|
|
|
|
|
|
|
|
Nehargil
DNEVNIČKE BELE�KE
Bele�ka 39 - 22.10.2010 Vladavina naroda ili vladanje narodom
U celom svetu postoji velika kriza poverenja građana u vlasti. Od Amerike do Francuske to nepoverenje i nezadovoljstvo sve vi�e se iskazuje kroz velike mitinge i demonstracije. Jednostavno, građani gube strpljenje sa političarima i s njihovim obećanjima. Globalna ekonomska kriza slu�i da samo jo� vi�e pritisne građane i motivi�e ih da tra�e re�enja za svoje probleme kroz radikalnije opcije, poput ulice i novih građanskih pokreta. U su�tini, ova kriza je u velikoj meri i kriza legitimiteta vlasti i političkih elita. Većina građana u Americi je gajila velike nade da predsednik Obama označava neki novi put koji predstavlja raskid sa tradicionalnom politikom sukobljavanja dveju stranaka, Demokratske i Republikanske. Oni su očekivali da će Obama stvarno da reformi�e politički sistem koji već du�e vreme lo�e funkcioni�e i koji je podelio zemlju na "plave� (demokrate) i "crvene� (republikance) i uveo je u ozbiljan period nestabilnosti i stagnacije. Obama je predstavljao nadu da stvari mogu da se pomere s mrtve tačke i obični ljudi su u ovome videli najbolju �ansu da im se pobolj�a �ivot. Kombinacija ekonomske krize koja i dalje traje, ratova u Avganistanu i Iraku i neodgovornosti političke elite u velikoj meri je razbila ove nade i doprinela da građani sada tra�e re�enja van političkog establi�menta. Demokrati su se donedavno te�ili da će "stranka čaja� samo oslabiti njihove republikanske protivnike, jer ovaj pokret je većinom desničarski i njima je bilo te�ko da predvide da će i njihovi glasači, a mnogo značajnije i neopredeljeni birači, takođe da prihvate ovaj pokret. Demokrati su pogre�no procenili dubinu nezadovoljstva običnih građana. Jednostavno, to nezadovoljstvo u su�tini vuče većinu udesno prema mnogo konzervativnijoj i tradicionalnoj politici u vezi sa američkom verzijom nacionalizma. Ovo nije jedinstven slučaj u dana�njem svetu. U Evropi vidimo da desnica jača, a da istovremeno građani sve vi�e iskazuju nepoverenje u svoje političare i političke sisteme. Sve ovo podstiče ozbiljne rasprave o stanju demokratije u celom svetu, namećući pitanje da li je demokratiju uop�te moguće izgraditi kada je dru�tvo duboko podeljeno, kada politička elita ima malo kredibiliteta (i sve manje legitimiteta) i kada građani gube strpljene i uverenje da taj sistem mo�e da re�ava njihove najosnovnije probleme. Iako mnogi analitičari i politikolozi tvrde da je sada�nja kriza demokratije u su�tini kriza kapitalizma i da će, čim ekonomski rast ponovo krene u glavnim ekonomijama sveta, da se smire strasti i oko demokratije, ali nije ba� tako. Jednostavno, sada�nja kriza je mnogo ozbiljnija. Njen uzrok je samo jednim delom ekonomski, ali jo� veći uzrok je to �to se demokratija sve vi�e svodi na nedemokratsko pona�anje vlasti. Sve vi�e se donose odluke ili preko uredaba ili dogovora političke elite, često mimo ustava, zakona i demokratske debate i konsenzusa. Sve ovo pokazuje da vlasti u su�tini nemaju poverenja u obične građane, a jo� manje u temelje demokratije. Vlasti se pla�e demokratije jer su uverene da su građani nezreli da odlučuju o najva�nijim pitanjima i zbog toga poku�avaju da ih zaobilaze u svakom odlučivanju. To se najbolje vidi u samoj EU, čiji se visoki funkcioneri sada ne imenuju javno i bez glasanja, a ustav se donosi kroz dogovor istih političkih elita. Dodatni faktor koji preti demokratiji je uverenje političkih elita, odavno na desnici, a sad sve vi�e i na levici, da građanima ne treba previ�e davati slobodu da bi sačuvali i spasili demokratiju i dr�avu, a naravno i njihovu vlast i kredibilitet. Tako da su sad najjače oru�je u borbi za demokratiju: strah, zabrane (govora, organizacija i protesta), netolerancija (drugih mi�ljenja i kritika) i selektivna uskraćivanja građanskih i ličnih sloboda. Drugim rečima, demokratija se brani nedemokratskim metodama a ovu odbranu predvodi jedna manjina - politička elita koja je brani od većine sastavljene od takozvanih dru�tvenih gubitnika, u su�tini običnih građana. Tomas D�eferson je zbog uverenja da je elita po prirodi "neprijatelj� i najveća pretnja demokratiji predlo�io da se "drvo slobode mora povremeno osve�avati krvlju patriota i tirana�. Danas je ovakva izjava za osudu i povod za zabranu organizacije koja to zastupa. Ali ipak te�ko je izbeći zaključak da je svet skliznuo u neku vrstu građanske pobune. Da li će se ovo pretvoriti u revoluciju zavisi od dva faktora - da li demokratija mo�e da se odbrani nedemokratskim metodima i silom i da li je odbrana vlasti odbrana demokratije. Odgovori na ova pitanja su lo�i i trenutna kriza demokratije samo će se produ�avati i produbljivati ba� zbog toga �to demokratija, u su�tini, ne postoji. Da li je demokratija "vladavina naroda" ili "vladanje narodom" je tema o kojoj treba iskreno raspravljati.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 25-01-2013 02:10 |
