|
|
|
|
|
|
|
|
Nehargil
DNEVNIČKE BELE�KE
Bele�ka 26 - 08.09.2010 Vae victis BRAK KAO PUT U DEPERSONALZACIJU
Na�a civilizacija je naučena da ceni samo pobednike, podi�e im monumente, slavoluke ispod kojih mar�iraju s dostojanstvom, dok je pora�enima namenila ulogu zaborava u roptarnici istorije. Kao vrsta, pre�iveli smo tokom evolucije ba� zahvaljujući pobednicima u bilo kom vidu. Iako je konačni pobednik uvek priroda, kratkotrajne pobede Davida protiv Golijata hrane sujetu i izazivaju osećaj radosti i sreće. Ispunjenost osećanjem pobede jedan je od najskupljih psihičkih kvaliteta i zato ne mo�e dugo trajati, ali se zbog intenziteta i kvaliteta dugo pamti. Moramo razlikovati borbeni duh (fighting spirit) od pobedničkog duha (victorious spirit). Prvi nastaje tokom prvih pet sekundi reakcije, dok jo� nije uključena kora mozga nego stari, reptilni mozak, dok drugi uključuje razmi�ljanje, predviđanje, procenu situacije i sopstvenih sposobnosti, primerenu reakciju, te buduće posledice delovanja. Pobednički duh se stvara od trenutka rođenja, posledica je vaspitanja i zavisi od stava roditelja i �ire okoline. Svako vaspitanje deteta pored svesne, ima i značajnu nesvesnu komponentu na koju ne mo�emo uticati. Zbog toga je tako malo pobednika uprkos svesnim �eljama mnogih roditelja da svoje dete usmere u tom pravcu. Najva�nija je dobra procena detetovih sposobnosti, to jest onih komparativnih razlika u kojima on ima preimućstvo pred drugima i �to treba tokom �ivota negovati i podsticati. Ako bi sudili po broju spomenika podignutih u čast pobednika mogao bi se steći pogre�an utisak da su oni omiljeni. Stvarna istina je da svaki pobednik, prvak u bilo čemu, izaziva zavist, zlobu i zbog toga ima podmetanja raznih vrsta od strane savremenika, dok spomenike obično podi�u zahvalni potomci. Kao �to ka�e narodna mudrost: "Svako priznanje u �ivotu dolazi prekasno”. Vajari rimskih imperatora ostavili su nam neprenosivi trijumfalni osmeh na njihovim licima, kao vrhunski znak pobedničkog mentaliteta. Na toj osobini vrednovanja pobedničke psihe nastalo je i trajalo carstvo od Inda do Britanije, i do danas neprevaziđeno u kontinuitetu vremena i prostora. Plenom sa osvajanja usrećivali bi svoje majke i �ene, ljubavnice, obasipajući ih egzotičnim, raritetnim luksuznim predmetima opljačkanim od pora�enih plemena, svesni va�nosti uloge koju su one imale u njihovom formiranju. Bez majke, a kasnije �ene, koja će pravilno usmeravati svog sina ili mu�a, nema pobednika. Istovetan je biohemijski proces u mozgu i za osećanje pobede i za erekciju, bez koje nema (mu�kog) orgazma. Na�alost, emancipacija je unela izvestan paradoks u mu�ko-�enske odnose. Mnoge �ene se udaju "protiv” mu�a, iako matičar ili pop razgovetno pita: "Uzima� li... tog i tog za mu�a� i ona glasno odgovori "da”, a u stvari se udaje "protiv" tog voljenog. �ta je tome razlog da se �ena okreće protiv mu�a? Najveći deo tih postupaka dolazi iz nesvesne sfere psihičkog, ali ima i svesne surevnjivosti, ljubomore, zlobe, zavisti nastale kao deo pogre�nog vaspitanja i nepripremljenosti za brak. Kako reče Tolstoj: "Sve srećne porodice su iste, a nesrećne svaka