe je pokazala i svoje "naličje� - veće oboljevanje krava.

Sve to navodi na sumnju da je i ljudsko zdravlje ozbiljno ugro�eno i da sa biotehnologijom treba biti obazriviji. Mada je u SAD-u dozvoljeno komercijalno gajenje GMO bez prethodnih provera uticaja na ljudsko zdravlje, to nije sve. Stručnjaci tvrde da je od ukupnih povr�ina pod sojom - 90 odsto ona modifikovana koja se nalazi u mnogim namirnicama u tamo�njim supermarketima.

Prisustvo GMO u hrani se ne označava tako da potro�ači nemaju mogućnost izbora jer ne znaju �ta uzimaju, za razliku od EU, gde prisustvo GMO u hrani mora da bude jasno obele�ena, osim ako je to 0,9 odsto, �to se toleri�e.

Zanimljivo je da su na�i ljudi listom protiv GMO, ali se modifikovana soja zbog otpornosti na korov ipak pro�vercuje na njive, a kada je inspektori otkriju, onda se njeno uni�tavanje brani svim raspolo�ivim sredstvima! Te�ko je u zrnu koje se na izgled ni po čemu ne razlikuje od klasičnog, prepoznati opasnost, superbiljku koja nema prirodnog neprijatelja, a otporna je na herbicide... D�aba upozorenja i zabrane. Svest i savest su jedina brana. Treba znati da je pored zdravstvene bezbednosti po čoveka i �ivotinje, veoma va�no da se očuva raznovrsnost lokalnih sorti poljoprivrednih kultura koje mogu biti ugro�ene ne samo primenom GMO, već i stranih, invazivnih vrsta (poput ambrozije ili kineskih bubamara), ba� kao i masovnom upotrebom jedne vrste hibrida. Primer je i svinja mangulica koja je bila pred nestajanjem, jer su se proizvođači opredeljivali za strane krupnije rase poput jork�ira, zanemarujući domaće. Slično se dogodilo i sa jabukama, sve je te�e naći stablo "kolačare" ili "budimke", jer su ih potisnule "greni smit�, "jonagold�, "zlatni deli�es�... Ko se jo� seća kukuruza "osmaka� od koga se pravi najslađa pogača, koji je neuporedivo ukusniji i od kukuruza �ećerca?

Kako poljoprivrednici do�laze do tog modifikovanog semena soje? Jednostavno, GM soja se uvozi i distribuira ilegalnim kanalima, a potom nelegalno prodaje na pijacama, prete�no u zrnu kao stočna hrana. Poljoprivredni proizvođači koji jedanput kupe GM soju nakon �etve ostavljaju seme za sledeću setvu i na taj način se �ire povr�ine pod ovom sojom, ponekada i ne znajući da je seme GMO.

Kako se mo�e prepoznati genetski modifikovane biljke? Jedino, metodom proteinskog testa, odnosno tehnikom test traka za brzu detekciju GM soje. Ukoliko test trake poka�u prisustvo GM, uzorak se dalje �alje u akreditovanu laboratoriju na analizu. Dakle običan čovek ne mo�e nikako prepoznati ove biljke.

Proizvođači mogu da prepoznaju da li se radi o GM soji tako �to mali deo parcele, od nekoliko kvadrata, isprskaju totalnim herbicidom. Sve �to nije genetski modifikovana biljka osu�iće se.

U Srbiji je moguće vr�iti testiranja mogućeg prisustva genetičke modifikacije semenski i merkantilni kukuruz, semenska i merkantilna soja, semenska i merkantilna uljana repica, semenska �ećerna repa, pirinač kao i proizvodi dobijeni od navedenog bilja. Tipovi modifikacije koji se ispituju određeni su na osnovu odobrenih modifikacija u EU, odnosno koji se nalaze u registru EU a to su soja i sojina sačma (Roundap Raedy CP4 protein), kukuruz i proizvodi od kukuruza (MON 810, NK603, T25, Bt11 i Bt 176), pirinač i proizvodi od pirinča (LL62), uljana repica i proizvodi od uljane repice ( RF3, T45, Bt73) i semenska �ećerna repa (H71).

Svaki organizam nosi u sebi ne�to �to nazivamo genom. To va�i za bakterije i gljive u jednakoj meri u kojoj va�i za biljke i �ivotinje, uključujući i ljude. Ti geni su kodovi ili poruke. Oni prenose potrebne podatke organizma da bi znao kakve hemijske supstance mora da napravi da bi pre�iveo, rastao i da bi se razmno�avao. Ti kodovi nose i informacije koje su skrivene i savremenoj nauci ne poznate. Zbog toga je i bilo nebrojeno katastrofalnih rezultata laboratorijskog GMO ispitivanja. Genetski in�injering koji podrazumeva preme�tanje gena iz jednog u drugi organizam i stvaranje neprirodnih spojeva ima samo jednu nus pojavu - degeneraciju. Bez obzira na određeni učinak u početnoj fazi stvaranja novog organizma, kasnije neminovno dovodi do degeneracije i u krajnjoj instanci involucije i odumiranja vrsta. Ovo me jo� podsetilo na jednu anegdotu iz vremena posleratnog komunizma, kad su partijski komesari, u nameri da zemlju ukrupne u zadruge i oduzmu je od seljaka, obja�njavali tim istim seljacima po Srbiji kako u ruskim "kolhozima" i "solhozima" raste paradajz od 5 kila... �to neodoljivo ličii i na ovu GMO papriku na slici. Lično, vi�e volim stari srpski jabučar paradjz, pa nek ima i samo 50 grama. I jabuke, budimke volim, onako kvrgave i s po nekim crvom... More, ako je crv jede, mogu i ja - zdrava je...

Izuzetan je poduhvat danas pronaći zdravu hranu, organski proizvedenu, čak i za one koji su posvećeni čistom �ivotu i imaju vremena da posvete sebi i svom blagostanju. Većina ljudi, skrhana obavezama i hroničnim nedostatkom vremena, to nije u stanju. Ja ne verujem nijednom proizvođaču, a jo� manje poverenja imam u trgovce. Zato proveravam sve. I nije mi potrebna nikakva laboratorija. Kako sam hipersenzibilne prirode, većinu negativnih energetskih upliva osećam pod rukom, ali tamo gde je analiza zahtevnija koristim visak. I bez gre�ke, dobijem svaku potrebnu informaciju. Za to �to me ljudi čudno gledaju na pijaci ili u prodavnici, ne hajem puno - samo zavrtim visak.

A radim na jo� jednom planu, ba� poveden ovim problemom urbanog �ivota. U relativno skorije vreme, pripremam se napustiti Beograd. Ima neverovatno očuvanih oaza prirode i čistote u mnogim na�im ruralnim predelima, naročito u istočnoj Srbiji. Sela su gotovo napu�tena, neka čak i potpuno prazna. Seosko domaćinstvo se mo�e kupiti za par hiljada evra. Za vrednost jednog dvosobnog stana u Beogradu, mo�e se kupiti celo jedno manje selo. A i u magijskom smislu, urbani �ivot nameće limite i niz ograničenja. Ruralni �ivot u tom pogledu nudi neograničenu slobodu. A �ta drugo ljudska du�a i�te...?

Vrh strane >>>