na svoj način” E, tu nesreću prenose ćerke u svoj brak, ne shvatajući koliko su robinje roditeljskih gre�aka. �ta rade te nesretnice? Svaku inicijativu svog mu�a-pobednika seku jo� u zametku, seju nepoverenje i defetizam u njihove aktivnosti. Posprdno se odnose prema njihovim uspesima, spremne su pred prijateljicama ogovarati "svog srolju, koji opet ne�to umi�lja”... Nadmeću se sa rođenim mu�em, ne dopu�taju mu da se razmahne iz neke podsvesne potrebe da on ne bi nadma�io njenog idealizovanog oca, koji nikad nije bio ono �to one o njemu u fantazmima zami�ljaju. I jadan mu�, premda ima sve predispozicije pobednika, sve vi�e liči na Don Kihota u borbi s vetrenjačama. Mnogi na tom putu posustanu i tako nehotice daju za pravo �eni koja je oduvek sumnjala u njih, nesvesna da ih je sama, svojim izvitoperenim karakternim osobinama, uvela u to stanje. Savremena �ena je na suprotnom polu od onog efikasnog rimskog pravila: "Ubi Gaius, ego Gaia”, "Gde je moj mu�, tamo je i meni mesto� �ena ovih osobina nesvesno radi u korist svoje �tete, jer negde u dubini du�e i ona bi �elela da �ivi uz uspe�nog mu�a s pobedničkim duhom, ali nadmećući se s njim, ubija mu inicijativu, avanturizam, testiranje sposobnosti u koje veruje i odbija da ga podr�i da postigne sreću-trijumf. Sreća zrači i prenosi se na okolinu. Setimo se postignutog gola na stadionu kada golgetera grle, bace na zemlju i prekriju ga telima, dok stadion urla u delirijumu. Ima i mu�eva koji stalnim potcenjivanjem ne dozvoljavaju svojim �enama da se razmahnu, kao da će njihov uspeh umanjiti njihovu uvek nategnutu sliku o sebi. Treba izbegavati brak s takvim osobama, jer se s njima ne ostvaruje zajednica duha i tela, nego se �ivi u vreći rogova gde je na trpezi konflikt, dok kao �to poslovica ka�e "pametniji ne popusti”. Preporučujem pametnijima da prestanu da budu toliko pametni da popu�taju. Neka slede svoju zvezdu, uprkos svemu, jer ako pamet ne pobedi, ostaće nam uzvik: "Vae victis”, "Jao pobeđenima”. Zato sam ja protivnik braka kao institucije koja razara individualizam. Brak je tvorevina tradicionalizma i to pre svega onog religijskog. Jedna od najva�nijih potuljenih formi kolektivizacije individualnog duha i u krajnjoj meri depersonalizacije. Brak, da bi bio ono �to �ira tradicionalna zajednica očekuje, zahteva obostrana odricanja i obostrano trpljenje, koje vremenom prerasta u sukob sa ishodom daljeg obostranog trpljenja, samo �to pobednik trpi manje, a pobeđeni vi�e. Da ne spominjem tragične krajeve kojih je sve vi�e... Brak je mučenje i du�e i tela. Tradicija to mučeni�tvo progla�ava vrlinom i jo� na venčanju vam određuje sudbinu dok vam pop peva tropar (bajalicu) "sveti mučenici i stradalnici". Manje-vi�e, slično je u svim tradicijama. Dakle, brak je put u odricanje od sopstvene punoće i temelj prirode trpljenja i tlačenja. Uzdignut na pijadestal "vrline" proizvodi mazohiste, spremne da se odriču, trpe, povinuju, povijaju, slu�aju... Takvima je lako vladati, lako ih je usmeravati... Svaki mu�karac i svaka �ena su zvezde. Zato zvedo, blistaj u punoći sjaja svog!
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 25-01-2013 02:23 |
